Klimatske promene i vinogradarstvo u Srbiji

Razlog tome je što vremenske prilike utiču u velikoj meri, ne samo na visinu prinosa i kvalitet grožđa, već i na aromu, ukus i kvalitet vina kao krajnjeg produkta. Iste sorte grožđa gajene u različitim klimatskim uslovima daju vina različitih karakteristika.

Generalno govoreći, u hladnijim uslovima u bobicama se tokom sazrevanja sakuplja manje šećera, što rezultira manjim procentom alkohola u vinu, pa su ona suvlja, laganija i kiselkastog ukusa. U toplijim uslovima grožđe lakše i brže sazreva, sadrži više šećera, što daje veći procenat alkohola u vinu, tamniju boju i puniji ukus.

Zbog sve veće klimatske varijablinosti i češćih ekstremnih vremenskih pojava proizvođačima je teško da održe konstantnim kvalitet svojih vina od godine do godine. Jedna od najlošijih berbi poslednjih godina u Srbiji bila je 2014, izuzetno topla i kišovita godina što je pogodovalo razvoju bolesti vinove loze. Prinos je u proseku bio prepolovljen, a kvalitet grožđa i vina značajno smanjen. Sa druge strane, tople i sušne godine kao što su 2012. i 2017, koje su donele velike gubitke srpskoj poljoprivredi u celini, u vinogradima su dale odličan rod grožđa od kojeg su proizvedena visokokvalitetna vina.

Toplije vreme znači i raniji početak vegetacionog perioda, a to nije dobro za biljke

Porast temperature vazduha poslednjih decenija uslovio je raniji početak perioda vegetacije, što je dovelo do povećanog rizika od pojave kasnog prolećnog mraza. Češća pojava grada i ekstremno visokih temperatura tokom vegetacije izazivaju fizička oštećenja na biljci i plodu.

Zrenje grožđa je, kao i početak vegetacije, pomereno na nešto ranije, pa ono dozreva na višim temperaturama, što negativno utiče na kvalitet grožđa i vina, pre svega u pogledu aroma i boje. Iako manja količina padavina tokom vegetacije nije prevelik problem za vinovu lozu, česta pojava suša i njihovo produženo trajanje može se negativno odraziti na samu biljku i njen prinos. Sa druge strane, prevelika količina padavina povećava vlažnost vazduha što pogoduje razvoju bolesti.

Kako se vinogradari prilagođavaju?

Protiv svih ovih izazova koje klimatske promene postavljaju, vinogradari i vinari se bore adekvatnim izborom i pravovremenom primenom agro i ampelotehničkih mera, odgovarajućim izborom sorti, a pre svega odabirom lokacije samog vinograda.

Osnov za sistematsko sprovođenje ovakvih mera adaptacije nalazi se u zoniranju, odnosno rejonizaciji vinogradarskih područja. Nova rejonizacija vinogradarske proizvodnje u Srbiji urađena je 2015. godine, nakon 40 godina. Na osnovu analize klime, zemljišta i orografije definisane su oblasti gde su uslovi za gajenje grožđa najpovoljniji i propisane preporučene i dozvoljene sorte vinove loze koje u njima mogu da uspevaju. Srbija je podeljena na 3 vinogradarske oblasti, 22 rejona i 77 vinogorja.

Zbog već očiglednih uticaja klimatskih promena na ovaj sektor granica za gajenje vinove loze je podignuta sa dotadašnjih 600 na 800 m nadmorske visine. Iz istog razloga u spiskove sorti čije je gajenje dozvoljeno u definisanim rejonima uvrštene su i neke nove, koje do tada nisu bile zastupljene kod nas u većoj meri jer uspevaju u toplijim klimatskim uslovima.

Šta nas očekuje u budućnosti?

