Don Kihot

B92: Jesu li vaša ovlašćenja bar slična onim koja ima američka komisija, koja je na berzi pandan opšte omraženoj poreskoj službi koja amerikance više plaši od FBI, CIA i svi ostalih službi zajedno?

Milko Štimac: Sigurno nisu tolika. Nažalost. Doduše postoji velika razlika između načina i vremena kad je nastala njihova komisija i svih izazova sa kojima se suočavala, i tako razvijala svoja ovlašćenja. Njihov precedentni pravni sistem dozvoljava da odgovor na jedan problem postane kasnije pravilo. Kod nas je to drugačije. Ako vi nemate opisanu tržišnu manipulaciju, ne možete ni da je sankcionišete. Najbolje što možete da uradite je da kad se nešto tako dogodi, vi to opišete, unesete u zakon i ubuduće sprečite takvu manipulaciju.

B92:  Ali mi ne možemo da donesemo osnovne zakone u ovoj oblasti već godinama, kako ćemo tek to da obavimo?

M. Štimac: E sad se vraćamo našoj realnosti. Mi smo zemlja u tranziciji sa sto prioriteta u istom trenutku. Teško je odgovoriti odgovarajuće na svaki od njih. U Komisiji smatramo da je prioritet broj jedan tržište kapitala, i to pre svega bazični zakoni u kao što su Zakon o preuzimanju, Zakon o investicionim fondovima, i izmenjen Zakon o tržištu hartija od vrednosti.

B92: Da se vratimo na vaša ovlašćenja. Šta vi možete da uradite kad neko krši pravila na berzi? M. Štimac: U ovom trenutku Komisija ne može da oduzme licencu fizičkom licu, brokeru. Može da oduzme licencu pravnom licu, znači brokerskoj kući. Ako vi trajno uzmete dozvolu brokerskoj kući isto društvo će se za mesec dan pojaviti pod drugim imenom. Znači osnovaće drugu brokersku kuću  i to ne možete da sankcionišete. Dakle, ono što nam je potrebno jeste da brokeri kao fizička lica budu podložni sankcijama, tj. da ili Komisija ili kao što je to slučaj u SAD, udruženje brokera, može da im oduzme dozvolu za rad.

B92: Američka komisija njihove „mahere“ šalju u zatvor, a vi se nadate samo oduzimanju dozvole?

M. Štimac: Ne komisija, nego njihovi predstavnici udruženja brokera (NASD) imaju takva ovlašćenja da mogu da ulaze nenajavljeno u brokerske kuće i da ih prekontroliše. Ko god hoće da otvori borkersku kuću tamo, mora da pristane na takve uslove. Oni onda mogu da dođu kad god hoće i o svemu što su našli obaveštavaju policiju ili Komisiju za hartije od vrednosti, zavisno od težine manipulacije ili prevarne radnje. Oni mogu čak na osnovu ugovora sa berzama da izdejstvuju da određena listirana hartija bude suspendovana iz trgovanja ako posumnjaju da je u toku neka prevara. Kod nas morate da poštujete 101 uslov. Naravno, ne bih hteo da ovo zvuči kao zalaganje za potpuno široka diskreciona prava Komisije. Toga nema ni u precedentnom pravu, ali tamo stoji taksativno nabrojano šta sve u kojim situacijama može da se radi i iza toga stoji neprekinuta praksa od 70 godina. Njima je stoga mnogo lakše. Kod nas je drugačije jer svakog meseca praktično možete da se susretnete sa novom manipulacijom, a nemate odgovarajući odgovor na nju. U kontinentalnom pravu ukoliko nema sankcije nema ni zločina.

B92: Dobro, ali šta sad Komisija može po zakonu da uradi, a da to zaista zaboli prekršioca zakona?

M. Štimac: Kao najstrašniju kaznu može da propiše udaljavanje sa tržišta na određeni vremenski period. Ukoliko je udaljite trajno, već sam napomenuo da  se ista ekipa ljudi za mesec dana dana može pojaviti pod novim imenom. I niste ništa uradili.

B92: A kako određujete na koji period ćete da ih izbacite sa tržišta?

