BBC 0

18.05.2024.

13:35

Železnica u Srbiji: Koliko su sigurni vozovi i zašto dolazi do sudara

U poređenju sa evropskim zemljama, u Srbiji se dešava više železničkih nesreća, a prednjače iskliznuća vozova i nezgode na pružnim prelazima.

Izvor: Milica Radenković Jeremić - BBC novinarka

Železnica u Srbiji: Koliko su sigurni vozovi i zašto dolazi do sudara
FILIP SINGER/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Podeli:

Sreća je da se sudari vozova retko dešavaju, nesreća je što u njima mogu stradati desetine ljudi.

U poslednjem ovakvom događaju, koji se desio u Beogradu u petak 17. maja popodne, povređeno je 13 putnika.

Putnički voz udario je u teretni u tunelu koji spaja stanicu Vukov spomenik sa Pančevačkim mostom, a najozbiljnije su povrede dva putnika, mašinovođe i kondukterke.

"Ono što je skoro potpuno sigurno, to je da je u pitanju ljudski faktor, ali je najvažnije da su ljudski životi sačuvani", rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Poslednji dostupni podaci pokazuju da se od 2017. godine do 2022. desilo devet sudara vozova.

"U Srbiji niti mnogo ljudi koristi železnicu, niti vozovi idu velikom brzinom", smatra Branislav Bošković, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Zato velike tragedije poput one koja se desila u Grčkoj, kada je početkom 2023. godine u sudaru vozova poginulo 57 ljudi, "skoro da nisu moguće", rekao je on ranije za BBC na srpskom.

Uzroci sudara vozova mogu biti brojni: od propusta u radu železničkih radnika, do tehničkih kvarova, rekla je Tamara Škembović, iz Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju (CINS), za BBC na srpskom.

"Takođe, učestala krađa železničke imovine, pojedinih delova signalno-sigurnosnih uređaja doprinosi nastanku sudara vozova", navela je krajem prošle godine glavna istražiteljka za železnički saobraćaj u CINS-u.

Kako izbeći sudar?

U zavisnosti od toga da li je pruga lokalna, magistralna ili regionalna, postoje različiti sistemi bezbednosti, objasnio je profesor Branislav Bošković.

S jedne strane, tu je najjednostavnija komunikacija otpravnika vozova.

S druge strane su sofisticirani sistemi koji podrazumevaju postojanje auto-stop uređaja koji automatski zaustavljaju voz ako postoji opasnost od sudara.

Ovaj uređaj aktiviran je krajem septembra 2023. u blizini Zemuna, zahvaljujući čemu je izbegnut sudar putničkog voza, koji je stizao iz Bara, i regio voza iz Novog Sada.

Mašinovođa Zoran Bošković kaže da on i njegove kolege više puta bivaju upozoreni u rizičnim situacijama.

"Kada postoji opasnost, mi dobijamo prvo signale da usporimo, pa da zaustavimo voz, a ako to ne uradimo, onda se automatski zakoči", objašnjava.

On nabraja i druge alate koje svakodnevno koristi: od uređaja koji ne dopuštaju mašinovođi da zaspi, do radio-difuznog alata koji je veza sa dispečerom.

"Nema ničega što pravilnici nisu predvideli.

"Čovek kao čovek omane, a ne pravilnik", veruje Bošković, koji 40 godina prelazi srpske i crnogorske pruge.

Šest meseci pre nesreće u Beogradu, dva voza sudarila su se u Odžacima.

Istraga o uzroku nesreće, u kojoj je teže povređeno pet, a lakše 47 osoba, i dalje traje, mada je prema prvim informacijama i tada "ljudski faktor" bio odgovoran za sudar.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Šta se desilo u Beogradu?

Putnički i teretni voz sudarili su se u Beogradu u tunelu između Vukovog spomenika i Pančevačkog mosta.

Prema informacijama koje su dobijene sa lica mesta, garnitura Beovoza prošla kroz zaštitno svetlo koje ne dozvoljava dalji prolaz i udarila u teretni voz koji je čekao dozvolu da krene prema stanici Ovča, naveo je ministar Goran Vesić.

"To je ono što smo dobili od očevidaca, ali da bismo mogli da kažemo tačno šta se dogodilo, moramo da sačekamo zvaničan izveštaj", dodao je.

Među povređenima, dvoje putnika, mašinovođa i kondukter, upućeni su u Urgentni centar, pošto su ih vatrogasci izvukli kroz evakuacioni tunel na Karaburmi.

U Beogradu, ovakvi događaji do sada su se odigrali u još dva navrata - 2013, kada je bilo 22 povređenih, i 1992. kada je bilo poginulih, navelo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Vozovi najčešće iskaču iz šina

Poslednji dostupni podaci pokazuju da je u Srbiji bilo 242 železničke nesreće tokom 2022. godine, među kojima su najčešća iskliznuća voza iz šina.

Dok je tokom 2022. ovakvih incidenata na srpskim prugama bilo 105, u Evropskoj uniji je zabeleženo 63.

