"Tajnih dokumenata više nego NATO"

Iako je Zakon o tajnosti podataka usvojen još 2009. Srbija je uradila nedovoljno da bi regulisala ovu oblast, rekao je Šabić na skupu posvećenom primeni tog zakona.

Iako je Srbija Zakon o tajnosti podataka usvojila još 2009. godine, njegova primena i dalje predstavlja problem, kako zbog nepotpunog korpusa pratećih podzakonskih akata, tako i zbog inertnosti i nepripremljenosti administracije koja još nije raskinula sa tradicionalnim obrascima klasifikovanja podataka, ocenjeno je danas na tom skupu.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je na skupu "Primena zakonodavstva o tajnosti podataka u Srbiji" izneo mišljenje da je za pet godina Srbija uradila nedovoljno da bi regulisala ovu oblast, i da u ovom trenutku možda ima više dokumenata klasifikovanih kao tajna nego NATO.

On je objasnio da je Srbija od prethodnog sistema, koji je "apriori bio tajan", nasledila ogromnu količinu klasifikovanih dokumenata koji do sada nisu prekvalifikovani po novim standardima predviđenim Zakonom o tajnosti podataka.

"Danas imamo evroatlantsku strukturu klasifikacije i službena i vojna tajna više ne postoje, iako u Krivičnom zakonu imamo i dalje odavanje službene i vojne tajne. Kako mogu da odam nešto što ne postoji. Godine su prošle a da mi to nismo promenili", rekao je Šabić.

Njemu to liči na indukovanje konfuzije u sistemu, zbog čega napori na ovom polju mogu izgledati kao kozmetika, a ne stvarna volja države da reguliše sistem.

Direktor Centra za unapređivanje pravnih studija Vladimir Vodinelić je, otvarajući okrugli sto, konstatovao da kao država zaostajemo za drugim istočnoevropskim tranzicionim društvima u ovoj oblasti.

"Tek pet godina imamo zakon o tajnosti podataka, a uporedna iskustva potvrđuju da je barem jedna decenija potrebna da bi se izašlo na kraj sa ovom osetljivom oblašću. Taj zakon ne bi mogao ništa sam po sebi da nema alate u vidu podzakonskih akata, a mi još nismo završili priču sa podzakonskim aktima. Ipak, nema dobronamerne osobe koja bi mogla da kaže da u Srbiji nije načinjen napredak kada je reč o tajnosti podataka", rekao je Vodinelić.

Normativno okruženje, prema njegovim rečima, ne pogoduje primeni ovog zakona jer se, kako je kazao, pravni sistem iz socijalističkog vremena "kao žilava biljka teško iskorenjuje iz savremenih propisa", pa se tako ukinuta službena i vojna tajna i dalje javljaju u nekim zakonima.

Situacija je, prema njegovoj oceni, najlošija u sektoru bezbednosti, koji se najteže privikava na nove načine gledana na tajnost i klasifikovanje tajnih podataka.

"Nije lako napraviti dobar propis, ali je još teže sprovesti ga u život. Oživotvorenje normi je u Srbiji najbolnija tačka kada se govori o tajnosti. Potrebno je napraviti spisak elemenata za celovit i zdrav normativni sistem i oživotvorenje tih propisa", konstatovao je Vodinelić.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard upozorio je da je rešavanje pitanja tajnosti podataka deo šireg projekta konsolidovanja demokratskih procesa u bezbednosnom sektoru.

"U jednoj demokratskoj državi javnost ima pravo da zna šta radi njena vlada, na koji način i koje informacije prikuplja i čuva. U nekim slučajevima to pravo mora biti ograničeno. S jedne strane, zainteresovane instance imaju legitiman interes da označe neke podatke kao tajne, međutim građani, civilni sektor i mediji imaju pođednako legitiman interes da pristupe nekim informacijama. Poverenik mora biti arbitar između ovih suprotstavljenih interesa", objasnio je Burkhard.

Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Goran Matić smatra da je postojeći Zakon o tajnosti podataka dobar okvir za regulisanje ove materije, i da je kompatibilan sa standardima EU i NATO, međutim problem ostaje nedefinisanost sektora nacionalne bezbednosti, što mora biti okvir za uspešnu reformu na polju bezbednosti i državne uprave.

Prema njegovim rečima, u stručnoj javnosti je u Srbiji vladalo pogrešno mišljenje da se Zakonom o tajnosti ostvaruje pristup arhivama, međutim to ima veze sa drugim propisima kojima treba definisati stav današnje države prema bivšim republikama iz kojih je proistekla.

"Treba napraviti stručno telo koje će preispitati politički i stručni interes da se ta građa otvori ili da nešto ostane zatvoreno", rekao je Matić.

On je dodao da reforme ovog tipa u svim državama u Istočne Evrope idu polako, jer se ona mora sprovoditi paralaleno u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i najširim strukturama državne administracije, tako da je prirodno da postoje otpori u sredini koja nije spremna da se edukuje i primenjuje nove standarde.

"Postoji intencija da se svi problemiu praksi rešavaju zakonom ali problem bezbednosne politike zahteva dubinsku normativu u vidu podzakonskih akata. Taj sistem je, međutim, preuzet iz anglosaksonskog prava i teško je primenjiv u srpskom pravnom sistemu", objasnio je Matić.

On je precizirao da je do sada oko 3.000 ljudi u sistemu državne uprave edukovano za ovu materiju, ali da je potrebno stvoriti kritičnu masu od oko deset hiljada obučenih administrativaca kako bi se prevazišla inercija u tretiranju tajnih podataka.

"Reforma oblasti podrazumeva reformu sistema bezbednosti, ustavne i zakonske izmene, edukaciju kadrova, evaluaciju stanja u institucijama, privođenje pozitivnih i negativnih iskustava u zakonsku regulativu, a naš zakon je već zreo da ga inoviramo", ocenio je Matić.