M. Štimac: Mi smo otkrili da je realno kažnjavati brokerske kuće na period od 3 do 9 meseci, jer je to period kad brokerska kuća prihvata kaznu, jer joj se još ne isplati da prekida poslovanje i otvara novu brokersku kuću. Drugo, strogo moramo da vodimo računa da se ne kazne klijenti, jer nije klijent kriv ako posrednik napravi neku glupost. Drugim rečima, morate da dozvolite brokerskoj kući da dovrši sve započete poslove. Ona ne sme da započne nove oslove u periodu kad je uklonjena s tržišta, ali sve započete mora da završi i ispoštuje svoje klijente.

B92: Da li ovakva ovlašćenja i kazne znače da vi ustvari pretite praznom puškom?

M. Štimac: Pa ne baš...

B92: Ali vi znači samo možete na neki način da im blokirate poslovanje?

M. Štimac: Ipak se to ispoljava kao neki finansijski efekat. Jer kad neko ne može da prima nove klijente 6 meseci, on gubi poziciju na tržištu i gubi dosta od moguće zarade.

B92: I to je sve?

Trenutno može da proðe i tri nedelje nakon otkrivanja manipulacije i primene mera Komisije

M. Štimac: Pa to je ono najdrastičnije što se isplati komisiji da radi u ovom trenutku, tj. da njena sankcija bude delotvorna.

B92: To se odnosi na brokere. Kakve su sankcije za emitente, tj. nesavesna preduzeća na tržištu?

M. Štimac: To je ono najgore. Komisija u domenu korporativnog upravljanja nema praktično nikakva ovlašćenja. Ukoliko menadžmet odbije da potpiše prospekt ili na vreme ne obaveštava berzu o značajnim promenama u prospektu, ili ne objavljuje javno periodične izveštaje, Komisija može samo da uputi prijavu sudiji za prekršaje. To stalno i radimo, ali šta je ovde prekršajna prijava...

B92: Da li shvatate da se kod nas na tržištu, Komisija za hartije od vrednosti ne shvata kao mnogo bitan faktor?

M. Štimac: Pa na žalost možda deluje tako. Komisija se trudi da svoj institucionalni autoritet izgradi, i on joj pripada jer je postavlja Skupština što nije mala stvar, međutim drugi sistem koji bi trebalo da sledi iza te činjenice ili nam nedostaje u potpunosti ili nam ne dostaje delimično. To zavisi od oblasti do oblasti. Drugo, položaj Komisije u odnosu na Vladu i Narodnu banku Srbije je jako važan.

B92: Imali ste klinč sa Vladom pre tačno godinu dana?

M. Štimac: Pa vidite da nismo baš toliko nemoćni. Ali moram da priznam da nam smeta što recimo finansijski plan za Komisiju nije odobren još od kraja 2002. godine.

B92: Šta se sa njim dešava?

M. Štimac: Mislim...Ne znam.

B92: Da li se ne odobrava jer niste bitni ili zato što ste mnogo bitni?

M. Štimac: Ili da ne postanemo bitni? Ne, zaista ne znam. To je već domen špekulacija.

B92: Ponude za preuzimanja preduzeća pljušte, a neki kažu da preuzimači žele da preduhitre zakon koji će ih ograničiti. Da li vi imate dovoljno obučenih ljudi da to kvalitetno ispratite, naprimer, da pregledate njihove procene kapitala koje su uvek veliko pitanje?

M. Štimac: Ovo otvara mnoge probleme. Komisija ne može da radi u vakumu, a sistem koji treba da je isprati nije do kraja izgrađen. Negde postoje preklapanja nadležnosti što je normalno za svaku tranzicionu zemlju. Postoji preklapanje sa NBS jer su banke i osiguravajuće kuće nekad i akcionarska društva itd.  Sad u pitanju procene kapitala imamo dodirnu tačku sa računovodstvom. Nama sistem računovodstva i revizije mora da bude doveden u red. I američka Komisija je dobila velika ovlašćenja upravo prema ovlašćenim revizorima.  Zbog toga što se videlo da posle afere Enron (jedna od najvećih korporativnih prevara u novijoj istoriji sveta), mora da postoji jedno telo koje će baš zbog tržišta kapitala biti u stanju da proverava revizorske izveštaje i da zavodi red među revizore. Kod nas je slučaj da praktično nemamo regulatorno telo nad revizorskim kućama. B92: Šta onda radite, verujete im na reč?

M. Štimac: Možete da oborite revizorski izveštaj na sudu.

B92: Ali da li imate kapaciteta da prepoznate kad da idete na sud?

