Šta je prethodilo potpisivanju Temeljnog ugovora? VIDEO

Ugovor su potpisali patrijarh srpski gospodin Porfirije i premijer Crne Gore Dritan Abazović.

Zakon o slobodi veroispovesti usvojen je odlukom većine 26. decembra 2019. godine, a odmah nakon usvajanja došlo je do blokade nekoliko saobraćajnica u Crnoj Gori. Pored tog, održan je i protest u Beogradu, kada je došlo do oštećenja ambasade Crne Gore u camom centru grada.

Početkom januara 2020. godine počele su da se održavaju litije širom Crne Gore kao vid protesta zbog zakona, a održavale su se četvrtkom i nedeljnom do epidemije korona virusa, kada su vlasti zabranile javna okupljanja.

Tek 8. januara iste godine ovaj zakon zvanično je stupio na snagu i počeo je da se primenjuje, a već narednog meseca došlo je do dijaloga vlasti i predstavnika Mitropolije crnogorsko-primorske o zakonu.

Milo Đukanović najavio je da će se boriti za "obnavljanje samostalne Pravoslavne crkve u Crnoj Gori", što su sa druge strane osudili Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej.

Mitropolit Amfilohije najavljuje nastavak održavanja litija uprkos zabrani javnog okupljanja koja je u to vreme i dalje bila na snazi u Crnoj Gori. Episkopski savet SPC u Crnoj Gori saopštio je da će poštovati nove mere crnogorskog Ministarstva zdravlja koje se odnose na zabranu verskih okupljanja. Nakon održavanja parlamentarnih izbora predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić najavio je izmene Zakona o slobodi veroispovesti. Vlada Crne Gore je 17. decembra usvojila predlog izmena Zakona i uputila ga Skupštini na usvajanje. Skupština Crne Gore je zatim usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti, bez prisustva opozicije.

20. januara 2020. godine Skupština Crne Gore je ponovo usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti.

Упркос опструкцијама, кршењу Устава и закона ове земље од стране опозиције, Скупштина ЦГ вечерас је усвојила измјене Закона о слободи вјероисповијести. 1/3

— Zdravko Krivokapiæ (@profKrivokapic) December 29, 2020

Šta je pisalo u spornom Zakonu?

Vlast u Crnoj Gori je nekoliko godina unazad predlagala ovaj Zakon.

Crna Gora je 2015. godine poslala Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope Predlog zakona o slobodi veroispovesti i statusu verskih zajednica, ali je nacrt ubrzo povučen usled brojnih kritika.

Stručnjaci Venecijanske komisije naveli su da država ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe, ali i da mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.

Zakonom je trebalo da se definiše i da verske zajednice moraju biti obaveštene o pokretanju sporova o imovini, da im se mora omogućiti učešće u postupcima, kao i da se vlasništvo nad imovinom može promeniti tek nakon konačne odluke nadležnih organa.

Tokom mnogobrojnih govora i protesta, mitropolit Amfilohije je tadašnjoj vlasti u Crnoj Gori poručio da se SPC neće registrovati, kao i da bi vlast, zapravo, trebalo da bude ta koja će se registrovati, jer Crkva postoji vekovima. To je izazvalo burne proteste.

Ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija

Ustoličenje mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija pratili su nemiri na Cetinju i sukobi sa policijom.

Crnogorski nacionalisti danima su negodovali, tražeći da ustoličenje ne bude u Cetinjskom manastiru, već u nekom drugom crnogorskom gradu.

Oni su to doživeli kao nastavak promovisanja interesa Srbije i širenja uticaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Dan uoči ustoličenja, protivnici su blokirali sve saobraćajnice ka Cetinju, posebno onu koja vodi iz glavnog grada Podgorice kako najviši predstavnici srpske crkve ne bi mogli da dođu do Cetinjskog manastira.

Incited by corrupt dictator Milo Djukanovic due to his party’s 1st electoral loss in 30 years, Montenegrin thugs attack police to violently disrupt the peaceful religious enthronement of SOC Metropolitan Joanikije held in Cetinje for a historic 41st time. pic.twitter.com/kA6ulG9mWo

— Aleks Djuricic 🇺🇸🇷🇸 (@AleksDjuricic) September 4, 2021

Pad vlade

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

U februaru ove godine došlo je do izglasavanja nepoverenje vladi Zdravka Krivokapića, nakon što mu je prothodno Dritan Abazović uskratio podršku u jeku političkih napetosti u Crnoj Gori. Protiv pada vlade glasalo je samo 11 zastupnika. To je prvi put da je u Crnoj Gori izglasano nepoverenje u parlamentu,

Inicijativu je pokrenuo Dritan Abazović, a Krivokapićeva koalicija koja je osvojila vlast bila je prva koja je uspela u toj nameri nakon tri decenije "vladavine" Đukanovićevog DPS-a.

Veliki uticaj na formiranje te vlade imala je i Srpska pravoslavna crkva, te joj je zbog toga jedan od prvih ciljeva bila izmena zakona o slobodi veroispovesti.

Premijer Abazović je već tokom jula meseca najavio potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC za avgust mesec, ali tačan datum nije naveo tokom tadašnjeg obraćanja.