BG berza - sad je deset puta gore

To su ocenili učesnici konferencije o razvoju berze, navodeći da je velika šteta što domaće kompanije ne prikupljaju kapital prodajom akcija, umesto zaduživanjem kod banaka.

Dnevni promet berze danas je u najboljem slučaju 200.000 evra, a za celu 2007. je iznosio dve milijarde evra, rekao je direktor Beogradske berze Siniša Krneta, ocenjujući da je berzansko trzište u Srbiji veoma plitko. Beogradska berza se razvijala na bazi zakona pre 2000. godine i procesa privatizacije, rekao je Krneta i dodao da je u tom periodu do danas sa berze nestalo "sijaset blu čipova", (najkvalitetnije akcije kompanija, kojima se svakodnevno trguje).

Danas su ostale samo dve kvalitetne akcije - NIS-a i Aerodroma “Nikola Tesla”, primetio je on.

Govoreći o značaju tržišta kapitala, Krneta je rekao da Srbija može da napreduje na listi Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti i razvoju infrastrukture, ali finansijsko tržište, koje je sve nerazvijenije, biće balast je koji će te postignute rezultate umanjiti i obezvrediti.

Specijalni savetnk u Ministarstvu privrede Dušan Korunoski ocenio je da je u Srbiji vlada veliki otpor prema reformama i dodao da je Ministarstvo svesno da postoje problemi koji vladaju i u finansijskom tržištu.

Korunoski je naveo da je Srbija na rang listi Svetskog ekonomskog foruma na 138. mestu od 140 zemalja po kriterijumu zaštite interesa malih akcionara i to je onoi što treba sistemski urediti, naveo je Korunoski.

Ekonomista Milan Kovačević je ocenio da u privredi vlada opšta netransparetnost, imajući u vidu da neka preduzeća još nisu objavila poslovne rezultate za 2014. godinu.

Na berzi ima 4,8 miliona malih akcionara, zahvaljujući deobi besplatnih akcija, a njihova prava nisu zaštićena, što je apsurd, primetio je Kovačević.

Prema njegovim rečima, Beogardska berza bi trebalo da pojednostavi procedure za trgovine, a Komisija za hartije od vrednosti da ojača svoj integritet.