BBC 2

28.05.2024.

17:22

Rat u Ukrajini: Harkov na meti sve jače ruske ofanzive

Centar za prodaju baštenske opreme i vrtić našli su se na meti napada Rusije dok Ukrajinu čeka opasno leto.

Izvor: Džeremi Bouen - urednik spoljne politike, BBC

Rat u Ukrajini: Harkov na meti sve jače ruske ofanzive
Getty Images

Podeli:

Leto tek počinje u Ukrajini, a već deluje opasno.

Harkov, drugi najveći grad u zemlji, na krajnjem severoistoku zemlje kod granice sa Rusijom, praktično je bespomoćan pred napadima iz vazduha.

Dve navođene bombe uništile su veliku prodavnicu "Uradi sam" i centar za prodaju baštenske opreme u nedelju poslepodne kad su bili puni kupaca.

Dok je zgrada gorela, a nad Harkovovom se nadvijao crni dim, Andrej Kudenov, menadžer jedne od prodavnica u tržnom centru, gledao je u očajanju šta se dešava.

"Rusi žele sve da spale. Ali mi nećemo odustati."

"Mnogo je ljudi bilo unutra jer je sada otoplilo i počela je baštenska sezona. U radnji je bilo puno zemlje i biljaka."

Andrej je izvadio telefon i skrolovao kroz fotografije prodavnice pre napada.

"Pogledajte kako su lepo cveće imali unutra. I nijedan jedini vojnik, sve su bili civili."

Desetine osoba su povređene, potvrđena je pogibija najmanje 15 ljudi, a ostalo je da se pronađe još tela.

U svakom ratu, civili pokušavaju da sačuvaju obrise starih života.

Dok je centar za prodaju baštenske opreme goreo, parovi su šetali pse.

Na veličanstvenim trgovima u centru Harkova, kafići su bili otvoreni, ignorišući sirene za vazdušnu opasnost i upozorenja koja su pristizala na mobilnim aplikacijama.

Na stepenicama operske zgrade, tinejdžeri su vežbali skakanje na skejtbordima, a devojke su na telefonima snimale plesove za TikTok.

Unutar operske zgrade, u dubokom betonskom podrumu, orkestar je držao probu za muzički festival čije održavanje rat nije sprečio.

Njihov stoički stav ne može da sakrije činjenicu da se Ukrajina nalazi u najgoroj krizi od prvih nekoliko meseci nakon što je Rusija pokrenula totalnu invaziju pre više od dve godine.

Napad na centar za prodaju baštenske opreme bio je samo jedan od mnogih na severoistoku, baš kao i na istočnom frontu, i južno blizu Hersona.

Ukrajinski odbrambeni kapaciteti zavise od drugih, od odluka koje donose njihovi zapadni saveznici i koje oblikuju događaje u Harkovu i drugim gradovima, i duž više od 1.000 kilometara prve linije fronta.

Getty Images

Drugi strateški faktor koji menja pravac rata je ruska sposobnost da uči i prilagođava se okolnostima na bojištu.

Oni uspevaju da preoblikuju napade tako da iskoriste ukrajinske slabosti, pogotovo u protivvazdušnoj odbrani.

Ruske fabrike proizvode više oružja i municije nego što mnogo veće i naprednije zapadne ekonomije čine za Ukrajinu.

Nada iz prve godine borbi da Rusija može da se potisne pretvorile su se u sumorno mučenje da se zaustavi prodor njenih snaga dublje u zemlju.

U trećoj godini rata, nema kraja na vidiku.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kraj početka?

Ruski predsednik Vladimir Putin očekivao je brzu pobedu kad je izdao naređenje za totalnu invaziju u februaru 2022. godine.

Isto je bilo i sa NATO, predvođenim Sjedinjenim Američkim Državama.

Predsednik Volodimir Zelenski odbio je njihovu ponudu da ga evakuišu.

