DONATORSKA KONFERENCIJA - NOVA LINIJA AMERICKOG PRITISKA

Za prvo polugodje vrsenja svoje demokratske vlasti u Srbiji, beogradska generacija 2000- 01. dobila je od americkih inspektora jednu pohvalu i jedan ukor. Kako javlja dopisnik agencije Sense, pohvala je bila do pre par dana pod odredjenim znakom pitanja, ali je neke od dilema otklonilo preseljenje Slobodana Milosevica iz predsednicke vile na Dedinju u centralni beogradski zatvor na Lekinom brdu. Drzavni sekretar Kolin Pauel, posle toga, nije naisao na ozbiljniji otpor Kongresa u oceni da je SR Jugoslavija ispunila kriterijume iz Odeljka 594 Zakona o pomoci inostranstvu u - sto je otvorilo put da se nastavi realizacija vec odobrene pomoci Srbiji (nerasporedjeno je ostalo, do kraja septembra, oko 50 miliona dolara), kao i da se podrze zahtevi SRJ za stend-baj aranzmanom sa Medjunarodnim monetarnim fondom i zajmom kod Svetske banke.

Saopstenje Stejt departmenta o toj Pauelovoj odluci bilo je, po sistemu toplo-hladno, obelezeno i inauguracijom nove linije americkog pritiska na Beograd oko obezbedjivanja saradnje sa Hagom. Istovremeno, bilo je to i usaglasavanje dalje pozicije administracije sa protivnicima obnavljanja pomoci Srbiji/Jugoslaviji iz Senata i Predstavnickog doma: Vlada SAD saopstila je da ce podrska odrzavanju donatorske konferencije za SRJ (najavljene za pocetak leta, sa zacrtanim ciljem od milijardu dolara) direktno zavisiti od "kontinuiranog napretka Jugoslavije i Srbije prema punoj saradnji sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine".

U Stejt departmentu je, tim povodom, posebno objasnjeno da trazena "puna saradnja" sa Tribunalom predstavlja ono sto se ocekuje da ce uslediti na koloseku od Beograda prema Hagu. U zakonu kojim je Kongres prosle jeseni orocio do 31. marta americku pomoc Srbiji i medjunarodnu podrsku SRJ decidirano je zatrazena od Beograda "saradnja sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine, ukljucujuci pristup istraziteljima, obezbedjivanje dokumenata, kao i predaja i transfer optuzenih ili pomoc u njihovom hvatanju". Uz Kongres je sad tu poziciju zauzela i Busova administracija - uz ocenu da priprema zakona o saradnji sa Tribunalom, otvaranje ureda Haskog suda i obezbedjivanje predaje istraznim organima dvojice optuzenih bosanskih Srba predstavljaju ohrabrujuce, ali samo pocetne korake na tom putu prema Hagu.

Vasingtonski naglasak se, u ovom slucaju, stavlja na konstataciju da su SAD i medjunarodna zajednica svedoci tek "pocetnih koraka" saradnje jugoslovenskog i srpskog vrha sa Medjunarodnim tribunalom. "Mi necemo podrzati odrzavanje donatorske konferencije i necemo pomoci u njenom organizovanju dok ne vidimo da se nastavljaju trazeni koraci. Videli smo pocetak saradnje od strane jugoslovenske vlade, koja je tu tek pet meseci, i od vlade Srbije, koja je na vlasti nesto vise od dva meseca. Mislimo da je ta saradnja bila dovoljna da se potvrdi Kongresu da su oni ispunili minimum zahteva postavljenih u nasem zakonu", rekao je tim povodom predstavnik americke vlade Ricard Baucer, prenoseci ocenu drzavnog sekretara Pauela da je potrebno videti "punu saradnju" Beograda sa Haskim tribunalom da bi se dobila americka podrska za medjunarodni skup zemalja-donatora raspolozenih da pomognu SRJ.

U Vasingtonu je, inace, potvrdjeno da je prvoaprilsko hapsenje Slobodana Milosevica "znacajno uticalo" na drugoaprilsku procenu Stejt departmenta da je Beograd ispunio minimalne uslove za ukidanje suspenzije Kongresa na pomoc Srbiji i Jugoslaviji. U Vasingtonu se, isto tako - uz sve uvazavanje teskoca koje rukovodstvo DOS ima na domacem terenu – izrazava interes da bivsi jugoslovenski predsednik sto pre bude predat u nadleznost haskom tuzilastvu. I pored toga, u Stejt departmentu je posebno naglaseno - bez obzira koliko brzo izrucenje Milosevica predstavlja prioritet za SAD - da samo ta mera ne bi bila dovoljna za napustanje nove poluge pritiska na Kostunicu i Djindjica. Odnosno, da ce americka podrska odrzavanju donatorske konferencije za SRJ iskljucivo zavisiti od progresa u "punoj i kompletnoj saradnji" Beograda sa Medjunarodnim tribunalom, gde se, pored prvoptuzenog Milosevica, ceka na jos petnaestak optuzenih za ratne zlocine koji neuzmeniravani zive svoj zivot u Srbiji.