Milićeva: Mudro što Vučić nije otvorio sve karte

Ona za Tanjug objašnjava da na različitim stranama sveta postoje državni, politički i biznis interesi da se bilo kakav sporazum minira i da se sa manje informacija sprečava takva mogućnosti što je, po njoj, sasvim legitimno.

Kako kaže, Vučić je dao okvir - podrška SAD za mali kompromis u kome Srbija ne bi izgubila sve.

"Upravljanje resursima koji se nalaze na jednom delu teritorije, uglavnom na severu Kosova, status za Srpsku pravoslavnu crkvu, garancija za Srbe na jugu, pitanje imovinskih prava, ali pre svega upravljanje resursima", nabraja Milićeva okvir u kome se kretalo rešenje i primećuje da se predlog shvatio kao podela, odnosno etnička podela što, kako kaže, nije tačno.

Vučić je imao isuviše oponenata, a jako malo onih koji su bili spremni da pokažu veru u 2019. godini da na Balkanu neće doći ni do kakvih eskalacija, dodala je ona.

Milićeva veruje da se videlo da ni Nemačkoj ne odgovara sporazum, pa ni da je Vučić priznao Kosovo, jer se, kako objašnjava, Nemačka se plaši svog biračkog tela koje je otišlo "udesno".

"Od juče je Makedonija korak bliže da otvori pregovore sa EU. Još da su Beograd i Priština postigli sporazum, nemačko biračko telo bi otišlo još udesno kao rekacija na to što ne želi i Zapadni Balkan u Evropi. Čini mi se da smo mi sada taoci između SAD i Nemačke u kojima nije lako okrenuti leđa Nemačkoj", rekla je Milićeva.

Kako kaže, balans predsednika da ostane pouzdan partner je jako dobar, međutim, ocenjuje i da je to jedan od razloga njegove zabrinutosti.

"Nadam se da ovo nije kraj. Po meni je dobra vest što je i Hašim Tači rekao da pre Pariza treba da se ide u SAD", istakla je Milićeva.

Prema njenim rečima, predsednik Vučić bi u narednom periodu morao da uloži dodatni napor da objasni građanima, a pre svega svom biračkom telu, značaj saradnje sa SAD iz mnogo razloga.

"Iskreno se nadam da će se ova administracija ponovo koncentrisati na Zapadni Balkan, jer je i njima u interesu da tu imaju više partnera", ukazala je Milićeva.

Ona je, citirajući izjavu predsednika Crne Gore Mila Đukanovića u vezi sa kompromisom, kazala da je dobro da taj kompromis ima jake bezbednosne garancije da ne bi izazivao strah od domino efekta, tenzija i svega drugog.

"Te garancije sigurno ne može da pruži Rusija sama, već one moraju da dođu i od SAD-a i NATO-a. Da bi Srbija dobila i to 'nešto malo' potrebni su bolji odnosi i ubeđivanje SAD ili NATO. Nisam sigurna koliko postoji unutrašnja politička zrelost u srpskoj javnosti za tako nešto", rekla je Milićeva.

Ona smatra da je za kompromisno rešenje potrebna demokratska validacija i da Vučić mora da ima podršku i onog dela javnosti koja načelno ne glasa za njega.

"Ima i onih u njegovoj partiji za koje je priča o Kosovu prilično teška, jer imaju "jači stav" ili familiju na KiM, ili im jednostavo evropske integracije ne znače koliko meni, pa možda ne bi glasali za kompromis", smatra Milićeva.

Kaže da je u tom smislu odsustvo razumevanja "organizacija civilnog društva navodno proevropske orijentacije" i "navodno demokratske opozicije" sa izuzecima kao što je LDP - zabrinjavajući.

Podseća da je Vučić Briselskim sporazumom napravio težak kompromis po svoje biračko telo, upravo zato što je proces evropskih integracija zavisio od toga.

"Mi šest godina nemamo ZSO, imamo potpuni dokaz nezrelosti kosovskog društva i hipontiziranja zagovornika svojih interesa protiv korekcije administrativne linije kao dela sveobuhvatnog rešenja", kaže ona.

Priština je napravila "dramu" da je to podela po etničkim linijama, plasirala čitavu seriju "fejk njuza"...

"Tu su i vlade poput Nemačke, i vrlo uticajni komentatori, tink tenkovi. U tim okolnostima, još sada kada gubimo oko 500 miliona evra godišnje zbog sanckija, nije lako održavati mir i konsenzus, dobru komunikaciju i takođe ne razočarati Srbe sa Kosova i severno i južno od Ibra", rekla je Milićeva.

Milićeva se nada pojačanoj bilateralnoj diplomatskoj aktivnosti između Srbije i Amerike u periodu do Pariza i uzdržanosti Srbije s jedne strane, uz pokušaj da se na unutrašnjoj sceni "ne ide đonom" i da se ponovo vidimo šta bi mogao da bude najmanji zajednički sadržalac svih naših interesa.

Ona je primetila da, s druge strane, kosovski Albanci postaju sve destruktivniji i da ih ne zanima stabilnost regiona.