Autoput skuplji bez tendera

Najava da bi Vlada Srbije mogla da dodeli posao izgradnje autoputa od Horgoša do Požege konzorcijumu Alpina-Por bez tendera, izazvala je više dilema u javnosti. Prva je zbog čega se taj posao dodeljuje istom konzorcijumu koji nije uspeo da ispuni uslove koncesionog ugovora, a druga zašto se to radi bez raspisivanja tendera i izbora najbolje ponude.

Činjenica da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja celo leto pregovara o sporazumnom raskidu koncesionog ugovora budi sumnju jer Vlada nije, iako je mogla, iskoristila pravo da, upravo po klauzuli tog ugovora, jednostrano otkaže posao ovom konzorcijumu zato što nije ispoštovao svoje obaveze.

„ Moguće je da Vlada i koncesionari izmene svoju volju definisanu ugovorom o koncesiji tako da raskinu ovaj ugovor i da za kompenzaciju Alpina bude izvođač radova koje pominjete. Ali, ako se to dogodi, dobićemo bez potrebe skuplji autoput i nećemo znati u kojoj meri će domaći podizvođači biti angažovani”, smatra savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.

Prema njegovoj oceni, nije bilo potrebe da se pregovara o sporazumnom raskidu ugovora o koncesiji jer u tom ugovoru piše da on stupa na pravnu snagu tek kad koncesionari daju sve taksativno navedene garancije.

“Kako ih nisu dali, vlada je produžila rok, umesto da jednostrano raskine ugovor, na šta je imala pravo i tako je izvršna vlast napravila štetan posao. Ni danas se ne zna šta je aneksima menjano u ugovoru o koncesiji, koji nije stupio na pravnu snagu, tako da obaveze prema Alpina-Poru i nemamo”, navodi Kovačević.

On ističe da pozivanje vlade da sporazumnim raskidom ugovora o koncesiji u stvari izbegava maratonski spor pred međunarodnom arbitražom nije ništa drugo nego bacanje prašine u oči javnosti.

„Za nas bi bilo bolje da nas je bivši koncesionar tužio, ali to samo u slučaju ako neko nije uzeo pare, kao tajni deo ugovora, što je onda sasvim druga priča koja stoji sve dok vlada ne kaže da li je ugovor o koncesiji menjan. Malo je verovatno da ćemo direktnom pogodbom sa „Alpina-Porom“ dobiti najpovoljniju ponudu za gradnju autoputa“, uveren je Kovačević.

Da je najbolje za izgradnju tog dela autoputa raspirati tender, smatra i ekonomista Jurij Bajec.

„Ako konzorcijum Alpina-Por zaista ima projektnu dokumentaciju, a ne znamo da li je baš tako, onda je ona u prednosti nad drugim eventualnim učesnicima na tenderu, tako da ne vidim razlog da se posle sporazumnog raskida ugovora o koncesiji ne ide na tender za celu deonicu autoputa od Horgoša do Požege“, smatra on.

„Loša stvar je u tome što bez tendera ne možemo da znamo da li Alpina-Por zaista radi po najpovoljnijoj ceni. A zna se da je uvek najbolje ići na tender. Međunarodna arbitraža ne mora da koči radove, a kad je o ishodu arbitraže reč, dovoljno je pogledati samo koliko je puta Alpina-Por tražio izmene ugovora o koncesiji, pa da bude jasno da Srbija ne bi u tom sporu bila gubitnik. Ako se oteže sa gradnjom ovog autoputa, onda je to bruka svih prethodnih vlada, a naš je interes da najzad počnemo da gradimo autoput“, kaže Bajec.

Izvor Blica iz Vlade, koji je insistirao na anonimnosti, ukazuje na to da međunarodni arbitražni spor prosečno traje od jedne do pet godina, i da „moramo da biramo manje od dva zla“.