M. Štimac: Imamo dovoljno kapaciteta pošto kod nas rade ekonomisti, ljudi koji znaju svoj posao, ali mi nismo vlasni da li je ovlašćeni revizor dobro uradio posao ili ne. Mi to moramo da prihvatimo „zdravo za gotovo“.

B92: Znači ipak morate da verujete na reč?

M. Štimac: Pa je bih lično voleo da dobijemo ovlašćenja i nad revizorskim kućama. Ne vidim zašto bi to bio probelm. Nedavno je usvojen zakon koji bi trebalo da dovede u red ovu delatnost. Ali sad je još uvek situacija takva da možete kao pojedinac sa tašnom i faksom da imate revizorsku agenciju. To je veliki problem. A to je tako zato što vi imate i dalje kategoriju procenjene vrednosti, znači treba vam revizor da udari svoj pečat na tu procenjenu vrednost.

B92: Ali evo bilo je raznih procena u procesu preuzimanja nekih preduzeća. Naprimer, da li zemljište koje ima Luka Beograd vredi 20, 40 ili 200 miliona evra?

M. Štima: Ajde sad da vidimo tu tržišnu vrednost. Izvinite, rukovodstvo Luke Beograd, hajde ne moramo da se vezujemo za nju, rukovodstvo bilo koje druge takve firme, moglo je da iznese akcije na berzu. Od 1997. kad je donet zakon i velike firme privatizovane kroz veliku disperziju kapitala, te firme su mogle da budu listirane na berzi.  Druga je stvar što rukovodstvo to ne želi.  Rukovodstvo je bežalo od tržišne vrednosti. I onda kad im se dogodi ponuda za preuzimanje, onda kuku naopako, ode dragulj srpske privrede. A čak i kad se da ponuda za preuzimanje, legitimna je odbrana da se firma listira na berzi i da pokaže tržište da li je cena koja se navodi u ponudi za preuzimanje niska ili ne. Ako je niska onda će svi da prodaju na berzi i ponuda propada.

B92: Koliko ljudi radi u Komisiji?

M. Štimac: Nemamo dovoljno ljudi. Ima četrdesetak zaposlenih podeljenih u nekoliko odeljenja. Najvažnije je pravno, zatim odeljenje za distribuciju hartija od vrednosti, nadzor, imate informatičku službu  i službu opštih poslova...

B92: Ali koliko je tih ljudi koji nadgledaju revizorske izveštaje koliko ih ima?

M. Štimac: Malo. Služba za nadzor ima četiri čoveka, plus načelnik.

B92: Da li može da dođe do korupcije. Po brokerskim krugovima se priča da neregularna ponuda za pruzimanje može da prođe za par hiljada...

M. Štimac: Ne, ne, ne! Ne može, jer ponuda za preuzimanje prolazi kroz jednostavan mehanizam. Da bi prošla...

B92: Čekajte malo, ako je procena kapitala ključan element za preuzimanje jer od nje zavisi i ponuđena cena, da li to prolazi?

M. Štimac: Ako je nju potpisao ovlašćeni revizor vi nemate izbora! Jednostavno morate da je prihvatite. Ali, kad je u pitanju kompletna ponuda za preuzimanje, sistem odlučivanja u Komisiji je takav da ne dozvoljava korupciju. Stručna služba pripremi jedan predmet, recimo ponudu za prezimanje, ili dokapitalizaciju, ili neku novu emisiju akcija. Stručna služba to onda iznosi na sednicu. Na njoj su svi ostali zaposleni, znači svi iz preostalih stručnih službi, komesari, plus sekretar Komisije. Znate šta, ne možete svih 35 ljudi u komisiji da potkupite.

B92: Ali ne možete ništa protiv ključne stvari kao što je procena kapitala?!

M. Štimac: Pa kome da tužimo tog revizora? Kome? Ono što možemo da uradimo, ako recimo imamo sumnje na pranje novca, obavestimo Upravu za sprečavanje pranja novca ili UBPOK. Nekad direktno kontaktiramo tužioca, ali uvek dobijemo sledeći odgovor. „Vaš zakon jeste predvideo da ovo ne sme da se radi, ali nije predvideo sankciju. Žao nam je, bez sankcije nema zločina“.

Štimac: Pored zakona, tri godine se èeka i na finansijski plan

B92: Da li to znači da ništa od onog što ste pokrenuli pred sudovima nije procesuirano do kraja?