Novac koji se izdvaja za železnicu i bezbednost su direktno povezani, smatra Norbert Pavlović, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

"Ako pažljivo pogledate statistiku EU koja se odnosi na nesreće i nezgode na železnici, videćete da je broj nesreća po voznom kilometru u razvijenijim zemljama EU (Nemačka, Francuska, Holandija, Švedska) manji na godišnjem nivou nego u slabije razvijenim zemljama EU (Poljska, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija)", rekao je ranije Pavlović za BBC na srpskom.

Među više od100 iskliznuća iz šina bila je i nesreća kod Pirota, kada je su vagoni cisterne sa amonijakom ispali sa šina, posle čega je gas iscureo.

Tada su dve osobe preminule, a više od 60 ljudi zbrinuto je zbog simptoma trovanja amonijakom.

Istraga vladinog Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju (CINS) pokazala je da je glavni uzrok nesreće loše stanje pruge na kojoj je jedan deo pragova ispucao ili istrulio, a nedostajali su delovi koji ih pričvršćuju.

"Do upadanja točka u kolosek je došlo zbog nedostajućeg ili labavog pričvrsnog pribora na više uzastopnih pragova, trulih ili ispucalih pragova u kombinaciji sa geometrijskim parametrima koloseka iznad granice hitne intervencije", objasnila je Tamara Škembović.

Mesec dana pre nesreće, šef pružne deonice Dimitrovgrad - Bela Palanka izvestio je da su na pruzi učestala iskliznuća vozova i zatražio da se formira radne grupe koja bi donela odluku da li je pruga sposobna za saobraćaj.

Takođe, šef Sekcije za održavanje pruga Niš upozorio je na loše stanje pruge još 2021. godine, pokazuje konačan izveštaj o nesreći.

Tamara Škembić zaključuje da je istraga CINS-a pokazala da "održavanje pruge na posmatranoj deonici nije vršeno u skladu sa propisima, kako je i navedeno u konačnom izveštaju".

Da se ovakvi događaji mogu očekivati i u budućnosti, konstatuje Direkcija za železnice, koja u izveštaju navodi da, pošto je "najčešći razlog za iskliznuće dotrajalost i loše stanje železničke infrastrukture, očekivanja su da će broj iskliznuća povećavati srazmerno povećanju obima prevoza".

Fonet/Nenad Punović, Pirotplus onlajn

Najviše žrtava na putnim prelazima

Tokom 2022. godine u železničkim nesrećama teško je povređeno i poginulo 60 osoba, a najveći broj žrtava, njih 26, stradao je na putnim prelazima.

Koliko ovakve nesreće mogu biti opasne, videlo se krajem 2018. godine, u blizini Niša, kada je voz naleteo na pun autobus na pružnom prelazu i prepolovio ga na pola.

Tada je poginulo osam ljudi, među kojima troje dece, a desetine su povređene.

Vozač autobusa osuđen je na osam godina zatvora zato što nije stao pre prelaska pruge i pogledao na obe strane.

Mašinovođa Zoran Bošković objašnjava da u trenucima kada postoji opasnost, on i kolege mogu malo šta da urade.

"Nama je zaustavni put 700 metara, toliko treba vozu da stane.

"Ja mogu samo brzo da zakočim i da se molim bogu. Meni su ruke vezane", objašnjava mašinovođa.

Ivan Dinić

Norbert Pavlović veruje da su za nesreće na putnim prelazima u 95 odsto slučajeva odgovorni vozači.

"Istraživanja iz naše zemlje su ukazala na neprihvatljivo ponašanje vozača u drumskom saobraćaju i da jedan broj vozača preduzima rizične aktivnosti i obilaze spuštene polubranike", rekao je Pavlović.

Iako ne poriče da postoje bahati vozači, Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, smatra da se krivica pogrešno prebacuje samo na njih i da deo odgovornosti nosi i Železnica Srbije.

"Na jednom broju pružnih prelaza ne postoji dovoljna preglednost zbog fizičkih prepreka, poput rastinja, šiblja, drveća, koje železnice nisu uklonile", kazao je za BBC na srpskom.

Drugi problem su rampe koje ne rade, ali i krađa opreme koja bi trebalo da obavesti otpravnika i mašinovođu o postojanju kvara.

"Kada se otkriju počinioci, oni se terete za krađu i to prema vrednosti onoga što su ukrali, što nije velika suma, a ne za ugrožavanje saobraćaja.

"Takve kazne su zapravo stimulativne, povratnika ima mnogo, a policija gubi motiv da se bavi time", zaključio je Okanović.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Kosovo

Otpriznaće tzv. Kosovo?

Nekadašnji ambasador Srbije u Mađarskoj Rade Drobac ocenio je da zvanična Budimpešta zna koliki značaj Srbija pridaje Kosovu i ukoliko joj se ukaže prilika - neće propustiti da povuče odluku o priznanju.

12:50

17.6.2024.

22 h

Podeli: