"Verujem u 'mali' sporazum Beograda i Prštine"

Julija Himrih, istraživač i predavač na Londonskoj školi ekonomije, izjavila je da ne bi bila iznenađena nekim novim "malim" sporazumom Beograda i Prištine.

Izvor: Tanjug
Podeli

Ali, kako navodi, ne očekuje konačno rešenje kosovskog pitanja iz nekoliko razloga, među kojima kao najznačajniji ističe da je nejasno da li je nova prištinska vlada uspela da ostvari jedinstvo u pristupu prema Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Himrihova je to rekla u intervjuu za Glas Amerike, na srpskom jeziku, uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića SAD, gde će u Vašingtonu učestvovati na godišnjoj konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC).

S druge strane predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači će takođe boraviti u SAD, a kako je ranije saopšteno iz njegovog kabineta, on će se tom prilikom sastati sa visokim američkim zvaničnicima čija imena nisu precizirana.

Osim nejasnoće o postizanju jedinstva prištinske vlade prema Srbiji i Vučiću, Julija Himirih kaže da "deluje da bi sve što Tači, takoreći, radi na svoju ruku, bez podrške premijera Aljbina Kurtija, bilo kontroverzno".

Upitana da li vidi neki iskorak u dijalogu nakon poseta Vučića i Tačija Vašingtonu, Himrihova kaže da je činjenica da su Sjedinjene Države veoma prisutne u tom procesu, što, smatra, treba imati u vidu.

Napominje da se na nedavnoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu moglo videti da su se SAD predstavile kao strana kojoj je stalo da se ostvari pomak, postignu neki rezultati. Ne može, ističe, sa sigurnošću da tvrdi da će biti konkretnog pomaka, ali kao što je moglo da se vidi u Minhenu, Sjedinjene Države pokušavaju da ostvare, uslovno rečeno, mala postignuća - dogovore u vezi sa infrastrukturom ili saobraćajem.

Osvrnuvši se na nedavne izjave Metjua Palmera, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, koji nije odbacio scenario razmene teritorije, dok je sa druge strane u reakciji na Tviteru Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog, poručio da je saglasan sa bilo kojim rešenjem koje postignu Beograd i Priština, Himrihova ne misli da je to nužno put kojim bi dijalog mogao da krene.

Ukazujući na podele koje po pitanju dijaloga postoje u samoj EU, Himrihova ukazuje da je tu Nemačka koja se protivi bilo kojoj vrsti ideje o razmeni teritorije, tvrdeći da bi to, neizbežno, otvorilo Pandorinu kutiju.

"Nemačka je neumorno tražila usredređenost na proces koji je vodila Evropska unija, normalizaciju odnosa, dok pitanje granica ne bi trebalo pokretati", podsetila je i dodala da u ovom trenutku nije poznato kakvo je opredeljenje EU u vezi sa scenariom promene granica ili razmene teritorija.

"Uz tu podeljenost unutar EU, aktuelan je i stav SAD-a koji se tome eksplicitno ne protivi", istakla je.

Stav Žozepa Borela o tome da bi u tom kontekstu Srbiji trebalo pružiti nešto zauzvrat - ukoliko prizna kosovsku nezavisnost, prema njenom mišljenju izazvao bi reakciju Prištine jer, kako kaže, implicira da se i dalje može raspravljati i pregovarati o kosovskoj državnosti - što prištinske vlasti odbijaju u potpunosti.

Za ideju o razmeni teritorija koja je, kaže, sklonjena sa stola, a neki pokušavaju da je aktuelizuju, ističe da na samom Kosovu nema jedinstvenog stava o tome.

"Pojedine države Evropske unije prilično su zabrinute zbog tog koncepta - pogotovo Berlin. Mislim da bi do kraja godine mogla biti doneta konačna odluka o tome kakav će biti konačan pristup tom pitanju", rekla je.

A na pitanje šta bi po njenom mišljenju bilo najbolje rešenje za okončanje kosovskog pitanja, Himrihova kaže da se najpre, što je pre moguće, treba vratiti dijalogu o normalizaciji odnosa.

Zatim, dodala je, potrebno je da EU uloži veći napor da proces bude inkluzivniji, transparentniji, da uključi sve relevantne strane u obe zemlje.

Sigurna je, kaže, da će Beograd i Priština uspeti da dođu do sporazuma, ali je teško predvideti kada bi se to moglo dogoditi.

strana 1 od 83 idi na stranu