M. Štimac: Neke stvari jesu. Ne mogu da kažem, neke stvari koje se direktno kose sa obligacionim pravom su procesuirane.

B92: Dajte nam neki primer?

M. Štimac: Ne mogu nikog da prozivam dok ne dobije pravosnažnu presudu.

B92: Presuda nas i interesuje. Na prezentaciji NASD-a njihovi „predmeti“ vire iza rešetaka?

M. Štimac: Takvih situacija nije bilo. Postojao je slučaj pre tri godine, kad je jedna brokerska kuća iz Sombora napravila emisiju komercijalnih zapisa praktično bez pokrića i brokeri su pobegli u Hrvatsku. Taj proces je još uvek pred sudom.

B92: Imate problema. Šta tražite kao rešenje?

M. Štimac: Nove zakone.

B92: A koja ovlašćenja po tim zakonima?

M. Štimac: Ovlašćenja prema brokerima kao fizičkim licima. Onda pravila kako se može zatvoriti akcionarsko društvo, ne mislim ugasiti već da iz otvorenog pređe u zatvoreno. Kod osnivanja privrednih društava, tražimo da se ne mogu osnivati samo kapitalom u akcijama, nego da moraju isto toliko da ulože i u novcu. Spisak je dugačak i možemo da nabrajamo do sutra. Ali najbitnije je možda da dobijemo eksplicitna ovlašćenja da možemo da delujemo mandatno na licu mesta i da na licu mesta izričemo novčane kazne. Tako bi mogli na licu mesta da zaustavimo štetnu radnju, a ne kao sad... pazite kako to sad izgleda. Dođe čovek sa terena koji je vršio kontrolu. Pravi zapisnik. Stranka koja je bila pod kontrolom, dakle borkerska kuća neće da potpiše zapisnik i ima pravo da u roku od sedam dana stavi primedbe na zapisnik. A šteta ide! Kada se zapisnik tako sklopi onda se ide na sednicu Komisije. Ona ga prihvata ili ne prihvata.  Ako ga prihvati onda služba nadzora priprema predlog mera. Na sledećoj sednici Komisije se izriče mera. Dakle tri nedelje traje ta procedura! Tri „dobre“ nedelje prođe od uočavanja radnje koja mora da bude prekinuta odmah, do izricanje mere.

B92: Kako se vi onda osećate u toj situaciji?

M. Štimac: Kao neko ko gasi požar šoljicom za kafu! Kako da se osećam!?

B92: Imali ste taj sudar i sa izvršnom vlašću prošle godine u slučaju preuzimanja akcija kompanije Knjaz Miloš. Tad se pričalo i o istrazi UBPOK-a. Šta se na kraju desilo?

M. Štimac: Pa i tužilac je obavešten. On nam je upravo odgovorio da bez propisane sankcije nema ni krivice.

B92: Da li Vlada tretira Komisiju kao nešto nebitno, pošto se takav utisak stekao nakon vašeg sukoba?

M. Štimac: Ne, u međuvremenu se promenilo to da su cela Skupština, sve poslaničke grupe i svi nadležni odbori, podržali stvar tržišta kapitala. To je velik napredak.

B92: Ali da li ste vi u tom trenutku razmišljali da date otkaz, bar iz protesta?

M. Štimac: Naravno, čovek pomišlja na razne stvari, ali šta bih time uradio? Pazite, dati ostavku u trentuku kad niste isterali nešto do kraja, kada nisu doneti novi zakoni, zašto? Ne vidim razlog da dam ostavku ako sam bio u pravu.

B92: Ali ljudi nekad daju ostavke jer nemaju drugi način da naprave poentu osim ostavke. Mogli ste da uzmete mandat i bacite ga u lice onima koji vas „pritiskaju“ ili kako ste već opisali sukob sa Vladom?

B92: Ali nastale su velike promene. Mislim da je generalno u poslednjih godinu dana ljudima postalo jasno šta je Komisija, šta je akcionarstvo. Mislim da smo prilično uspeli u tome. Da podignemo taj nivo svesti o akcionarstvu. To je privatna svojina, ustavom zaštićena. Trgli smo ljude da razmišljaju o tim svojim akcijama, a ne da ih odmah prodaju ili da budu baš potpuno žrtve manipulacije. Mislim da je već to veliki uspeh. Do pre godinu dana, niko nije ni znao da postoji Komisija za hartije od vrednosti.