Najveća tajna Titove SFRJ: Ko su državni neprijatelji?

Kada se čita dokument Ocena delovanja unutrašnjeg neprijatelja i stranih obaveštajnih službi, koji je sastavio Sekretarijat unutrašnjih poslova SR Srbije 1972. godine, stiče se utisak da je Beograd tog doba bio mali Bejrut na Balkanu, sa desetinama i desetinama hiljada ekstremista koji su kovali tajne planove i aktivno radili na urušavanju države, uglavnom u interesu stranih sila.

"Prema približnim podacima, u SR Srbiji ima oko 20.000 političkih osuđenika /samo u Beogradu oko 5.000/, od kojih oko 1.500 bivših rukovodilaca kvislinškog upravnog i vojnog aparata, oko 500 agenata stranih obaveštajnih službi - otkrivenih i suđenih u posleratnim godinama, preko 2.000 lica suđenih zbog bekstva iz zemlje u vezi sa neprijateljskim delovanjem, oko 8.000 povratnika - političkih (i jedan broj ekonomskih) emigranata, od kojih je preko 70% nastanjeno u Beogradu...", stoji u analizi "brojnog stanja državnih neprijatelja u zemlji".

Pored toga, navodi se i da ima oko 30.000 pojedinaca koji su se na razne načine ispoljili na liniji podržavanja Informbiroa, od kojih je oko 5.000 zauzimalo "mesta u društvu".

Najviše prostora, ipak, u ovom izveštaju daje se "srpskim nacionalistima".

Uglavnom je reč o intelektualnom kružoku koji poznajemo kao "siminovce" (u izveštaju su navedeni kao "nacionalistička grupa").

Kao najvažniji akteri među njima navedeni se: Pavle Ilić, Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz, Matija Bećković, Žika Stojković i drugi. Navodi se da su nametali "svoje nacionalističke poglede u svakom od važnijih događaja u kulturnom i stvaralačkom životu ne samo u Beogradu već i u drugim republičkim centrima u celoj zemlji". Služba je beležila i njihove međusobne kontakte, a posebno kontakte sa drugim "sumnjivim licima" i na osnovu njihovih izjava u privatnim razgovorima kreirala "profil neprijatelja".

Pažnju su bezbednjaci "poklonili" i Korčulanskoj filozofskoj školi, koja naravno nije mogla da promakne Titovim žbirovima, gde su takođe beleženi "antidržavni stavovi i aktivnosti", kao i studentima kuluturnim radnicima, drugim javnim ličnostima, a o svemu tome detaljnije možete da čitate u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 29. marta.

U celom dokumentu u kontekstu državnih nerpijatelja pominje se veliki broj javnih ličnosti: Milovan Đilas, nacionalisti-šovinisti Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz, Matija Bećković, Žika Stojković, Dobrica Ćosić, Mihailo Đurić, studenti ekstremisti Sonja Liht, Milan Nikolić, Milorad Vučelić, pisci Momo Kapor, Brana Crnčević, Slobodan Selenić, Duško Radović, Miodrag Bulatović, Borislav Pekić, profesori Mihailo Đurić, Voja Đurić, Veljko Korać, filozofi Ljuba Tadić, Zaga Golubović, glumci i reditelji Stevo Žigon, Ljubomir Tadić, Mira Trailović, Mira Stupica, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Želimir Žilnik, novinari Raša Popov, Jug Grizelj...

Detaljnije čitajte u novom Nedeljniku, koji je od danas na kioscima

U novom Nedeljniku čitajte još:

- Veliko istraživanje Nedeljnika: Zašto biste napustili Srbiju

- Intervju: Dušan Vesić, autor biografije o članici benda EKV "Magi - kao da je bila nekad", u izdanju Lagune

- Uvodnik Veljka Lalića: Bizmark i polomljena strela

- Kolumna Ljiljane Smajlović: Kome zvona zvone

- Kosovo: Sve posledice privođenja Marka Đurića

- Spomenička kultura: Između Stefana Nemanje i Kralja Petra

- Kolumna Draže Petrovića: Vlast i satira

- Analiza Zorana Panovića: Vudro Vilson, Pupin i mi

- Mihailo Medenica: Kad vojska radi na natalitetu

- Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića: Četvrti mandat Angele Merkel

- Politički fenomen Mila Đukanovića

- Ekskluzivna kolumna pisca Marija Vargasa Ljose

- Ekonomska analiza Gorana Nikolića: Istina o srpskom izvozu

- Feljton Čedomira Antića: Istorija 21. veka

- Intervju: Tamara Aleksić, glumica

- Intervju: Radovan Vujović, glumac

- Redovni dodatak Nedeljnika: R Magazin