"Povratak" Jugoslavije brzim vozom

Kako će se ona zvati još nije odlučeno, a novinarsko pitanje da li je prihvatljivo ime „Železnice Srba, Hrvata i Slovenaca”, propraćeno je smehom.

„Vidite koliko je interesovanje novinara za novu Jugoslaviju”, prokomentarisao je u šali ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i pozvao novinare da predlože novo ime kompanije.

Njeno sedište biće u Sloveniji, budući da je ta zemlja članica Evropske unije i ima usaglašenu regulativu sa evropskom, ali će, kako je objasnio Patrik Vlačič, slovenački ministar za promet, firma imati po jednog predstavnika iz sve tri zemlje. On je rekao da će preduzeće biti profitabilno. "Ukoliko se realizuje plan da roba iz Ljubljane za 35 do 40 sati umesto dosadašnjih 60 do 70 sati stigne do Istanbula i ako privučemo deo vozova s Koridora 4, svaka država će godišnje zarađivati po 50 miliona evra", procena je Milutina Mrkonjića.

On objašnjava da trenutno Koridorom 10 ide oko 700 vozova, dok konkurentskim Koridorom 4 preko Mađarske ide oko 7.000, odnosno oko 90 odsto saobraćaja između Nemačke i Turske.

Deklaracijom, koju su potpisali Milutin Mrkonjić, Patrik Vlačič, ministar za promet Slovenije, i Danijel Mileta, državni sekretar Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture Hrvatske, tri države su se obavezale da će raditi na otklanjanju administrativnih ograničenja prilikom prevoza robe (carine, veterinarskih i fitosanitarnih kontrola) i putnika preko graničnih prelaza.

Mrkonjić je kao dobro ocenio što tri zemlje rade na ekonomskim integracijama i dodao da osnivanje zajedničke kompanije pokazuje da ekonomski odnosi diktiraju političke odnose. Vlačič i Mileta su ocenili da se radi o istorijskom potpisu.

Stručnjaci ovakav potez ocenjuju veoma pozitivnim. Osnivanjem zajedničkog preduzeća prihod Železnica Srbija od transporta (koji sada iznosi 45 miliona evra) biće udvostručen, kaže Dejan Lasica, državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture zadužen za železnicu.

Efektivan i konkurentan transport robe se, prema njegovim rečima, može postići u sadašnjim uslovima, kada prosečna brzina vozova iznosi 55 kilometara na čas. Ukoliko bi se modernizovala železnica, kaže on, korist bi bila veća.

Mihailo Maletin, bivši profesor Građevinskog fakulteta na Katedri za puteve, aerodrome i železnice, ovaj korak ocenjuje kao dobar. "Sve što vodi ka tome da se železnica digne na viši nivo je pohvalno jer je srpska železnica u katastrofalnom stanju. Zadovoljan bih bio kada bismo dostigli nivo iz 1939. godine kada je bila u rangu evropskih", kaže Maletin.

Za evropsku ligu, odnosno dvokolosečnu prugu, i podizanje brzine na 160 kilometara na čas potrebno je oko 4,6 milijardi evra ulaganja na srpskom delu Koridora 10.

I Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, ovaj potez triju država ocenjuje kao dobar i ekonomski opravdan. "Čestitam vladama ove tri zemlje što su bez velike pompe prevazišle rezervisanost prema saradnji i uspele da se za kratko vreme dogovore o zajedničkom preduzeću. Da ste me pre dve-tri godine pitali da li je ovo moguće, rekao bih da je ideja dobra i da je korisna za sve, ali da je njena realizacija daleka", kaže Vujanić.

On naglašava da je interes Slovenije, koja istina ima evropsku infrastrukturu i na čijim prugama vozovi razvijaju brzinu od 120 kilometara na sat, da njena roba bar za 12 sati brže nego do sada stigne do Istanbula. S druge strane, kaže on, potpisivanjem zajedničke deklaracije, Srbija otvara put za brži protok robe i usluga ka Evropskoj uniji.