I Kremlj, i Pentagon, i druga ministarstva odbrane NATO zemalja očekivali su da će Rusija samo dovršiti posao započet 2014. godine, kad je okupirala i anektirala Krim i orkestrirala pobedu separatista u istočnim pokrajinama Donjeck i Lugansk.

Ukrajinske oružane snage su se popravile u odnosu na katastrofalni učinak iz 2014. godine, ali je nakon uspešne intervencije u ratu u Siriji, Rusija naprosto delovala prejako.

Predviđanja dok su ruske trupe ulazile u Ukrajinu u februaru 2022. godine bila su da su najbolje šanse za Ukrajinu da borbe nastavi kroz organizovani ustanak koji će naoružavati NATO.

Rusija je zauzela delove duboko u ukrajinskoj teritoriji, praktično "kopneni most" koji povezuje Donbas na istoku sa Krimom na jugu.

Međutim, pokušaj da zauzme Kijev bio je ponižavajući fijasko za predsednika Putina.

Do kraja marta 2022. godine, bitka za prestonicu bila je izgubljena i Kremlj je morao da povuče trupe.

Getty Images

NATO je uvideo da Ukrajina ume da se bori.

Pokazala se kao neočekivano koristan saveznik, vredan veće podrške, pruživši set novih opcija u sve većem sučeljavanju sa Putinovom Rusijom.

Polagano su Ukrajini slata sve moćnija oružja.

Prevazilaženje uzdržanosti američkog predsednika Džoa Bajdena i dalje je bolan proces.

On se plašio trećeg svetskog rata ako SAD i NATO intervenišu vlastitim trupama ili čak i ako samo budu slali Ukrajini najsavremeniju vojnu tehnologiju.

Predsednika Bajdena su ubedili da odobri slanje starijeg američkog lovca F-16 kog su NATO snage počele da povlače iz upotrebe.

Oni se još ne upotrebljavaju u borbama, što ruskim vazduhoplovnim snagama daje više prostora za napad.

Većina zapadnih analitičara misli da predsednik Putin blefira kad zvecka nuklearnom sabljom.

Kina, ključni ruski saveznik, jasno je stavila do znanja da ne želi upotrebu nuklearnog oružja.

Poslednja stvar koja joj treba je trka u nuklearnom naoružanju u Istočnoj Aziji.

U zapadnom taboru, Japan i Južna Koreja, kad bi se osetile dovoljno ugroženima da promene vlastitu politiku, obe bi imale tehnološki kapacitet da prave vlastito nuklearno naoružanje.

Džo Bajden i dalje ne želi da testira blef Vladimira Putina.

SAD nastavljaju da ograničavaju upotrebu oružanih sistema koje šalju, zabranjujući Ukrajincima da gađaju ciljeve unutar Rusije.

Predsednik Zelenski veruje da im ta odluka vezuje jednu ruku iza leđa i pravi veliki pritisak da je izmene.

Do prošlog leta bile su sakupljene impresivne snage, među njima kolekcija savremenih zapadnih tenkova i oklopnih vozila, a NATO je obučio hiljade vojnika na poligonima od Baltika do Jorkšira.

Plan je bio da se pokrene ofanziva koja će probiti ruske linije i prekinuti vezu između Donbasa i Krima.

To nije uspelo.

Ruska odbrana je bila suviše jaka, a bez podrške iz vazduha, pokušaj da se vodi koordinisani rat "iz svih oružja" u stilu NATO-a bio je osuđen na propast.

Ukrajinska urođena slabost je što zavisi od drugih kad su u pitanju sredstva i oružje.

S druge strane, bori se protiv neprijatelja koji iskorišćava vlastito oružje najbolje što može i ima mnogo više ljudstva na raspolaganju.

Rusija ima više od 140 miliona stanovnika, što je oko tri puta više nego što ima Ukrajina.

To je važno u ratu u kom u bitkama ginu na desetine hiljada ljudi.

U SAD, u sve se uplela domaća politika.