Prema klimatskim projekcijama, u vinogradarskim rejonima Srbije se do polovine veka očekuje povećanje srednje temperature vazduha u periodu vegetacije (od aprila do oktobra) za oko 1.6°C u odnosu na kraj 20. veka. Ukupna količina padavina tokom vegetacije će se neznatno povećati, ali će u isto vreme sušni periodi postati češći i duži, a padavine intenzivnije.

Ukoliko se ne smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, u Srbiji će do kraja 21. veka srednja vegetaciona temperatura biti za 5°C viša u odnosu na kraj prošlog veka. Otopljenje će biti praćeno značajnim smanjenjem količine padavina tokom vegetacije, u pojedinim rejonima i preko 30%. Sušni periodi će biti sve duži, a padavine će se javljati u obliku intenzivnih pljuskova. U kakvim uslovima uspeva grožđe potrebno za najkvalitetnije vino?

Zbog izuzetne važnosti klimatskih uslova na izbor sorte, ali i kvalitet grožđa i vina, u vinogradarstvu je razvijen veliki broj klimatskih indeksa koji nam pomažu da lakše izdvojimo, opišemo i klasifikujemo karakteristike klime koje su od najveće važnosti za ovu oblast poljoprivrede.

Jedan od osnovnih i najznačajnijih vinogradarskih indeksa je takozvani Vinklerov indeks, koji zapravo predstavlja sumu srednjih dnevnih temperatura vazduha iznad biološkog minimuma (10°C za vinovu lozu) u periodu vegetacije i posredno pokazuje količinu toplote koja je vinovoj lozi na raspolaganju u toku vegetacije.

Na osnovu Vinklerovog indeksa vinogradi su podeljeni u pet klimatskih zona. Zone I i II su hladne, a vina koja se u njima prozivode su lagana, kiselija i sa manjim procentom alkohola. Zona III ima najoptimalniju klimu za proizvodnju visokokvalitetnih vina, dok su zone IV i V tople, a vina koja se proizvode u njima su punija i sa većim procentom alkohola. Od kategorije ovog indeksa zavisi izbor adekvatnih sorti, način uzgoja vinove loze, kao i tehnološki postupci u proizvodnji vina.

Prema aktuelnoj rejonizaciji, svi vinogradi imaju umerenu ili umereno toplu vinogradarsku klimu. Većina vinogradarskih rejona u Srbiji pripada II klimatskoj zoni po Vinkleru, dok su delovi Beogradskog, Mlavskog, Šumadijskog i rejona Južne Metohije nešto topliji, pa ulaze u III zonu.

Tokom sledećih par decenija svi današnji vinogradarski rejoni preći će u III klimatsku zonu po Vinkleru, dok će se Južna Metohija i delovi Negotinske Krajine, Mlavskog, Beogradskog i rejona Tri Morave naći u toplijoj, IV klimatskoj zoni. Međutim, ukoliko se ne smanji emitovanje CO2, do kraja 21. veka svi današnjih vinogradarski rejoni u Srbiji naći će se u V klimatskoj zoni prema Vinklerovom indeksu.

Dobre ili loše vesti za vinogradare?

Tokom sledećih nekoliko decenija globalno zagrevanje bi moglo da ima pozitivan uticaj na vinogradarstvo i vinarstvo Srbije, omogućavajući nam da proizvodimo visokokvalitetna vina. Na žalost, to neće biti dugog daha, s obzirom na to da nas krajem veka u današnjim vinogradarskim oblastima očekuju klimatski uslovi previše topli za vina vrhunskog kvaliteta.

Na kraju 21. veka klimatske karakteristike današnjih vinogradarskih područja će postojati jedino u malim oblastima na višim nadmorskim visinama.

Kako bi se obezbedila održivost vinogradarstva i kvalitet proizvedenih vina, neophodno je sprovoditi mere adaptacije, kako one kratkoročne koje se tiču pravovremenog sproveđenja odgovarajućih agrotehničkih mera u vinogradu, tako i dugoročne, kao što su postepeno premeštanje sadašnjeg sortimenta ka višim nadmorskim visinama i promena sorti u današnjim vinogradarskim oblastima.