Uskoro energetska socijalna karta

Koje kategorije stanovništva u Srbiji će u tom procesu biti označene kao siromašne, čime će dobiti mogućnost da račune za utrošenu električnu energiju plaćaju po povlašćenim, a ne realnim cenama, znaće se za otprilike pet meseci.

Tada ističe rok koji je dat Ministarstvu rada, Agenciji za energetiku i Elektroprivredi Srbije da u okviru Akcionog plana za rešavanje socijalnih posledica ulaska u Energetsku zajednicu, koji je vlada Srbije usvojila 9. oktobra, izrade energetsku socijalnu kartu. Radne grupe koje sačinavaju predstavnici tih institucija trebalo bi da utvrde izvor sredstava za subvencionisanje potrošača i da odrede kojim kupcima će se pomagati i na koji način.

Evropska unija insistira na zaštiti potrošača koji nisu u mogućnosti da plate realan iznos svojih računa. Srbija je 2007. godine potpisala Memorandum o socijalnim aspektima energetske zajednice jugoistočne Evrope, koji propisuje obavezu države da zaštiti platežno limitirane slojeve stanovništva, ali taj posao je još na samom početku.

Predviđa se da će u režimu zaštite biti samohrani roditelji kao i porodice čiji zaposleni ne primaju zaradu duže od tri meseca, a čiji su prihodi po članu domaćinstva istovremeno niži od 50 odsto minimalne zarade. Upućeni tvrde da će biti različitih nivoa popusta i da su u igri i oprost i plaćanje duga u ratama. Razmišlja se i o zaštiti siromašnih domaćinstava koja imaju teške bolesnike.

Najave da bi kao najvažniji kriterijum mogao da bude uzet broj utrošenih kilovat-sati tokom meseca, ne nailazi na podršku stručne javnosti, jer bi se na taj način „provukao“ i jedan broj potrošača koji realno ne spadaju u ugroženu kategoriju kao što su, recimo, vlasnici vikendica.

Na struju se mesečno potroši 35 evra

U Srbiji se (sa uračunatim porezom) prošle godine mesečno za struju trošilo oko 35 evra ili osam odsto prosečne zarade.

Ako bi se primenili evropski kriterijumi za utvrđivanje povlašćenih potrošača, po kojima u „energetsku sirotinju“ spadaju sva domaćinstva koja izdvajaju više od 10 odsto prihoda za plaćanje računa za struju, prognozira se da bi u tu kategoriju u Srbiji mogla da se svrsta polovina domaćinstava.

Nadležni u EPS-u naglašavaju da bi cene struje trebalo da budu realne, kako bi se ostvario profit iz koga bi se jedan deo usmeravao u socijalne fondove, a prema sadašnjem stanju popust od 30 odsto koristi oko 300.000 primalaca socijalne pomoći.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, slaže se da bi država trebalo da brine o socijalno ugroženim slojevima stanovništva, ali da istovremeno listu povlašćenih kupaca treba praviti veoma pažljivo.

"Kritetrijum za formiranje kategorije koja će plaćati nižu cenu nikako ne bi smeo da se zasniva na prosečnim primanjima članova domaćinstva. Ti podaci mogu da se lako falsifikuju i trebalo bi socijalne karte uspostaviti na osnovu realnih primanja jednog domaćinstva. Primera radi, postoje građani koji rade na crno i ostvaruju prihode koje bi takođe trebalo uračunati. Takođe, ne treba uvoditi nikakvu poštedu od plaćanja ili oprost dugovanja, jer takav princip nije dobar. Država ne treba siromašne građane da stimuliše da ne plaćaju svoje račune, već da im obezbedi prihod kojim će oni platiti svoje obaveze", ističe Stevanović.