„Da ne idemo na sporazumni raskid ugovora, konzorcijum Alpina-Por mogao bi da na međunarodnoj arbitraži zahteva privremenu meru zabrane izvođenja radova do okončanja spora, što bi donelo nemerljivu štetu Srbiji - ne samo po osnovu kašnjenja gradnje koridora 10, dok Bugari i Rumuni uveliko rade na svom koridoru 4, već bi dodatno učinilo nepovoljnijim međunarodni položaj naše zemlje“, navodi taj izvor.

„Nas više interesuje da autoput što pre sagradimo nego da isterujemo pravdu na Međunarodnom arbitražnom sudu, što nije nacionalni interes. Pravni tim Vlade i Nacionalni savet za infrastrukturu analizirali su problem u kojem se država povodom ovog pitanja našla, i zaključeno je da je arbitražno sporovanje najgora opcija“, objašnjava izvor Blica.

Vlada neće, kako nam je juče rečeno, odobriti ugovor kojim se konzorcijumu Alpina-Por daje pravo gradnje puta od mađarske granice do Novog Sada ukoliko Uprava za javne nabavke bude rekla da je to suprotno Zakonu o javnim nabavkama.

Jovanović: Od Uprave nije traženo mišljenje

Uprava za javne nabavke će, ako joj se nadležni obrate za mišljenje u vezi sa ustupanjem izgradnje dela autoputa Horgoš-Novi Sad konzorcijumu Alpina-Por, tražiti da joj se dostave detaljni podaci o uslovima, kao i procene eventualne štete od raskida ugovora o koncesiji, izjavio je direktor Uprave Predrag Jovanović.

"Mi radimo samo po konkretnim slučajevima, moramo imati konkretne parametre da bi smo rekli da li je ispunjen uslov za pogadjanje sa izvodjačem radova ili nije. Mi još nismo ništa dobili - ni ko je naručilac, ni ko bi išao u pogadjanje, pa ni ne možemo za sad da dajemo procene u vezi sa tim poslom", rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, u slučaju da se od Uprave zatraži mišljenje "moralo bi jasno da se navede kolika je potencijalna šteta u slučaju da se Ugovor ne raskine, kolika je procenjena vrednost tih radova, pa da se uporede te dve stvari. Takođe, i da se jasno definiše pod kojim uslovima se daje taj posao". On je dodao da bi jedino tako Uprava, ali i javnost, mogla da se opredeli i da da mišljenje.

Jovanović je naveo da, ako se pregovori sa koncesionarom o sporazumnom raskidu Ugovora završe, od Uprave može biti zatraženo mišljenje, koje nije obavezujućeg karaktera. "Možemo dati pozitivno ili negativno mišljenje, i sigurno ćemo o tome obavestiti javnost, a daćemo i obrazloženje zašto smo tako postupili.

Tu bi se videlo da li je širi interes prevagnuo ili su uslovi raskida nepovoljni za Srbiju", kazao je Jovanović. On je potvrdio da ovakav slučaj nije definisan zakonom i da bi se stav izneo samo po osnovu konkretno iznetih argumenata i parametara da li postoje objektivni razlozi da se udje u taj posao ili ne.

Direktor Uprave za javne nabavke napomenuo je da nije uputno da se često pribegava praksi da se Uprava opredeljuje i sudi o konkretnim slučajevima. "U tim situacijama morate biti stručnjak za sve, a takav super mozak ne postoji nigde u svetu. Uloga uprave i ne treba da bude da sudi o konkretnim slučajevima, nego da razvija sistem koji će uspostaviti efikasnu kontrolu u nabavkama. Umesto sistemom kao celinom, mi se bavimo konkretnim slučajevima, što je pogrešno", rekao je on.

On je napomenuo da u krajnjoj instanci, pošto se Uprava za javne nabavke bavi samo praktičnim stvarima, detaljna tumačenja može da da jedino resorno ministarstvo, odnosno Ministarstvo finansija, u čijoj su i ingerenciji javne nabavke.