Zašto se vakcina daje baš u mišić nadlaktice? Više je razloga

Kao vanredna profesorka za negu na Univerzitetu Perdju s iskustvom u javnom zdravstvu i kao majka dvoje znatiželjne dece, Libi Ričards to pitanje čuje prilično često, pa je s laicima odlučila da podeli šta stoji iza njega.

Najpre treba reći da se većina vakcina, ali ne sve vakcine, daju u mišić. To se naziva intramuskularna injekcija, prenosi portal Science Alert.

Neke među njima, poput vakcine protiv rotavirusa, daju se oralno, a treće se ubrizgavaju u potkožno tkivo, poput vakcine protiv morbila, zaušaka i rubeola.

Zbog čega je mišić toliko važan i je li važno mesto uboda? I zašto se vakcina ubrizgava u takozvani deltoidni mišić, trouglasti mišić ramena?

Mišićno tkivo sadrži važne ćelije imunološkog sistema

Mišići su izvrsno mesto za primenu cepiva jer njihovo tkivo sadrži važne ćelije imunološkog sistema koje prepoznaju antigen, sitan fragment virusa ili bakterije koji se uvodi vakcinom i stimuliše imunološku reakciju.

U slučaju vakcine protiv kovida 19 ona ne uvodi antigen, već daje uputstvo za proizvodnju antigena. Ćelije imunološkog sistema u mišićnom tkivu prikupljaju antigene i predstavljaju ih limfnim čvorovima.

Foto: shutterstock/Travel_Master

Ubrizgavanje vakcina u mišićno tkivo održava vakcinu lokalizovanom, omogućavajući imunološkim ćelijama da alarmiraju ostale imune ćelije i prionu na posao.

Čim te ćelije u mišiću prepoznaju vakcinu, one prenose antigen u limfotok, koji zatim transportuje imunološke ćelije s antigenom do limfnih čvorova.

Limfni čvorovi, ključna komponenta našega imunog sistema, sadrže više imunih ćelija koje prepoznaju antigene iz vakcine i započinju imunološki proces stvaranja antitela.

Grupe limfnih čvorova nalaze se u područjima blizu mesta primene cepiva. Na primer, mnoge vakcine se ubrizgavaju u deltoidni mišić jer se nalazi blizu limfnih čvorova smeštenih ispod pazuha. Kad se vakcine daju u područje bedra, limfne žile su nedaleko od grupe limfnih čvorova u preponama.

Mišići održavaju aktivnost lokalizovanom

Mišićno tkivo takođe nastoji da zadrži reakciju na vakcinu na lokalnom mestu, odnosno ograničenom na određeno mesto. Zato ubrizgavanje cepiva u deltoidni mišić može za rezultat imati lokalnu upalu ili bol na mestu uboda.

Ako se određene vrste vakcina ubrizgaju u masno tkivo, povećavaju se izgledi za iritacije ili upalne reakcije, jer je masno tkivo slabije snabdeveno krvlju, što rezultira i slabijom apsorpcijom nekih sastojaka vakcine.

Vakcine kod kojih su potrebna pomoćna sredstva ili sastojci koji pojačavaju imunološki odgovor na antigen moraju da se ubrizgaju u mišić da bi se izbegla veća iritacija i upala. Ti dodaci deluju na razne načine kako bi podstakli što jaču imunološku reakciju. Postoji još jedan odlučujući faktor kada je posredi mesto primene cepiva, a to je veličina mišića.

Odrasli i deca od tri i više godina vakcinu dobijaju u deltoidni mišić nadlaktice, a mlađa deca na sredini bedrenog mišića jer su im mišići ruku mali i još uvek slabije razvijeni.

Sledeće pitanje u sklopu primene vakcine odnosi se na praktičnost, kaže Libi Ričards i postavlja jedno retoričko pitanje: "Možete li zamisliti ljude kako skidaju pantalone u prostoru u kojem se obavlja masovna vakcinacija? Zasukati rukav mnogo je jednostavnije i prikladnije."

Razne zarazne bolesti, poput sezonskog gripa ili epidemije kovida 19, zahtevaju da se kroz sistem javnog zdravstva vakciniše što više ljudi u što kraćem razdoblju.

Kada se u obzir uzme sve navedeno, u slučaju vakcine protiv gripa ili kovida, mišić nadlaktice se preferira jer je taj deo ruke najlakše dostupan medicinskom osoblju.