Beograđanima 9.000 jeftinih stanova

Jeftini stanovi, osim na mestu kasarne „4. jul” na Voždovcu, mogli bi da se grade i na placu Industrije motora i traktora (IMT) na Novom Beogradu.

Za taj plac su se pre dve godine grčevito nadmetali Filip Cepter, koji je čak ponudio 121 milion evra, Petar Matić, vlasnik MPC-a, i Goran Novaković, vlasnik Meridijan grupe.

Na ovim lokacijama moglo bi da bude sagrađeno oko 9.000 stanova. Poznavaoci tržišta tvrde da je moguće prodati bar 10.000 jeftinih stanova u ovom trenutku, ali pitanje je isplati li se državi da na skupim placevima, poput ovog novobeogradskog, zida ispod tržišne cene.

U akciju „jeftinih stanova”, posle socijalista i demokrata, uključuje se i treći koalicioni partner – G17 plus. Predlog Ministarstva ekonomije je da se, kada IMT ode u stečaj, na njegovom placu sagrade jeftini stanovi. Deo tih nekretnina otišao bi na namirenje poverilaca, a ostatak bi bio ponuđen na tržištu. Prema preliminarnim procenama na tih 36 hektara moglo bi da bude sagrađeno 200.000 kvadrata ili 4.000 stanova.

Budući da se deo placa nalazi u prvoj, a deo u drugoj zoni, prema vladinoj uredbi cena kvadrata ne bi trebalo da bude viša od 1.600 evra, koliko je propisano za drugu zonu. Istina, prva zona nije obuhvaćena ovom uredbom pa se i ne zna kolika bi bila cena kvadrata, ali ona trenutno na tržištu dostiže i do 2.000 evra.

Inače, posle neuspele privatizacije IMT-a najavljivano je da će ovaj atraktivni prostor biti rasparčan i prodat kao komercijalni placevi, pri čemu bi (prema tadašnjim procenama) država zaradila i do 240 miliona evra.

Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije, potvrđuje da je ta lokacija u planu za izgradnju jeftinih stanova i smatra da je bolje sagraditi takve stanove nego držati plac zarobljen fabričkim halama.

Nebojša Nešovanović, konsultant za nekretnine, naglašava da Beogradu nedostaje oko 30.000 stanova i dodaje da je, "ako bi država IMT-ovo zemljište dala na licitaciju, malo investitora koji su trenutno spremni da kupe toliki plac".

"I da ga kupe sigurno bi taktizirali i ne bi gradili ceo blok odjednom nego postepeno u narednih deset godina. Efekti na građevinsku industriju i tržište nekretnina bili bi mali. Ali, ako bi se primenio model kao u kasarni „4. jul”, korist bi bila dvostruka. Tržištu bi bio isporučen veliki broj stanova što bi oborilo sada visoke cene zbog izuzetno male ponude", ističe Nešovanović.

Da država u tom slučaju ne bila na gubitku, smatra i Đorđo Antelj, vlasnik Gemaksa. Državi je prioritet da zaposli građevinsku operativu i industriju, a pri tom, kaže, može i da zaradi od PDV-a, poreza na profit i zarade. Antelj uverava da obe lokacije mogu bez razmišljanja da se aktiviraju, jer su u Beogradu potrebni jeftini i mali stanovi od 30 do 50 metara kvadratnih.

On to objašnjava time da "Gemaks gradi u naselju Reva, na levoj obali Dunava, stanove od 920 evra po kvadratu, a potražnja je tolika da bismo odmah mogli da prodamo 20.000 stanova. Skupi stanovi od po 3.000 i 4.000 evra po kvadratu mogu da se grade samo na Dedinju i Senjaku, a u ostalim delovima grada nemaju kupce".

Kvadrat na mestu kasarne od 1.200 evra

Urbanistički projekat za kasarnu „4. jul” je urađen i prosleđen Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Građevinskoj direkciji Srbije i Sekretarijatu za urbanizam Beograda. Ovim dokumentom, koji je prvi korak na putu do građevinske dozvole, predviđeno je da na više građevinskih parcela budu raspoređene zgrade sa stanovima i poslovnim prostorom, obdaništa, škole, sportski tereni, parkinzi, garaže.

Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, najavljuje da će u narednih mesec ili dva biti izdate lokacijske dozvole i započeti radovi. Tender za izvođače radova biće raspisan u međuvremenu. S obzirom na dosadašnju praksu prema kojoj je od urbanističkog projekta do građevinske dozvole bilo potrebno po godinu dana, pitali smo nadležne da li je moguće da u tako kratkom roku budu izdate sve saglasnosti, sačinjeni projekti i ispoštovane procedure. U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da teorijski jeste jer je i urbanistički projekat brzo završen.

Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, takođe smatra da je to moguće, navodeći primer Novog Sada i američke ambasade u Beogradu koja je dozvolu dobila za 15 dana. Jedini problem do sada je bio, kaže on, Beograd, ali je Ministarstvo preuzelo na sebe ovaj posao kako bi ubrzalo proceduru.

Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, pre dva dana je najavio da bi cena kvadratnog metra stana u ovom naselju mogla da bude niža od 1.200 evra.

Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije, investitor ovog posla najpre je bio skeptičan prema izjavi ministra, a potom je objasnio da će samo za kupce prvog stana kvadrat biti jeftiniji od 1.200 evra, dok će za one koji ne kupuju prvi put krov nad glavom cena biti između 1.200 i maksimalnih 1.290 evra, koliko izvođači prema vladinoj uredbi najviše smeju da cene kvadratni metar.

Upitan od čega zavisi cena i kada će ona biti formirana, Grujić kaže da infrastrukturno uređenje lokacije diktira cenu i ona će biti konačno određena kada svi projekti budu završeni.

Rodić pak smatra da je i cena od 1.290 evra „dosta nategnuta” jer se država i izvođači odriču svog kolača i biće zadovoljni samo da ne budu na gubitku. Pripremni radovi, uklanjanje kasarne, izgradnja trafo-stanica, dovođenje toplovoda s Banjice i Retenzija su izuzetno skupi.

"Na ovom projektu niko neće zaraditi. On se pokreće da bi se uposlila građevinska operativa i industrija i omogućilo građanima da dođu do jeftinih stanova", objašnjava Rodić.

Antelj, s druge strane, tvrdi da izvođači mogu da zarade solidno. Taj profit ne bi bio veliki i kretao bi se od dva-tri do deset odsto u zavisnosti od stanja infrastrukture. "I da ulaganje u infrastrukturu iziskuje dosta novca zarada izvođača ne bi bila ispod dva odsto. Za nas je bitno da zaposlimo radnike. Cena od 1.290 evra je prihvatljiva i za građevince i za kupce", kaže Antelj.

Što se zarade tiče, Grujić kaže da niko neće biti na gubitku, ali i da se ne može nadati velikom profitu. On uverava da izvođači neće zaraditi koliko su navikli, ali ni manje od 10 odsto, što je praksa svuda u svetu i smatra se čak dobrom zaradom. Direkcija koja treba da obezbedi 200 miliona evra za ovaj projekat, neće biti u minusu, kaže, jer će svoj profit izvući iz prodaje poslovnog prostora i garažnih mesta.