Norveška strepi: Da li će Kina ili Rusija kupiti zemljište na strateški važnom mestu

Poslednji komad zemlje u privatnom vlasništvu na strateški važnom arktičkom arhipelagu Svalbardu je na prodaju, a iako će to zemljište sigurno privući Kinu, Norveška ne želi olako da ga preda. 

Arhipelag je smešten na pola puta između norveške obale i Severnog pola, u arktičkom području koje je postalo geopolitičko i ekonomsko žarište zbog topljenja leda koje omogućava lakše kretanje tim područjem. 

Cena? Sitnica

Zainteresovani kupci za 300 miliona evra mogu da dobiju izolovano zemljište Sore Fagerfjord na severozapadu Svalbarda.
 
Veliko je oko 60 kvadratnih kilometara, što je otprilike veličina Menhetna, a na njemu se nalaze planine, nizije, lednik i oko pet kilometara obale, bez infrastrukture.

„To je poslednje privatno zemljište na Svalbardu te, koliko znamo, poslednje privatno zemljište Visokog Arktika”, rekao je advokat Per Klingstad, zastupnik prodavca. 

„Kinezi su prirodno potencijalni kupci jer već dugo iskazuju interes za Arktik i Svalbard”, kazao je za agenciju France Presse. Iz Kine je već dobio „konkretne znakove interesa”. 

Azijska država se u dokumentu iz 2018. definisala kao zemlja „bliska Arktiku”. Peking planira da igra sve snažniju ulogu u tom regionu kojem raste važnost. 

Svalbardom se upravlja na osnovu međunarodnog ugovora iz 1920. koji daje puno prostora stranim interesima. 

Ugovor priznaje suverenitet Norveške nad arhipelagom, ali građani svih potpisnica, među kojima je i Kina, imaju jednako pravo da crpu njegove prirodne resurse. Rusija tamo decenijama rudari putem državne firme Trust Arktikugol. 

No, vremena se menjaju. Norveška želi da zaštiti svoj suverenitet i stoga ne želi da Sore Fagerfjord padne u strane ruke, posebno kineske.

Obaveštajci: Nakon Rusije, najopasnija Kina

Norveške obaveštajne službe smatraju da Kina predstavlja najveću sigurnosnu prijetnju skandinavskoj državi nakon Rusije, prenosi Poslovni dnevnik.

Norveški državni organi stoga su pozvali vlasnike, firmu u vlasništvu Norvežanina rođenog u Rusiji, da otkaže prodaju. 

„Zemljište se ne može prodati bez dozvole norveških vlasti”, rekla je ministarka trgovine i industrije sesilija Mirset. 

„Niti je moguće pregovarati o zemljištu bez toga”, dodala je. 

Taj argument se temelji na klauzuli kredita koji je Norveška dala 1919. godine. Klingstad tvrdi da je ta klauzula istekla. 

Norveška je vlasnica 99,5 posto Svalbarda te je proglasila većinu teritorije, uključujući Sore Fagerfjord, zaštićenim područjem na kojima je, između ostalog, zabranjeno graditi. 

Prodavci se s tim ne slažu te se pozivaju na ugovor iz 1920. godine. 

„Sve potpisnice imaju ista prava”, rekao je Klingstad, pa dodao da je Norveška izgradila aerodrom i luku te zgrade u Longerbijenu, najvećem gradu arhipelaga. 

Andreas Osthagen iz istraživačkog instituta Fridtjof Nansen tvrdi da zemljište ima „minimalnu” ekonomsku vrednost te da njegova prodaja ne predstavlja „veliku pretnju” Norveškoj. 

No, dodaje, „posedovanje zemlje na Svalbardu može imati stratešku vrednost za 50 ili 100 godina”.