Deregulacijom do boljih usluga

Međutim, u fiksnoj telefoniji to još uvak nije slučaj. Naime, iako je prošlo više od dve godine kako je monopol Telekoma Srbije istekao, ta firma je još uvek jedini javni telekomunikacioni operator zadužen za pružanje fiksnih telekomunikacionih usluga.

Dok u susednoj Hrvatskoj već dve godine uspešno posluje nekoliko privatnih operatora fiksne telefonije, u našem Ministarstvu telekomunikacija se za sada očekuje da će do kraja godine biti održano javno nadmetanje za dobijanje dozvole za ulazak u ovaj posao.

Liberalizacija fiksnih telekomunikacija u Hrvatskoj započela je 2005. godine kada se na tržištu pojavilo nekoliko operatora. Bernard Ivezić, novinar nedeljnika Poslovni dnevnik za B92 kaže da je bilo potrebno oko dve godine da privuku respektabilan broj korisnika.

"Danas novi fiksni telekomi drže oko deset odsto ovoga tržišta u Hrvatskoj. Za građane je sama liberalizacija bila odličan potez. Cene su prilično pale u nekim segmentima i do 50 procenata. Građani su dobili niz novih tehnologija, povećava se broj korisnika Interneta, pogotovo brzog Interneta", kaže Ivezić.

On dodaje da "u većim gradovima Hrvatske danas možete dobiti Internet i do 24 kilobita po sekundi. Od preko 1,7 miliona telefonskih brojeva, prema poslednjim podacima oko sto hiljada brojeva je sasvim u infrastrukuturi novih hrvatskih telekoma".

U Srbiji je deregulacija tržišta fiksne telefonije još u domenu usvajanja pravilnika o izdavanju odobrenja za izgradnju i iznajmljivanje resursa telekomunikacionih mreža. Tek kada RATEL usvoji ovaj pravilnik, potencijalnim operatorima je moguće dozvoliti bavljenje ovom delatnošću, kaže državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo Milenko Cvetinović.

"Očekujem da do kraja godine bude održano nadmetanje za odgovarajuće licence i mislim da će biti izdate tri ili četiri licence. Nije još doneta odluka da li će to biti licence na nacionalnom nivou, ili po nekim teritorijalnim celinama. Interes za dobijanje licence za fiksnu telefonsku mrežu postoji od strane više operatora, formalnih zahteva nema, jer ta podzakonska regulativa nije definisana", objašnjava on.

Bernard Ivezić takođe smatra da je za uspešnu deregulaciju tržišta važna uloga države, jer nije dovoljno samo se deklarativno zalagati za ulazak novih kompanija na tržište.

"Vrlo je važno da država koja je u većem ili manjem delu vlasnik bivšeg monopoliste čvrsto odluči da krene u liberalizaciju i da zaista želi da je sprovede. Ta situacija ne mora biti negativna za bivšeg monopolistu, na primer Hrvatski telekom jako dobro posluje iako više ne beleži jako veliki rast u prihodima, dobit firme neprekidno raste. Prihodi svih ostalih telekoma takođe rastu , jer postoji jedno veliko područije u kome svi mogu da posluju bez problema", kaže novinar Poslovnog dnevnika.

Na tržištu Srbije je od 17. jula počela sa radom Telekomunikaciona kompanija SkajTel Srbija koja bi putem Internet konekcije – VoIP trebalo da obezbedi jeftinije telefoniranje. Međutim u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo kažu da ta firma nema licencu za poslovanje.

"Mislim da Ratel treba da ispita u kojoj meri oni pružaju usluge u skladu sa odobrenjima koja su im izdata i naravno da preduzmu odgovarajuće mere ukoliko to nije slučaj. Ovo je možda samo pokušaj da se počne sa radom pre nego što se regulativa usvoji. I u prethodnom periodu bilo je pokušaja da neki operatori pružaju VOIP usluge i tu je bilo, ako se dobro sećam i nekih sudskih procesa i sukoba između Telekoma i pojedinih operatora“, kaže državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo Milenko Cvetinović.

Telekom Srbije ima 2,7 miliona fisknih korisnika, od kojih su 290 hiljada dvojnici, a 350 hiljada korisnika je priključeno na analogne telefonske centrale.