BBC

Zahtev Džoa Bajdena za "bezbednosnu dopunu", u koju spada 60 milijardi dolara za Ukrajinu, bio je blokiran u Kongresu mesecima, uglavnom od pristalica Donalda Trampa koje su želele da se taj novac troši na probleme koji su bliže kući, naročito sa ilegalnom imigracijom preko južne granice sa Meksikom.

Dopunu je u formi zakona predsednik Bajden potpisao tek 24. aprila.

Čak i kad su u pitanju značajni logistički kapaciteti američke vojske, biće potrebni meseci da se dopune ukrajinski arsenali, u vreme kad Moskva proizvodi oružje i granate ubrzanim tempom, u privredi preusmerenoj na dugi rat.

"Ovo je rat proizvodnje", prema rečima višeg zvaničnika iz sedišta NATO-a u Belgiji.

"Rusija nas nadmašuje u proizvodnji stvari za koje znamo da su Ukrajini preko potrebne."

Zapadne sankcije nisu uspele da osujete rusku privredu koja je našla nova tržišta za naftu i gas.

Rusija kupuje dronove od Irana i municiju iz Severne Koreje.

Kina, veruje NATO, ne šalje direktnu borbenu pomoć, ali pomaže Rusiji na druge načine.

"Nema sumnje da Kina materijalno doprinosi ruskoj vojnoj mašineriji", rekao mi je viši zvaničnik iz NATO.

"Ona obnavlja bazu odbrambene industrije, što čini veliku razliku na terenu."

"Mašinski alati i mikroelektronika koji stižu iz Kine koriste se direktno za pojačavanje odbrambene industrije, da može da izbacuje više tenkova i projektila."

"Jedna od ogromnih geostrateških posledica promene odnosa između Kine i Rusije je da Kina više nikad neće biti mlađi partner u tom odnosu."

Granične oblasti

Vrtić je bio u plamenu dok se Vika Pisna vozila zemljanim putem do seoceta Jurčenkove, severoistočno od grada Harkova i dovoljno blizu ruskoj granici da bi bilo očigledno da je situacija veoma opasna.

Vika, koja je psihološkinja u grupi zvanoj Proliska, provela je godinu odlazeći u sela na frontu ugrožena od Rusije kako bi evakuisala civile.

U vrtiću više nije bilo dece.

Jurčenkove, kao i sva druga pogranična sela, imala su samo nekoliko starijih građana ili nemoćne civile.

Vrtić mora da je bio napušten već mesecima.

Tobogani su zarasli u travu, a korov je izrastao preko igračaka u prednjoj bašti.

Čovek na motociklu napakovan vrećom za spavanje i nekolicinom ličnih stvari, koji je izgledao kao da se i sam sprema da ode, rekao je da ne zna kako je došlo do požara, ali da nije bio od granate.

Kako god da je izbio požar, niko u napuštenom, zabitom seocetu nije pokušao da ga ugasi, dok je plamen pucketao i lizai drvene zidove i limeni krov vrtića.

Rusija je u ofanzivi u Harkovskoj oblasti otkako su njene snage prešle granicu 10. maja.

Predsednik Putin je izjavio da je plan da se uspostavi tampon zona, kako bi se zaštitili civili u Belgorodu, ruskom gradu sa druge strane granice, gde kaže da Ukrajina ubija civile.

Ofanziva proširuje aktivnu liniju fronta, prisilivši Ukrajinu da bolje utvrdi harkovski sektor, ostavljajući rupe na drugim mestima koje bi Rusija mogla da pokuša da iskoristi.

Pratili smo Viku i njen minibus do pogranične oblasti, ostajući podalje od Vovčanska, pograničnog mesta u središtu aktuelnih borbi koje se polako pretvara u ruševine.

Čak i sa udaljenosti od nekoliko kilometara, već je izgledao kao neprijatno mesto, sa zagasito sivim oblacima i stubovima dima koji su se dizali visoko iz niza velikih požara, i crnog dima koji se vrtložio i krivio na nebu od svežih eksplozija.

