Očekivani rast u BiH 2,4 odsto

"Iako godina nije počela kako smo očekivali, mislimo da je tu projektovanu stopu rasta BDP-a ipak moguće dosegnuti", kazao je guverner centralne banke BiH, Kemal Kozarić, objasnivši da se optimistične prognoze temelje na očekivanoj proizvodnji električne energije, hrane i na drvnoj industriji.

Na konferenciji za novinare u Sarajevu istaknuto je i da je stopa rasta industrijske proizvodnje u prošloj godini dostigla 6,4 odsto, iako je godinu ranije čak bila u "minusu", i to za 5,2 odsto, preneo je portal Business.hr.

Inflacije u BiH, u kojoj je domaća valuta (konvertibilna marka) fiksnim kursem vezana za evro, prema zvaničnoj statistici nema, odnosno postoji čak minimalna deflacija, a prosečna plata u prošloj godini bila je 838 KM (428 evra) uz realni rast od 1,45 odsto, na godišnjem nivou.

U centralnoj banci BiH naglašavaju i da su devizne rezerve zemlje povećane do iznosa većeg od sedam milijardi KM (nešto manje od 3,6 milijardi evra).

Ostali makroekonomski pokazatelji pak ukazuju i na negativne trendove, a najuočljivi je rast zaduženosti te zemlje, iako je ona znatno manja u odnosu na Hrvatsku ili Srbiju.

Spoljni dug BiH narastao je tako u prošloj godini na 7,4 milijarde KM (3,78 milijardi evra) i u odnosu na 2008. godinu je udvostručen.

U 2013. zabeležen je priliv od samo 478 miliona KM (244 miliona evra) u vidu direktnih stranih ulaganja, što je tek trećina iznosa iz 2008. godine.

Nezaposlenost ostaje gorući problem u BiH i, prema statistici SBBIH, ona iznosi 27,5 odsto radno sposobnog stanovništva.

Komercijalni bankarski sektor u BiH takođe se našao u problemima, što pokazuju gubici u poslovanju u 2013, kao i povećanje udela tzv. nekvalitetnih, odnosno nenaplativih kredita do iznosa od 15 odsto. U 2008. godini takvi krediti u ukupnim bankarskim plasmanima u BiH učestvovali su sa svega 3,1 odsto.

Komentarišući ovaj podatak, guverner je kazao da su nekvalitetni krediti možda najveći problem komercijalnih banaka u BiH. "To je još uvek manje nego u regionu, ali zahteva pažnju svih banaka", kazao je Kozarić.

Istakao je da se zbog toga u kontinuitetu sprovode tzv. stres testovi za sve banke koje posluju na tržištu, kako bi se proverila njihova stabilnost, ali istovremeno je, kako je rekao, potrebno da banke budu "više fer" u zaključivanju kredita s klijentima i upoznaju ih sa stvarnim rizicima ulaska u takve aranžmane.