Svetski dan borbe protiv psorijaze: Autoimuna bolest za koju i dalje nema leka

Psorijaza je česta, hronična neinfektivna bolest kože čiji je tačan uzrok nepoznat.

Danas se psorijaza smatra sistemskom bolešću koja uključuje promene na koži, moguće zahvatanje zglobova i karakteristične udružene bolesti.

Psorijaza se najčešće dijagnostikuje klinički, a može se potvrditi biopsijom kožne lezije. Ozbiljnost bolesti se procenjuje na osnovu uspostavljenih sistema za procenu težine bolesti.

Istraživanja pokazuju da je psorijaza u većini slučajeva nasledna, s obzirom na učestalost psorijaze u porodici obolelih. Smatra se da određeni nasleđeni geni mogu biti povezani sa psorijazom, ali tačan način na koji se to dešava još nije jasan.

Infekcije su često uključene u razvoj simptoma psorijaze. Bakterije, posebno streptokoke, jesu najčešće umešani patogeni i povezani su sa gutatnom psorijazom. Poznato je da virus humane imunodeficijencije (HIV), iako nije direktan uzrok psorijaze, povećava verovatnoću razvoja težeg oblika psorijaze ako osoba već ima psorijazu.

Psorijaza obično počinje kao jedan ili više malih psorijaznih plikova koji postaju preterano ljuskavi. Oko tog područja mogu se razviti male izbočine. Iako prvi plikovi mogu nestati sami od sebe, uskoro se pojavljuju i drugi. Neki plikovi ostaju veličine nokta na palcu, ali drugi mogu narasti i prekriti veliki deo tela, ponekad formirajući prsten ili spiralu.

Psorijaza obično pogađa kožu glave, laktove, kolena, leđa i zadnjicu. Ljuštenje se može pogrešno smatrati teškim ljuštenjem, ali nejednaka priroda psorijaze sa izmešanim normalnim i perutajućim područjima pomaže da se psorijaza razlikuje od perutanja. Psorijaza se takođe može pojaviti oko ili ispod noktiju, što dovodi do zadebljanja i izobličenja. Mogu biti pogođene obrve, pazuh, pupak i prepone.

Obično psorijaza izaziva samo ljuštenje. Čak je i svrab retkost. Kada mesto ljušćenja zaraste, koža izgleda skoro normalno, a rast dlaka je nepromenjen. Većina ljudi sa ograničenom psorijazom ima nekoliko problema osim ljuštenja, iako koža može izgledati neugledno.

Neki ljudi, međutim, imaju ekstenzivnu (široko rasprostranjenu) psorijazu ili teške efekte psorijaze. Psorijatični artritis izaziva simptome veoma slične onima kod reumatoidnog artritisa. Veoma retko psorijaza pokriva celo telo i izaziva eksfolijativni psorijatični dermatitis u kome je cela koža upaljena. Ovaj oblik psorijaze je ozbiljna bolest, poput opekotina, onemogućava funkciju kože, odnosno da je koža zaštita od povreda i infekcija. U drugom retkom obliku psorijaze, pustularnoj psorijazi, pojavljuju se velike i male bubuljice ispunjene gnojem (pustule) na dlanovima i tabanima. Ponekad su ove pustule raštrkane po telu.

Psorijaza može da se razbukti iz nepoznatih razloga, ili je mogu izazvati ozbiljne opekotine od sunca, iritacije kože, antimalarijski lekovi, litijum, beta-blokatori (npr. propranolol i metoprolol) ili skoro bilo koja medicinska mast ili krema. Streptokokne infekcije (posebno kod dece), posekotine i ogrebotine takođe mogu stimulisati stvaranje novih plikova.

Svetski dan borbe protiv psorijaze

Svake godine se 29. oktobar obeležava kao Svetski dan borbe protiv psorijaze, koji ima cilj da poveća svest o psorijazi i psorijatičnom artritisu. S obzirom na broj od 125 miliona ljudi u svetu koji žive sa psorijazom, svakako je potrebno podići glas o ovoj bolesti, kako bi oboleli imali sve bolju medicinsku negu, ali i razjasniti mitove o psorijazi zastupljene u društvu.

