Istorijsko obraćanje Aleksandra Vučića građanima Crne Gore

Autorski tekst Aleksandra Vučića za portal Borba.me prenosimo u celosti:

"Dragi građani,

U moru godina laži o Srbiji, njenom rukovodstvu, našem odnosu sa Crnom Gorom, nakon godina najprljavije kampanje o meni, mojoj porodici, želeo sam da vam se obratim i ukažem na činjenice.

Naime, odgovarajući na novinarsko pitanje u vezi sa proslavom Dana nezavisnosti Crne Gore, možda naivno, ali sasvim iskreno, rekao sam da Crnoj Gori želim svu sreću i uspeh, ali da ne želim da prisustvujem tom glamuroznom činu. Iako nikoga nisam uvredio, nisam izgovorio nijednu ružnu reč, nisam nikome ničim pretio, kako je to uobičajeno u skoro svim crnogorskim medijima, samo nekoliko sati kasnije, bio sam razapet, jer kao predsednik Srbije nemam pravo na svoje slobodno mišljenje, na svoje mišljenje i da postupam drugačije nego što se očekuje. Čuvarima crnogorske i velikocrnogorske misli trebalo je samo nekoliko sati da po ko zna koji put pronađu krivca za sve u meni.

Ali ovo nije o meni. Da jeste, ne bih odgovarao. Ovo je o Srbiji i svakodnevnim napadima na Srbiju. Da, zemlji koju najviše volim na svetu i ne smeta mi što neki drugi ljudi osećaju isto prema Crnoj Gori. Upravo suprotno. Istine radi, pokušaću da posložim činjenice, a ne floskule u pet tačaka.

1. Istine i laži o srpskom pritisku na crnogorsku nezavisnost i navodnom mešanju u unutrašnje poslove Crne Gore

Decenijama, ako ne i godinama, slušamo priče o mešanju Srbije u sve poslove u Crnoj Gori, političkim pritiscima na dnevnoj bazi, želji za proširenjem naše teritorije na račun i štetu Crne Gore, propagiranju velikosrpskih i anticrnogorskih ideja, ugrožavanju državnosti Crne Gore, ali zbog herojskog otpora Podgorice, nismo u mogućnosti da to učinimo, slušamo kako se Srbija urušava, Beograd tone, ne zbog onih koji se svake godine, u hiljadama, sele iz Crne Gore u taj omraženi grad, već zbog Vučićeve kriminalne i korumpirane vlasti.

Kako se mešamo i čime pretimo Crnoj Gori?

Svaku odluku građana Crne Gore prihvatili smo na demokratski i civilizovan način. Od raspada zajedničke države u državnu zajednicu, preko rezultata referenduma o otcepljenju od državne zajednice, do ulaska u NATO. Vaše pravo, vaše odluke. Mi smo drugačiji, to je istina.

Niste nam smetali, videli smo vas kao braću i sestre i želeli smo da živimo u istoj zemlji sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinjavam se što vas volimo više nego što ste vi voleli nas. Ne smeta nam što ste ponosni na svoje članstvo u NATO-u, nismo vam ni reč rekli, smeta nam što vam se ne sviđa što mi volimo da sami štitimo i branimo svoju zemlju, što ne želimo da zaboravimo ubijanje naše dece i naroda u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i što želimo da budemo vojno neutralni.

Ne smeta nam to što svakodnevno pričate o našem mešanju u vaše unutrašnje stvari, a ničim drugim se u javnoj sferi ne bavite, osim Srbijom. Verujem da ne treba da vas podsećam da ste svakodnevno više pričali o slučaju Jovanjica, obmanjujući i lažući sopstvenu javnost, nego što ste pisali o zločinima dva najveća kriminalna klana na evropskom tlu, Kavača i Škaljara, jer su, pretpostavljam, Kavači i Škaljari sela u okolini Kragujevca, a ne Kotora.

Neću ni da pričam o obezbeđivanju kompletne medijsko-političke platforme za sprovođenje obojene revolucije u Srbiji. Neću ni da pričam o prisustvu crnogorskih političara na demonstracijama protiv srpskih vlasti. To je bilo podjednako popularno, baš kao i izleti i rekreativna nastava za učenike osnovnih i srednjih škola. Drago mi je, naravno, što su se ti izleti završili otrežnjenjem od političkog mamurluka, ali mi to nismo uradili vama, već obrnuto.

2. Da li je Srbija ugrozila teritorijalni integritet Crne Gore, ili je Crna Gora ugrozila Srbiju?

Svakodnevno slušamo, kako od zvaničnika, tako i od pristalica antisrpske politike, kako Srbija ugrožava crnogorsku nezavisnost i koliko je važno da svi u Evropi i svetu to vide i čuju, jer, pretpostavlja se, upravo Srbija nanosi najveću štetu Crnoj Gori. Međutim, činjenice govore drugačije. Srbija, naime, poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Crne Gore i nikada ga nije dovodila u pitanje. Istovremeno, samo dve godine nakon izlaska iz državne zajednice sa Srbijom, Crna Gora ruši i krši Povelju Ujedinjenih nacija i učestvuje u otimanju Kosova i Metohije od Srbije priznajući nezavisnost Kosova.