Pogledajte i ovaj video:

Ljubov, prva žena na Vikinom spisku, bila je spremna da pođe.

Njen pas, vezan lancem blizu njegove kućice u prednjem dvorištu, lajao je na neznance dok je Vika pomagala da se ponesu njene stvari, spakovane u nekoliko najlonskih kesa.

Pas se smirio kad ga je žena odvezala i povela u minibus.

"Ohrabrujem ih da povedu kućne ljubimce", kaže Vika.

"Kad izgubite sve, kućni ljubimac ume da bude uteha."

"Duša me boli. Živela sam u ovoj kući više od 40 godina", kaže Ljubov, stešnjena u autobusu sa psom i prtljagom.

Da li odlazi zbog granatiranja?

"Naravno! Počele su da padaju jako blizu, na manje od 100 metara. Svi prozori su mi popucali."

Vika nije uspela da ubedi sledeće ljude koje je posetila da se evakuišu.

Reuters

Lupala je na njihovu čvrstu metalnu kapiju.

Odškrinula ju je starija žena.

"Dobar dan, jeste li vi Ema?", pitala je Vika.

Kad su Ema i njen muž, negde unutra izvan vidokruga, odbili da pođu, Vika je pokušala da ih nagovori da se predomisle.

"Juče je granatama gađano tu veoma blizu vas. Veoma je opasno. Dovodite se u veliku opasnost. Imamo volontere koji će vam pomoći da se uselite, pomoći će vam da se prijavite za olakšice, lekove i sve ostalo. Sve će biti besplatno. I imaćete psihološku pomoć."

"Hvala. Hvala vam na svemu, ali neću da idem."

"Slušajte, evakuišemo ljude jer je kritičan trenutak. Ako želite, možete da se vratite. Ali sada je veoma opasno ovde, granatiraju na svakih sat ili dva. Bolje je otići. Biće još granatiranja i više pogodaka. Opasno je ovde."

"Znam."

"Besplatno je. Dobićete besplatan smeštaj."

"Neću da idem."

Ema je zatvorila kapiju.

Štamparija

Vreća za leševe iznošena je iz ostataka zapaljene štamparije manje od sat vremena nakon što ju je Rusija pogodila nizom projektila posle podne 23. maja.

Sedam ljudi je poginulo u napadu.

Ukrajina mora da donosi teške odluke kako će razmestiti i koristiti svoju ograničenu protivvazdušnu odbranu.

Projektili koji su pogodili štampariju nisu bili presretnuti.

Niti je to bio ruski dron koji je nadletao fabriku pre, posle i tokom napada.

U dvorištu, dok su vatrogasci ulazili u zgradu da zauzdaju požar i potraže još tela, Volodimir Timoško, šef policije za Harkovsku oblast, jedva je mogao da kontroliše bes.

"Svi projektili su pogodili svoje ciljeve. Nisu oboreni. Zašto? Jer je vreme dolaska za projektile iz Belgorodske oblasti oko 40 sekundi. Te projektile može da obori samo protivvazdušni sistem Patriot, koji mi čak ni nemamo ovde."

On je nazvao Rusiju "bednim carstvom vandala i orka… Stecištem zla."

EPA

Nekoliko dana kasnije, Olena Lupa, jedna od radnica u štampariji, još je bila lečena u bolnici posle zadobijenih rana.

Na većem delu njene otkrivene kože vide se rane od šrapnela i eksplozije, a kosa joj je oprljena na mestu gde se zapalila.

Olena veruje da su joj život spasle palete odštampanog papira koje su ublažile najveći deo eksplozije.

Bila je emotivna, jecajući a potom pokušavajući da se nasmeši, istraumirana svime što joj se desilo.

"Nisam se plašila ničega, a sad se plašim samo da budem u Harkovu. I dalje sam se nadala da Rusija nije teroristička država i da napada samo vojne ciljeve, ali jenapala civile.

