Istorija Tai či čuana

Nastanak sistema vežbi Tai chi chuana je delom legenda. Najstariji podaci nas upućuju negde 2700 god. pre n.e. u  period  Huang Tia – "Žutog Cara", za koga se zna da je upražnjavao sistem vežbi Tao Jin, koje su vesnici, predhodnici današnjeg Tai či čuana.

U trećem veku n.e. lekar Huan To je osmislio sistem vežbi nazvanih "pokreti pet životinja" koje su kasnije postale osnov u Tai chiju za pokrete životinja (medved, majmun, tigar, jelen i ždral). Ipak, najvažniji uticaj izvršio je učitelj Ta Mo koji je, oko 530. god. n.e. osmislio metode borenja Šao Lin.

Nekoliko stotina godina kasnije  veliki taoistički učitelj Čang San-feng (Chang San-feng), na osnovu drevnih znanja i mudrosti kojima je vladao, kao što je ji đing, konfučijanstvo, budizam, taoizam, stvorio je sistem vežbi pod nazivom Tai či čuan. On je osnivač Čen forme i stila iz koje su se kasnije razvili Yang, Wu i Sun stil.

Naravno, ovo su neki  osnovni stilovi koji se rade i danas, a formi i varijacija ima verovatno onoliko, koliko ima izvođača, ili makar učitelja. Danas su najpopularnije Jang forma u tri verzije, (kratka od 24 pokreta, srednja od 48, i duga od 88 pokreta.) Čen, Vu i Sun stilovi. 1956. god. Nacionalna kineska sportska asocijacija  na čelu sa prof. Ksia Bai Hua, kreira modernu sportsku formu koja  predstavlja sintezu četiri najpopularnija stila. Moderna sportska forma od 42 pokreta se praktikuje i boduje kao takmičarska forma na svim međunarodnim takmičenjima.

U klubu "Hua Kang“ se na prvom nivou uči ova forma od 42 pokreta.

Ciljevi vežbanja mogu da se postave na tri nivoa:

-Prvi cilj i nivo vežbanja je preventiva i lečenje fizičkog tela. Blago i neagresivno angažuje sve mišiće, "podmazuje", razgibava  i učvršćuje tetive, ligamente i zglobove. Jača koštano-mišićni sistem, ublažava deformacije i bolesti kičme, povećava gipkost, produbljuje disanje, poboljšava krvotok, jača srce i uravnotežava rad žljezda sa unutrašnjim lučenjem. Kroz blage unutrašnje i spoljne pokrete podstiče rad unutrašnjih organa. To obezbeđuje poboljšanje i očuvanje zdravlja, povećanje fizičke kondicije, oslobađa od psihifizičkog zamora i napetosti. Mnogi od tih pozitivnih efekata se postižu već nakon nekoliko meseci vežbanja forme tai čija. Na tom nivou jedna od najočiglednijih prednosti jeste popravljanje stava tela. Držanje tela uvek odražava mentalna i emocionalna stanja čoveka. Kao posledica fizičkih vežbi i integralne podrške tai čija stvaranju stanja samosvesti, ponovno se postiže pravilna strukturalna uređenost. Osnovni zahtev u  tai čiju je neprekidno i svesno podešavanje stava tela, dok se ponovo ne stekne ona prirodna strukturalna usklađenost, koja je  posledica dejstva sile Zemlje i Kosmosa na čovekovo telo. Na taj način se uspostavlja pravilna energetska cirkulacija To ima regenerativni efekat na nervni sistem, što dovodi do psihofizičke ravnoteže i mira. Ona se odražava i u poboljšanoj mentalnoj i emocionalnoj strukturi. Praktikantu se povećavaju mentalne sposobnosti, moć koncentracije, usmerenje pažnje, koordinacija, memorija. Stiče se telesna samospoznaja. Na tom nivou, tai chi je veština, kojom se ovlada kad se usvoji forma, telo tai chija. Sa 15-30 min. vežbanja dnevno za osvajanje ovog nivoa  je obično potrebno godinu (do dve).

-Drugi cilj, a i nivo vežbanja zahteva više ulaganja kako na fizičkom, tako i na mentalnom planu. Kroz lagane i kružne pokrete, relaksirano abdominalno disanje i usmerenje uma, se pobuđuju  i uravnotežavaju energije tela. Uspostavlja se mir i harmonija u telu i umu.  Čovek stiče svest o svom telu i energijama u i oko njega. Stalna svesnost o tome, aktivira životnu energiju. Stiče se moć i snaga koja se javlja kada se svest i telo ujedine i kada to dovede do usresređenosti na jednu tačku. Taj nivo nije (ili je teško) moguće postići bez dubljeg razumevanja filozofske osnove tai čija i bez poznavanja i praktikovanja sličnih tehnika, koje se bave zakonitostima razvijanja i kretanja energije. Unutrašnja struktura tai čija nas vodi ka pravilnoj apsorpciji, transformaciji i cirkulaciji triju sila: energije Zemlje, Kosmosa i Univerzuma. Njihova pravilna apsorbcija i primena u svakodnevnim aktivnostima su izvor života, zdravlja i vitalnosti. Savladavanje ovog nivoa nam obezbeđuje da i u najneobičnijim situacijama postupamo munjevito i ispravno, da steknemo svest i zadržimo "vlast" nad okolnostima sopstvenog  života, bistar duh, harmoniju, mir i dugovečnost. Na tom nivou tai či više nije veština, već stanje telesne (budnosti) svesnosti. Efikasno vežbanje tai čija zahteva dubok unutrašnji rad. Povećanjem svesnosti  polako se stiče kontrola svih procesa i tokova u biću.

-Na najvišem nivou praktikovanja tai chi prerasta u sagledavanje i iskustveni doživljaj vlastite suštine. Postaje ne sredstvo, već način    primene taoističke filozofije kroz poret, kretanje, kroz život. Postaje put ka sveukupnoj svesnosti. Krajnji cilj tai čija nije prosvetljenje, nego sjedinjenje onog što je po svojoj prirodi Jedno.Vraćanje svojoj suštini. Ponovno spajanje tela i svesti, Neba i Zemlje. Sveprisutnost u telu i svesti, što znači sveprisutnost u Jednoti.

Teorija iz koje su potekla vežbanja koja su predhodnici Tai čiju, zasnovana je na osnovnim principima taoističke filozofije.

Izvor "Zdrav život"