Psorijaza je hronična bolest kože, koja, suprotno mnogim predrasudama, nije zarazna i ne može se prenositi sa čoveka na čoveka. Znaci psorijaze se najčešće javljaju u vidu crvenila i perutanja kože na kolenima, laktovima, šakama i vlasištu, mada se ljuspice mogu pojaviti i na bilo kom drugom delu tela.

Foto: Shutterstock/Millana

Kako se radi o hroničnoj bolesti, potpuno izlečenje nije moguće, ali je cilj lečenja brojnim tretmanima da se bolest drži pod kontrolom i uspori rast ćelija, čime se smanjuje i stvaranje ljuspica na koži. Bolest se javlja u fazama, nakon naglog pogoršanja postepeno se smiruje i nastupa faza bez izraženih simptoma. Trenutno stanje bolesti zavisi od brojnih okidača iz okoline, poput stresa, lekova, konzumiranja alkohola i cigareta, infekcija u telu, ali i ishrane i hladnog vazduha i vetra koji često dovode do oštećenja kože zimi.

Dijagnoza i lečenje psorijaze

Psorijaza se u početku može pogrešno dijagnostikovati jer mnogi drugi poremećaji mogu izazvati slične plikove i ljušćenje. Kako se psorijaza razvija, karakteristični obrazac ljušćenja obično lako prepoznaje lekar, tako da dijagnostički testovi obično nisu potrebni. Međutim, da bi potvrdio dijagnozu, lekar može uraditi biopsiju kože (uzimati uzorak kože i pregledati ga pod mikroskopom).

Kada osoba ima samo nekoliko malih plikova, psorijaza se lako leči. Korišćenje masti i krema koje podmazuju kožu, (emolijensi) jednom ili dva puta dnevno, može održati kožu vlažnom. Masti koje sadrže kortikosteroide su efikasne i njihova efikasnost se može poboljšati umotavanjem mesta namazanih mašću u celofan. Krema sa vitaminom D je takođe efikasna kod mnogih pacijenata.

Za lečenje psorijaze koriste se i masti i kreme koje sadrže salicilnu kiselinu ili katran uglja. Većina ovih lekova se primenjuje dva puta dnevno na zahvaćeno područje. Ponekad se koriste jači lekovi kao što je antralin, ali oni mogu iritirati kožu i zaprljati posteljinu i odeću. Kada je koža glave pogođena, često se koriste šamponi koji sadrže ove aktivne sastojke. Ultraljubičasto svetlo takođe može pomoći u lečenju psorijaze. U stvari, tokom letnjih meseci, izloženi delovi zahvaćene kože mogu se spontano očistiti. Sunčanje često pomaže u uklanjanju plakova na velikim delovima tela; izlaganje ultraljubičastom svetlu u kontrolisanim uslovima je druga najčešća terapija. U slučaju produžene psorijaze, ovakva svetlosna terapija se može dopuniti psoralenima, lekovima koji kožu čine posebno osetljivom na dejstvo ultraljubičastog svetla. Kombinacija psoralena i ultraljubičastog svetla (PUVA) je obično efikasna i može očistiti kožu za nekoliko meseci. Međutim, tretman sa PUVA može povećati rizik od raka kože zbog ultraljubičastog zračenja, stoga, lečenje treba pažljivo pratiti.

Za teške oblike psorijaze i produžene psorijaze, lekar može propisati metotreksat. Ovaj lek, koji se koristi za lečenje nekih oblika raka, ometa rast i reprodukciju ćelija kože. Lekari daju metotreksat ljudima koji ne reaguju na druge oblike terapije. Može biti efikasan u ekstremnim slučajevima, ali može izazvati neželjene efekte u koštanoj srži, bubrezima i jetri. Još jedan efikasan lek, ciklosporin, takođe izaziva ozbiljne neželjene efekte.

Dva najefikasnija leka za lečenje pustularne psorijaze su etretinat i izotretinoin, koji se takođe koriste za lečenje teških akni.