Komšijske kompanije se udružile: Nit koja ih povezuje - čipovi

Treći najvećim fabrikama čipova na svetu proizvode zamenske delove mašina i potrošni materijal testirajući granice hemije i fizike.

Te tri hrvatske kompanije, osječka Orka (Orqa), zagrebački Eridan komjunikejšns (Eridan Communications) i sisački Aplajd seramiks (Applied Ceramics), inicijalno su pokrenuli Zajednicu za mikroelektroniku i poluprovodnike pri HGK (Hrvatska privredna komora) ili od milja hrvatski klaster za čipove.

Srđan Kovačević, saosnivač i direktor Orke te predsednik te zajednice navodi da im se već pri osnivanju, i to zahvaljujući HGK, priključilo još firmi. Trenutno ih je 19 i svi su prepoznali priliku u planu Evropske unije, koja želi u iduće dve-tri godine u vlastitu industriju čipova, u sklopu Evropskog programa za oporavak i otpornost, uložiti 145 milijardi evra. Poređenja radi, toliko je otprilike lane zaradio Gugl, prenosi Novac.hr.

"Danas se u Hrvatskoj proizvodi najbrži električni automobil, iako je pre deset godina sama ta ideja mnogima zvučala suludo. Isto tako, mnogima će danas zvučati suludo da bi za pet godina u Hrvatskoj mogao biti dizajniran najbolji čip za autonomnu vožnju ili najbolji čip za autonomni let na svetu", kaže Kovačević.

Kategorije igrača

Dodaje da je šansa da se u Hrvatskoj izgradi fabrika čipova vrlo mala, iako je ne isključuje.

U svetu postoji mnogo fabrika čipova, brojne i u EU, ali samo dve prednjače - južnokorejski Samsung i svetski as, tajvanski TSMC.

Međutim, Kovačević pojašnjava da se unutar industrije čipova ne nalaze samo takve fabrike već i dve kategorije igrača koji u Hrvatskoj već postoje.

Prvo, to su firme koje dizajniraju čipove, bilo da to rade po narudžbi ili pod vlastitim brendom. Globalno najpoznatiji su Nvidia i AMD. U Hrvatskoj su to firme poput zagrebačkog Sistemkoma, koji je razvijao čipove za Intel, Boš i HP, te Eridana koji to radi za vlastiti proizvod.

Uz dizajnere čipova, tu su i firme koje proizvode opremu koja se koristi u proizvodnji čipova. Najpoznatija takva firma u Hrvatskoj je Aplajd seramiks, čije proizvode koriste fabrike Intela, NXP-a, STMajkroelektroniksa i Boša.

Dubravko Babić, vanredni profesor na FER-a (Fakultet elektrotehnike i računarstva) te ssosnivač i potpredsednik za razvoj Eridana kaže da Evropa nije bez primera ulaganja u dizajn čipova. Epl u Minhenu ima centar za dizajn čipova gde zapošljava 1.500 inženjera, ali ne samo iz Nemačke, već iz 40 država.

"Glavna prednost takvog sistema su onda dobro plaćeni inženjeri koji ostaju u Hrvatskoj te složena popratna industrija kojom se onda i drugi preduzetnici mogu koristiti", kaže Babić.

Potražnja u budućnosti

Dodaje da se u Hrvatskoj mogu raditi raznolike stvari, čak i ceo dizajn silicijumskih čipova. On sam, ističe, da je zainteresovan za izradu mikrotalasnih, radiofrekvencijskih i, potencijalno, optičkih čipova i komponenti.

Ističe da treba iskoristiti EU sredstva. Unija velika ulaganja u čipove pravi isključivo zato da bi dostigla Samsung i TSMC koji će pak u idućem razdoblju ulagati u firme za dizajn čipova u SAD i tako sebi stvarati potražnju za budućnost, ostavljajući Evropu izvan tog lanca vrednosti. Zato Brisel veliku priliku vidi u podsticanju vlastitih firmi za dizajn čipova, koje bi podigle potražnju i tehnologiju u evropskim fabrikama čipova.

Matt Darko Sertić, direktor firme Aplajd seramiks kaže da Hrvatska, kao i bilo koja druga država, ako želi ući u industriju čipova mora prvo razumeti da je to voz koji je krenuo 90-tih i koji vozi sve brže i brže. Navodi da su neki uspeli da se priključe usput, poput Izraela, ali drugi nisu, poput arapskih zemalja.

"Ovde je 90-tih, kad je industrija čipova bila na začetku, prioritet bio preživeti i stvoriti državu", kaže Sertić.

Ipak, dodaje, da je isto tako u Hrvatskoj postojao RIZ, koji se bavio takvom proizvodnjom i koji je utopljen zbog nekretnina pa na razvoj hrvatske industrije čipova gleda s dosta opreza.

"Aplajd seramiks je napravio transfer tehnologije iz SAD u Hrvatsku i danas smo među pet globalno najboljih proizvođača opreme za fabrike čipova. U Hrvatskoj ima i vrhunskih dizajnera čipova poput Sistemkoma, ali takvima treba finansijski krajolik kakav postoji u Silicijumskoj dolini i kojeg u Hrvatskoj nema tako da je ovo složenija tema nego se čini", zaključuje Sertić.

Slede uspeh Rimca s EU klasterom baterija

Uzor nove Zajednice za čipove pri HGK je uspeh Rimac Automobila, koji su zahvaljujući podršci hrvatske vlade od Evropske komisije dobili zeleno svetlo za ulazak u EU konzorcijum za baterije i time mnogo novih poslovnih prilika.

U prilog nove zajednice ide pak činjenica da je Hrvatska bila među prvim potpisnicama Deklaracije o evropskoj inicijativi za procesore i poluprovodničke tehnologije. Mili Dulan, direktorka lobističke firme EuroNavigator, koja je savetovala Rimac Automobile, kaže da vidi priliku i u industriji čipova.

"U maju je EU dopunila Industrijsku strategiju gde se ističe da se želi smanjiti zavisnost od trećih zemalja u poluprovodnicima i to je idealan trenutak za nas da se pozicioniramo prema državi i Briselu", zaključuje Dulan.