Tajani i Salvini otvorili stare rane

Bivši predsednik Josipović ipak smatra da to neće pokvariti odnose Hrvata i Italijana.

Skandalozno svojatanje Istre i Dalmacije predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija na obeležavanju Dana sećanja na žrtve fojbi u nedelju (10.2.) u Bazovici kod Trsta, odjeknulo je u Sloveniji i Hrvatskoj poput groma iz vedra neba.

Proteklih nekoliko godina, zapravo skoro čitavu deceniju, traje svojevrsno primirje kada je reč o bolnim pitanjima fojbi i esula, koja su godinama, pa i decenijama, opterećivali odnose Hrvatske i Slovenije na jednoj i Italije na drugoj strani, piše "Dojče vele".

No, šta je zapravo tačno rekao Tajani? Svoj govor u Bazovici, mestašcu pored Trsta koje uglavnom nastanjuju Slovenci, i u kojem se svake godine organizuje komemoracija za italijanske žrtve s kraja Drugog svetskog rata, Tajani je zaključio neočekivanom porukom: „Živeo Trst! Živela italijanska Istra! Živela italijanska Dalmacija! Živeli italijanski esuli i vrednosti naše domovine!“ Pre toga, još je poručio milionima Italijana koji žive u Venecueli da neće da dozvoli ponavljanje „komunističke diktature kao Titove“ u njihovoj zemlji.

U odvojenoj izjavi novinarima, Tajani je rekao da će, kao Italijan, rodoljub i predsednik Evropskog parlamenta učiniti sve da skrene pažnju Brisela na posleratne događaje i žrtve fojbi, što je italijanski naziv za kraške jame u koje su partizani, pobednici na kraju Drugog svetskog rata, bez suđenja bacali vojnike i civile. Onima koji negiraju fojbe, Tajani je poručio da ih je pobedila istorija, nazivajući one koji negiraju taj zločin „saučesnicima u zločinu“. „Tu je na hiljade nevinih žrtava koje su ubijene samo zato što su bili Italijani i katolici“, rekao je Tajani, nazivajući žrtve ubistava žrtvama rata i antiitalijanskog neprijateljstva, koje su ubili „vojnici s crvenom zvezdom, samo zato što nisu spustili italijanske zastave“.

Fojbe i Aušvic

U Bazovici je bio i zamenik italijanskog premijera i ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, koji je zločin u Bazovici izjednačio sa zločinom u Aušvicom. Prema njegovim rečima, deca koja su stradala u Aušvicu, jednaka su deci koja su stradala u fojbama, jer ne postoje mučenici A i mučenici B. Zato su i zločinci jednaki. „Jedni i drugi su zločinci“, uverava lider desničarske Lige.

Tajanijeva i Salvinijeva izjava izazvale su burne reakcije u Hrvatskoj i Sloveniji. Hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je ranije Tajanija nazivao „istinskim prijateljem“ i „poznavaocem Hrvatske“, najoštrije je osudio Tajanijevu izjavu, rekavši da u njoj prepoznaje „tragove teritorijalnih pretenzija i revizionizma“. Plenković je nazvao Tajanija kako bi mu izrazio nezadovoljstvo njegovom izjavom, zatraživši objašnjenje.

Na Tviteru se oglasila i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja je poručila da temelji Evropske unije ne počivaju na neprihvatljivim vrednostima revizionizma i iredentizma koji su prisutni u Tajanijevom govoru, iako je i sama u više navrata bila prozivana zbog revizionističkih izjava.

Reagovali su i drugi najviši zvaničnici zvaničnici, kao i hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu. Liberalni poslanik Ivan Jakovčić poručio je Tajaniju da, kao predsednik Evropskog parlamenta, više ne uživa njegovo poverenje.

Slično je bilo i u Sloveniji. Premijer Marjan Šarec žestoko je poručio da je reč o „istorijskom revizionizmu bez presedana“, podsetivši da je cilj fašizma bio „uništenje slovenskog naroda“. Upozorio je na falsifikovanje istorije u Sloveniji, ali i s italijanske strane granice, u čemu, nažalost, učestvuju i visoki evropski zvaničnici.

Predsednik Borut Pahor, u otvorenom pismu italijanskom kolegi Serđu Matareli poručuje da su neprihvatljive izjave kojima se želi da se stvori utisak da se u slučaju fojbi radilo o etničkom čišćenju, s obzirom na to da je i Matarela na nedeljnoj svečanosti u Rimu rekao da žrtve fojbi nisu posledica osvete za fašizam, već rezultat etničkog čišćenja.

Etničko čišćenje, a ne odmazda

Naposletku, oglasio se i sam Tajani, koji je na početku plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu poručio da u njegovim izjavama nije bilo nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Hrvatskoj i Sloveniji, rekavši da nikoga nije želeo da uvredi i da mu je žao ako su njegove reči pogrešno shvaćene.

