Skupština o izbornim zakonima; Veće nadležnosti opštinskim i gradskim izbornim komisijama

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović kaže da će zakoni ponuditi smernice kako da predstojeći izbori prođu na zakonit način, u demokratskoj atmosferi.

Obradović je poslanicima obrazložila Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima i o izboru predsednika Republike.

Prema njenim rečima, Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika ne menjaju se suštinski aspekti izbora za narodne poslanike.

Po tom zakonu, Republika Srbija ostaje jedna izborna jedinica, a cenzus ostaje tri odsto, rekla je Obradović.

Ona je dodala da će za podnošenje izborne liste i dalje biti potrebno 10.000 overenih izjava birača, ali će se uz izbornu listu dostavljati znatno manja količina prateće dokumentacije.

Obradović je navela da se za stranke nacionalnih manjina smanjuje broj potrebnih izjava birača sa 10.000 na 5.000.

Kako je rekla, predlozi izbornih zakona unose i značajne novine u pogledu organa nadležnih za sprovođenje izbora. Sada se, kaže, predlaže formalno uvođenje međuorgana, odnosno davanje značajnih nadležnosti opštinskim i gradskim izbornim komisijama u sprovođenju izbora na republičkom nivou.

“Pred lokalnim izbornim komisijama je veoma ambiciozna dužnost da se aktivno uključe u sprovođenje izbora na republičkom nivou”, rekla je Obradović.

Predlog zakona sadrži i jedno novo rešenje, koje je ishod međustranačkog dijaloga i prema kojem će pravo na predlaganje člana ili zamenika člana RIK-a imati i poslanici koji su izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila broj mandata dovoljan da se obrazuje poslanička grupa, a nisu pristupili nijednoj poslaničkoj grupi.

Sporazumom međustranačkog dijaloga bez posredstva evroparlamentaraca, postignuta je saglasnost da izbore sprovede RIK čiji će stalni sastav biti privremeno proširen sa još 6 članova i 6 zamenika članova, koje treba da predloži predsednik Narodne skupštine, u skladu sa dogovorom opozicionih učesnika oba međustranačka dijaloga.

Obradović kaže da je sistem zaštite prava dodatno unapređen produžavanjem rokova, pa se tako se opšti rok za ulaganje prigovora, sa 24 produžava na 72 sata, a rok za žalbu Upravnom sudu sa 48 takođe na 72 sata.

I za izbore za predsednika Republike će se sprovoditi ista tri nivoa izborne administracije: Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori.

Novina je predlog da se redosled kandidata na listi kandidata, odnosno glasačkom listiću više ne utvrđuje žrebom, već prema redosledu proglašenja.

Predsednika Republike će i dalje moći da predlažu političke stranke i koalicije stranaka, kao i grupe od najmanje 10 građana, a zadržava se i postojeći rok za podnošenje izbornih lista, najkasnije 20 dana pre dana glasanja.