Procurilo: Putin odustaje od glavnih zahteva – Ukrajina čak može i u EU

To tvrde četiri osobe upoznate s mirovnim pregovorima Ukrajine i Rusije, čiji se nastavak očekuje danas 29. marta u Istanbulu, javlja "Financial Times".

Moskva i Kijev navodno pregovaraju o prekidu vatre kao delu mogućeg sporazuma koji bi uključivao odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-a u zamenu za sigurnosne garancije i perspektivu priključenja Evropskoj uniji, tvrde ljudi koji nisu želeli da im se otkrije identitet, budući da stvar još nije do kraja dogovorena.

U nacrtu dokumenta o prekidu vatre ne spominju se tri početna ključna zahtva Rusije - "denacifikacija" i "demilitarizacija" Ukrajine i zakonska zaštita ruskog jezika u Ukrajini, dodali su izvori.

Predstavnici obe strane sastaće se danas u Istanbulu u četvrtoj rundi mirovnih pregovora čiji je cilj okončanje invazije na Ukrajinu koju je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin.

Rusija je navodno spremna na ustupke jer su ruski operativni nedostaci i jači ukrajinski otpor od očekivanog u velikoj meri zaustavili njenu jednomesečnu borbu.

Ali, Ukrajina i njeni zapadni saveznici i dalje su skeptični prema Putinovim namerama, pa su zabrinuti da bi ruski predsednik mogao da iskoristi pregovore kao dimnu zavesu kako bi obnovio svoje iscrpljene snage i isplanirao novu ofanzivu.

Sve na stolu

Član ukrajinske pregovaračke delegacije David Arahamija rekao je za FT da su dve strane blizu dogovoru o sigurnosnim jamstvima i nastojanjima Ukrajine da postane članicom EU, i pozvao je na oprez oko izgleda za pomak u pregovorima. "Sva su pitanja na stolu od početka pregovora", ali i dalje postoji puno nerešenih tačaka, rekao je Arahamija.

Druga osoba upoznata s pregovorima rekla je kako je Ukrajina zabrinuta jer Rusija menja svoju poziciju gotovo iz dana u dan, i u pogledu vojnog pritiska, ali i zahteva kao što je "demilitarizacija" Kijeva.

Rusija "ne može i neće govoriti o napretku" jer bi "samo mogla naštetiti pregovaračkom procesu", citirala je u ponedeljak ruska agencija "Interfaks" Dmitrija Peskova.

Kao deo sporazuma koji je navodno uzet u razmatranje, Ukrajina bi trebala da odustane od razvoja nuklearnog oružja i na svojoj teritoriji ne bi smela da ima strane vojne baze. Takođe, morala bi da odustane od svojih težnji da postanu članica NATO-a.

U zamenu, Ukrajina bi dobila ono što Arahamija naziva "formulacijom sličnom NATO-ovom članku 5" - prema kojem članice saveza moraju jedna drugoj priskočiti u pomoć ako je neko napadnut - a sigurnosna jamstva dale bi zemlje među kojima su Rusija, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Francuska, Nemačka, Kina, Italija, Poljska, Izrael i Turska.

Potencijalni jamci još moraju da se slože da će Ukrajini garantovati sigurnost, kažu izvori. "Zasad nismo dobili odbijenice", tvrdi Arahamija.

Foto: Profimedia

"Ovo je najkritičnija tačka"

Moskva je, rekao je Arahamija, zahtevala da Ukrajina prizna rusku kontrolu nad Krimom kao i nad dve teritorije u istočnoj regiji Donbasu, kojima upravljaju separatisti koje podržava Rusija.

"Nikad nećemo priznati nikakve granice osim onih koje su u našoj Deklaraciji nezavisnosti", rekao je Arahamija. "Ovo je najkritičnija tačka".

Ako se primirje održi, ministri spoljnih poslova Ukrajine i Rusije sastali bi se kako bi sastavili zasebne dokumente i kako bi finalizovali dogovor o sigurnosnim jamstvima, ali i o drugim sporazumima kao što je zaštita ruskog jezika u Ukrajini.

Nakon toga bi možda došlo do sastanka Putina i Zelenskog, iako je Peskov u ponedeljak rekao kako "nema pomaka" u dogovaranju tog susreta.