No Tajani je i u toj kratkoj izjavi rekao da „hiljade nevinih žrtava“ na italijanskoj strani nisu samo žrtve odmazde, već da se radilo o „neprihvatljivoj mržnji“, koja je bila i „ideološka i etnička i društvena“, jer je među žrtvama bilo mnogo onih koji nisu imali veze s fašistima.

Tajanijeva i Matarelina interpretacija tog zločina i njegovih uzroka radikalno odstupa od prevladavajuće interpretacije u Hrvatskoj i Sloveniji, prema kojoj taj zločin predstavlja isključivo odgovor na zločine italijanskih fašista nad Slovencima i Hrvatima, a ne etničko čišćenje.

Sličnu poruku, samo u radikalnijoj formi, poslao je 2007. tadašnji italijanski predsednik Đorđo Napolitano, koji je za fojbe okrivio „ekspanzionističke Slovene“ i „krvoločne slovenske varvare željne osvete“. Napolitanova izjava izazvala je buru u Sloveniji i Hrvatskoj, a tadašnji predsednik Stipe Mesić optužio je Napolitana za rasizam.

Verbalni sukobi i napetosti prevladani su tek nekoliko godina kasnije, 2010, kada su se tadašnji predsednici triju zemalja – Napolitano, Ivo Josipović i Danilo Tirk – sastali u Trstu na znamenitom koncertu pomirenja. Otvorena je nova stranica u odnosima triju zemalja, što je sada dovedeno u pitanje Tajanijevom izjavom.

Koncert mira u pulskoj Areni

Bivši hrvatski predsednik Josipović, tokom čijeg mandata je i došlo do tog velikog simboličnog koraka, podseća da je koncert u Trstu bio uvertira za još važniji susret s predsednikom Napolitanom u Puli 2011. godine, kada je u saradnji sa Zajednicom Italijana u Hrvatskoj, u Areni organizovan koncert mira, a prethodili su mu važni razgovori dvojice predsednika s predstavnicima italijanske zajednice, predstavnicima esula, te hrvatskih antifašista.

U razgovorima je istaknuta želja za mirom i suživotom, a osuđeni su svi zločini. Predstavnici esula jasno su rekli da nemaju nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Hrvatskoj, a na koncertu su dvojica predsednika, uz televizijski prenos, pročitali zajedničku izjavu u kojoj su podsetili i na „tragediju žrtava italijanskog fašizma koji je progonio manjine i koji se obrušio na susede Hrvate“, kao i „italijanskih žrtava osvete vlasti posleratne Jugoslavije“.

U izjavi se ističe i da za sve počinjene zločine nema nikakvog opravdanja, te da se u ujedinjenoj Evropi takvi zločini neće moći ponoviti. Zbog svega toga, Josipović je siguran da odlične odnose italijanske zajednice i hrvatske većine u Hrvatskoj neće poremetiti ovakve provokacije.

Mnogi koji poznaju Tajanija i njegov politički rad ostali su iznenađeni njegovim nastupom u Bazovici, s obzirom na to da je inače reč o umerenom političaru, članu Evropske narodne stranke. Njegovu izjavu zato možemo da objasnimo italijanskim unutrašnjepolitičkim kontekstom, budući da je i Tajani u predizbornoj kampanji za evropske izbore, a njegova stranka, Berluskonijeva „Forca Italija“, ne stoji dobro u anketama.

U Italiji je na vlasti radikalna nacionalno-populistička koalicija, a zemlja se suočava s ozbiljnim ekonomskim poteškoćama, koje se možda čine lakšim uz otvorene sukobe sa susedima, o čemu svedoči i aktuelni sukob Rima i Pariza.

Jačanje radikalne desnice

Tajanijevu i Salvinijevu izjavu Josipović smatra „nepatvorenim iskazom iredentizma i istorijskog revizionizma“. „Te izjave su, ma koliko da su kasnija, nevoljno data i nedovoljna objašnjenja pokušala da ublaže štetu, ozbiljan udarac evropskoj ideji pomirenja i zajedništva“, podvlači za DW Josipović.

Upitan o razlozima ponovnog otvaranja te teme, naš sagovornik Tajanijev i Salvinijev nastup stavlja u kontekst opšteg jačanja radikalne desnice u Evropi, istorijskog revizionizma i koketiranja s različitim oblicima fašizma. Nažalost, dodaje, i Hrvatska s tim ima ozbiljan problem.

Josipović smatra i da su stradanja Italijana u Jugoslaviji na kraju Drugog svetskog rata bila rezultat brutalne osvete nad lokalnim pripadnicima i saradnicima fašističkog režima, a često i zločin nad nedužnim ljudima koji se ne sme pravdati. On podseća i na to da je partizanski pokret vratio Hrvatskoj te krajeve, kao i one otete Rapalskim ugovorom. Salvinijevo poređenje fojbi sa Aušvicom smatra potpuno neprimerenim.

„Svako stradanje i žrtva zaslužuju pijetet, a zločin osudu. Ali, okolnosti, motivi i razmere tih zločina, potpuno su različiti“, ističe bivši hrvatski predsednik.