"Zahvalna sam Sjedinjenim Američkim Državama što nam pomažu. Zahvalna sam Nemačkoj i svim drugim zemljama sveta za ono što su uradile. Ali mi smo bespomoćni, i nemamo ništa. Suviše se patimo… Ne možemo da se odbranimo."

Dugi rat

Ukrajina ne stoji baš toliko loše kao što Olena Lupak strahuje, mada je razumljivo osećati se tako u Harkovu ovog meseca.

Ranjeni iz centra za prodaju baštenske opreme, koji su ležali na bolničkim krevetima sa polomljenim udovima, jednako su strahovali kao i ona.

"Iskreno, ne znam šta će se desiti", kaže Vitalij, čije je noge smrskala tavanica kad je pala.

"Voleo bih da se sve uskoro završi, ali ne znam kako."

U krevetu preko puta, Aleksandar kaže da Ukrajina ne može da postigne sporazum sa Rusijom.

On se teško povredio kad je skočio sa prozora drugog sprata bežeći od vatre.

"Mislim da moramo da ih pobedimo. Došli su ovamo sa lošim namerama."

Redovi ljudi koji čekaju da se prijave u vojsku ili teritorijalnu odbranu na početku rata odavno su nestali.

Mnogi iz tog prvog talasa dobrovoljaca su mrtvi ili suviše slomljeni da bi nastavili da se bore.

Ukrajina se više trudi da regrutuje i mobiliše mlađe ljude.

Većina njihovih boraca sa prve linije fronta su sredovečni i iscrpljeni ljudi.

Ukrajinski generali ne traće ljudske živote onako kao što to radi Rusija.

Ipak imaju veliki broj mrtvih i ranjenih, u razmerama koje je predsednik Zelenski samo nagovestio.

Evropski saveznici Ukrajine se trude, sa različitim stepenom uspeha, da joj pruže više podrške.

Novi američki paket vojne pomoći će napraviti veliku razliku jednom kad stigne.

Značiće da Ukrajina može da nastavi da se bori.

Neće dobiti rat i to će biti poslednja pomoć pre američkih predsedničkih izbora u novembru.

Getty Images

Ako Donald Tramp pobedi, niko ne zna da li će se truditi onoliko kao Džo Bajden da pomogne Ukrajini.

Ukrajina takođe pomaže samoj sebi, patentirajući nove oblike ratovanja dronovima.

Pomorski dronovi, brodići bez posade napakovani eksplozovima, potopili su ruske ratne krstarice i ponovo otvorili plovne puteve za izvoz preko Crnog mora.

U dugim ratovima, klatno se pomera napred-nazad.

Sada je Rusija ta koja gura svom snagom, jer oseća da joj se otvorio prozor mogućnosti pre nego što Ukrajini stigne novo oružje.

Jedno krupno pitanje ovog opasnog leta je da li veličina, težina i istrajnost Rusije mogu na bojištu da nanesu poraz Ukrajini koji će promeniti stratešku jednačinu ovog rata.

Ukrajina i njeni saveznici veruju da Rusija nema borbenu moć da uradi više nego da zauzme ograničenu teritoriju po visokoj ceni u ljudstvu i vojnim materijalima.

No, setimo se perioda od pre godinu dana kada su nade bile visoke - previsoke - za ukrajinsku letnju ofanzivu.

Rusija je sada jača, a bez kvalitativne promene u korist Ukrajine, Moskva će učiniti sve što može da se uvuče još dublje u ovaj rat.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

2 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Putine, ponižen si

Tri ruska sistema zemlja-vazduh koja je trebalo da štite Krim uništena su za svega nekoliko minuta u baražu projektila američke proizvodnje.

7:52

17.6.2024.

18 h

Kosovo

Otpriznaće tzv. Kosovo?

Nekadašnji ambasador Srbije u Mađarskoj Rade Drobac ocenio je da zvanična Budimpešta zna koliki značaj Srbija pridaje Kosovu i ukoliko joj se ukaže prilika - neće propustiti da povuče odluku o priznanju.

12:50

17.6.2024.

13 h

Podeli: