Grčka: Štednja usvojena u plamenu

Pre glasanja, na ulicama Atine izbili su nasilje i protesti tokom kojih je povređeno 54 ljudi, a zapaljeno desetak zgrada.

Grčki premijer Lukas Papademos je apelovao na mir. On je istakao da nasilju i vandalizmu nema mesta u demokratiji i da ono neće biti tolerisano, kao i da Grčka ne može da dozvoli sebi luksuz da u ključnim trenucima ima ovakve proteste.

Poslanici su dvotrećinskom većinom izglasali ključne mere oštre štednje i zakon o smanjenju duga. Od ukupno 300 poslanika, glasalo je 278, od kojih je za nove mere bilo 199, protiv su bila 74, a pet je bilo uzdržano. Dve glavne stranke koalicione grčke vlade oduzele su večeras mandate 43 svoja poslanika, jer nisu glasali za paket mera štednje, koji je usvojen u parlamentu kako bi se obezbedila nova tranša međunarodne pomoći i sprečio bankrot zemlje.

Tokom glasanja došlo je do neslaganja u redovima vladajuće koalicije, pa je 37 njenih poslanika glasalo ili protiv ili su bili uzdržani, a još šest ih je glasalo protiv nekih delova predloženih mera.

Kada je glasanje završeno, koaliciona vlada je objavila da su iz parlamenta isključena 43 poslanika.

Socijalisti su izbacili 22, a konzervativci 21 svog poslanika, čime je njihova većina u parlamentu, od ukupno 300 članova, sa 236 smanjena na 193 poslanik.

Treći koalicioni partner, desničarska partija LAOS, povukla se iz vlade u petak nakon što se njen lider javno usprotivio paketu mera štednje.

Paket štednje usvojen uprkos svemu

Desetine grčkih parlamentaraca zapretile su prethodno da će glasati protiv traženog paketa novih mera štednje. LAOS je napustio parlament, a šest ministara i zamenika ministara im se pridružilo podnošenjem ostavki.

Prvi je, inače, za govornicu u nedelju izašao poslanik komunističke opozicione stranke KKE-a rekavši da sadašnji parlament, koji je po njegovim rečima postao "narodni krvnik", nema legitimitet za prihvatanje programa, pa je zatražio raspisivanje izbora. Grčki premijer Lukas Papadimos je, istovremeno, upozoravao da je skupština Grčke pred "istorijskom odgovornošću" jer treba da odobri novi ekonomski program bez kojeg bi se Grčka suočila sa "haosom" i neizbežnim napuštanjem evra.

Naglasivši da shvata "bolne žrtve" koje traži od stanovništva Grčke u zamenu za finansijsku podršku iz partnerskih zemalja, Papadimos je ponovo ukazao da bi u suprotnom došlo do nelikvidnosti i moratorijuma na plaćanje, što bi gurnulo Grčku u "ekonomski haos i nekontrolisanu socijalnu erupciju. To bi, pre ili kasnije, dovelo do našeg izlaska iz zone evra".

On dodaje da je "socijalna cena ovog programa ograničena u poređenju sa ekonomskom i socijalnom katastrofom do koje bi došlo ako ga ne bismo prihvatili".

Premijer je upozorio da bi u slučaju nelikvidnost države Grci izgubili svoju ušteđevinu, država ne bi mogla da isplaćuje plate i penzije, i došlo bi do nestašice uvozne robe od koje Grčka zavisi.

"Veoma je malo ovakvih trenutaka u istoriji jednog naroda", rekao je ministar finansija Evangelos Venizelos i ukazao da je to "pitanje opstanka Grčke". "Nije pitanje da li će plate i penzije biti smanjene, nego da li ćemo biti u stanju da isplatimo čak i te smanjene plate i penzije", dodao je on.

Dok su trajala natezanja u Atini oko toga da li će paket mera proći u parlamentu ili ne, istovremeno grčki sindikati su dva dana zaredom organizovali proteste. Članovi Komunističke partije (KKE) su na Akropolju, zaštitinom znaku Atine, okačili transparent “Dole s diktaturom monopola EU!“.