Da stvar bude gora, očekujete da se mi tome radujemo i da vam nikada ništa o tome ne kažemo. A mi smo toliko ćutali i ćutali da ćete uskoro početi da nam objašnjavate da je ova odluka, zapravo, doneta u skladu sa interesima Srbije, koja vam je prijateljska.

I mi ćemo spustiti glave i reći vam, hvala vam što ste nas vodili u budućnost, jer nas je naša glupa politika samo vratila u prošlost. A da ne govorimo o onim političkim nitkovima koji nam iz Podgorice drže predavanja o srpskom patriotizmu, jer bi Srbija morala da zarati sa celim svetom zbog Kosova, ali njihova Crna Gora ne sme ni da piše o donošenju drugačije odluke o pravnom statusu Kosova.

Više nisu toliko hrabri, niti toliko zaljubljeni u raspeto Kosovo. Inače, žalim zbog toga, ali sam ćutao i o najvišim zvaničnicima Crne Gore koji otvoreno pred strancima govore da sa svima nama, nekim zavađenim plemenima sa Balkana, Crna Gora ima podjednako dobar odnos, tj. Kurti i Vučić su isti, samo što kada okrenem glavu, Srbija i Vučić su jedini problem. Da zaključim, Srbija nije otela 14 odsto crnogorske teritorije, Srbija nije tražila ni Pljevlja, ni Berane, niti bilo koje drugo mesto u Crnoj Gori, i neće.

Crna Gora, na bratski način, verovatno upravo zato što Srbija poštuje Crnu Goru, priznala je i Prizren i Gračanicu i Dečane i Pećku patrijaršiju kao deo neke druge, ne srpske države. I mi se ne protivimo, i dalje vas volimo i vidimo kao braću, samo nam nemojte govoriti kako vam nešto uzimamo.

3. Šta je Srbija uradila protiv Crne Gore, ili možda nikada nije uradila?

Da, nikada, direktno ili indirektno, nismo optužili Crnu Goru ili bilo koga u Crnoj Gori za genocid, dok su političari iz Crne Gore tri puta donosili rezolucije o genocidu koji su navodno počinili Srbi. Jednom nije bilo dovoljno, tri puta je bilo potrebno. Inače, Srbija smatra da je Zoran Gopčević zaslužio da bazen bude nazvan po njemu, Srbija smatra da žrtve Lore zaslužuju pravdu, Srbija vas čak ni ne pita za brod Jadran koji je kralj Aleksandar sagradio, niti ćemo tražiti za Prevlaku, tako da zbog svega toga ne zaslužujemo vaše poštovanje, već prezir.

U pravu ste, ali mi nećemo menjati našu prijateljsku i bratsku politiku, čak ni kada strancima kažete da, bez obzira na investicionu ponudu, nikada nećete dati luku Bar samo Srbiji na upravljanje i da su svi ostali dobrodošli, iako je i laiku jasno da ova luka može ekonomski da opstane samo ako se Srbija oslanja na nju.

4. Put u Evropu i ko koga spotiče

Želim Crnoj Gori svaki uspeh, uprkos tome što svaki sastanak crnogorskih zvaničnika počinje i završava se time što Crna Gora ukazuje na razliku između sebe i Srbije, jer Srbija, koja je pod malignim uticajem Rusije, nije želela da uvede sankcije ovom svetskom zlu, pa je Srbija veoma velika i Evropa bi morala da da Srbiji mnogo novca kroz fondove, što nije baš zgodno, ali je zgodno kada je neko mali, a onda ni novac, pretpostavljam, nije veliki. Želimo vam sve najbolje u Evropi, u NATO-u, gde god želite. I čestitaćemo vam na svemu. I radujte se vašim uspesima. Samo nas nemojte terati da se radujemo politici i rezultatima politike koja je usmerena protiv Srbije i srpskog naroda. Svakakvi smo mi, nismo mazohisti.

5. Šta Srbija očekuje od Crne Gore i šta je spremna da pruži?

Poštujemo i poštovaćemo Crnu Goru i njene građane. Napustili ste našu zajedničku porodicu i vašu odluku, ponavljam, poštujemo. Jedino što od vas tražimo jeste da, u vezi sa srpskim jezikom, srpskim nacionalnim simbolima, pokažete poštovanje prema trećini vašeg stanovništva, barem onoliko koliko pokazujete prema pripadnicima i političkim predstavnicima onih naroda koji su vam postali sabraća i pomoćnici na evropskom putu. To je sve. I ništa više.

Živelo prijateljstvo između Srbije i Crne Gore!

Aleksandar Vučić"