Moskva: Juroklir nam duguje 249 milijardi dolara odštete

Isplata predstavlja naknadu za "nezakonitu zabranu upravljanja i raspolaganja sredstvima i hartijama od vrednosti CBR, deponovanim u toj međunarodnoj klirinškoj kući sa sedištem u glavnom gradu Belgije".

I, dok je CBR pozdravio odluku Suda da u potpunosti prihvati njen zahtev za odštetu u kontekstu tužbe podnete u decembru prošle godine, Juroklirovi advokati su oštro osudili sudski postupak bez prisustva stranaka i najavili žalbu. Šta će se dalje desiti sa ovim sudskim slučajem čini se neizvesnim.

Naime, ruski sudovi nemaju nadležnost u inostranstvu i Moskva nema jasan put da slučaj "zamrznutih sredstava CBR-a" stigne do evropskih sudova, procena je neimenovanih pravnih stručnjaka koju je preneo AFP. Upravo taj pravni aspekt je u osnovi procene posmatrača da bi ovom presudom arbitražnog suda u ruskoj prestonici "Moskva mogla da preduzme kontramere protiv preostale evropske imovine u Rusiji", javlja DPA.

Inače, EU je zamrznula rusku imovinu vrednu oko 210 milijardi evra (244 milijarde dolara) kao deo sankcija protiv Moskve nakon početka ruske "specijalne vojne operacije" u Ukrajini krajem februara 2022. godine. Oko 193 milijarde evra imovine i hartija od vrednosti Centralne banke SAD deponovano je u trezorima Euroklira.

Ruska centralna banka je odmah osudila zamrzavanje svoje imovine u Eurokliru, kao i korišćenje kamate na ta sredstva u ime pomoći EU Ukrajini kao "nezakonito i suprotno međunarodnom pravu", tvrdeći da je time prekršen "princip suverenog imuniteta imovine". Zvanična Moskva je više puta ocenila da je to "krađa ruske imovine", signalizirajući mogućnost nespecifikovanih "uzvratnih poteza".

Bilo kako bilo, Moskovski arbitražni sud je krajem prošle godine preuzeo slučaj "CBR-Juroklir", iako je EU prethodno, nakon oštrih internih rasprava, odustala od svog početnog plana da tu zamrznutu rusku imovinu iskoristi za finansijsku pomoć Ukrajini. Otpor Belgije je ovde bio ključan, ali je EU tada ipak odlučila da sredstva CBR-a ostavi "na ledu" sa Juroklirom "na neodređeno vreme". Tada je EU preduzela akciju da pozajmi 90 milijardi evra na tržištima kapitala kako bi Ukrajini obezbedila beskamatni zajam za zadovoljavanje njenih vojnih i ekonomskih potreba na dve godine.

Prema brojnim procenama, Kijev se suočava sa budžetskim deficitom od najmanje 135 milijardi evra ove i sledeće godine i mogao bi da ostane bez novca u narednim mesecima bez dodatne finansijske podrške. Ta procena, oko "minus 135 milijardi evra", zasniva se na pretpostavci da će se rat završiti ove godine, scenario koji se smatra sve manje verovatnim, prema navodima zapadnih agencija.

Bilo kako bilo, odluka arbitražnog suda u Moskvi doneta je nakon što su se šefovi diplomatija zemalja članica EU 11. maja složili da blok ratifikuje sporazum o osnivanju tela koje bi moglo da dodeli odštetu žrtvama ruske agresije protiv Ukrajine, objavio je "Kijev Independent".

Kada počne sa radom, komisija za zahteve će, prema ideji, razmatrati zahteve za nadoknadu štete, gubitka ili povreda koje je Rusija prouzrokovala Ukrajini i odlučivati o iznosima koji se duguju žrtvama.

Da bi se ovo sprovelo u delo, potrebno je da ga ratifikuje 25 evropskih zemalja. Irska je bila peta i poslednja zemlja koja je to učinila 7. maja.

EU se sprema da odobri uslove koji leže u osnovi zajma bloka Ukrajini od 90 milijardi evra već u ponedeljak, objavio je briselski "Politiko".

Ovo zeleno svetlo bi značilo da je Kijev korak bliže dobijanju više od devet milijardi evra kao prve rate od Brisela sredinom juna za pokrivanje mogućih neposrednih budžetskih deficita i kupovinu dronova za odbranu od ruskih snaga.

Evropska komisija je već najavila da će nastaviti da lobira kod Kanade, Japana, SAD i Velike Britanije da pokriju ostatak budžetskog deficita Ukrajine sledeće nedelje, kada se ministri finansija sedam najvećih razvijenih ekonomija sveta sastanu u Parizu.

Prema najavama, komesari EU će se uskoro ponovo sastati kako bi potpisali zajam od 90 milijardi evra, nakon što se Kijev i Brisel dogovore "o sitnim slovima", odnosno o tome kako da otplate dug kroz ratnu reparaciju od Moskve.

Ukoliko Kremlj odbije da plati tu reparaciju nakon završetka rata, lideri EU su već naznačili da zadržavaju pravo da koriste zamrznutu rusku državnu imovinu za namirenje zajma - što bi poništilo dug koji Kijev duguje.

Ako sve bude išlo po planu, Brisel će prvo sledećeg meseca kupiti dronove u vrednosti od 5,9 milijardi evra kako bi ojačao odbranu Kijeva. Komisija će zatim isplatiti Kijevu 3,2 milijarde evra, koje vlada može da iskoristi za pokrivanje budžetskih i administrativnih troškova, uključujući isplatu plata vojnika.

"Komisija ima za cilj da izvrši prvu uplatu što je pre moguće u drugom kvartalu 2026. godine", rekao je portparol izvršne vlasti EU. "Prva uplata će pokriti kupovinu dronova iz Ukrajine, za Ukrajinu".