Grčka prima finansijsku podršku od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od maja 2010. godine kako bi se smanjio veliki budžetski deficit zemlje. Međutim, mere štednje koje je odobrila vlada izazvale su veliki broj nereda i štrajkova, a grčka vlada nije ispunila očekivane ciljeve.

Više puta najavljivani konačni grčki bankrot navodno bi mogao da se desi 20. marta. Grčka se nalazi pod velikim pritiskom da pristane na zahteve evropskih ministara, budući da do tada treba da isplati 14,5 milijardi evra na ime starih obveznica, što je cifra koju vlada u Atini nije u mogućnosti da obezbedi.

Ukupan javni dug Grčke dostigao je 350 milijardi evra, ili oko 160 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a MMF želi da nivo duga do 2020. bude maksimalno 120 odsto BDP-a da bi isplata finansijske pomoći mogla da se nastavi.

Samaras za mere štednje, ali i izbore

Lider Nove demokratije, glavne grčke opozicione stranke, Andonis Samaras pozvao je na održavanje prevremenih izbora čim bude sproveden sporazum o novim merama štednje i zameni obveznica sa privatnim zajmodavcima.

On je najavio da će Nova demokratija tražiti raspuštanje parlamenta i da neće pristati na produženje mandata aktuelnoj koalicionoj vladi. Izbori bi regularno trebalo da se održe u oktobru 2013. godine.

Lider najveće grčke konzervativne stranke je svojim poslanicima naložio da glasaju za pojačane mere štednje kako bi Grčka dobila novi zajam i smanjila dug za 100 milijardi evra kroz zamenu obveznica sa privatnim kreditorima.

Samaras je zapretio da će poslanici koji ne budu glasali za paket biti uklonjeni sa izbornih lista za parlament na narednim izborima ukazavši da je to "stvar partijske discipline."

Žestoki sukobi, atinske zgrade u plamenu

Pobuna tokom masovnih antivladinih demonstracija proširila se centrom Atine gde je zapaljeno najmanje deset zgrada dok Skupština Grčke razmatra mere još veće štednje. Jedna trospratnica je sasvim zahvaćena vatrom dok vatrogasci pokušavaju da je ugase.

Među zapaljenim zgradama su jedna banka, lokal jedne firme za mobilnu telefoniju, luksuzna prodavnica stakla i jedan strani kafe. Nije jasno da li je u vreme podmetanja požara bilo nekoga unutra. Vatrogasci su spasli nekoliko ljudi koji su se sklonili u podrum jedne zapaljene zgrade banke. Sukobi se vode u čitavom centru grada, pošto je više od 100.000 demonstranata u protestnoj povorci došlo do Skupštine na skup protiv drastične štednje uz otpuštanje 15.000 ljudi iz državnog sektora privrede i uz smanjenje minimalnih, garantovanih plata i penzija za još 22 odsto.

Policija neprekidno ispaljuje patrone suzavca da rastera mlade pobunjenike koji je napadaju i demoliraju grad zapaljivim bombama, raketama za vatromet i komadima mermera otkinutih sa razbijenih fasada luksuznih hotela, banaka i robnih kuća.

Demonstranti su bacali bombe ručne izrade, a policija je uzvratila suzavcem i šok bombama, prenose grčki mediji. "Suzavac je dopro i u prostorije parlamenta", požalio se levičarski poslanik Panajotis Lafazanis.

Vlasti kažu da je nekoliko demonstranata i policajaca povređeno, a jedan broj osumnjičenih izgrednika je priveden. Na strani demonstranata povređeni su proslavljeni kompozitor Mikis Theodorakis (86) i veteran levice političar Manolis Glezos (89), prenela je agencija AP.

"Što je mnogo, mnogo je", kaže Glezos, jedan od najčuvenijih grčkih levičara koji je poznat po tome što je 1941. sa Akropolja krišom skinuo nacističku zastavu, podižući moral okupirane Atine.