Dogma 25 Germany – radikalan odgovor na mejnstrim film

Dogma 25 Germany je filmska inicijativa koju je pokrenulo pet istaknutih nemačkih filmskih stvaralaca: Tom Tikver, Nora Fing&scaron;ajt, Ilker Čatak, Helen Hegeman i Kurdvin Ajub.Pokret se temelji na manifestu i &quot;zavetu čistote&quot;, pokrenutom u Danskoj 2025. kao moderni nastavak slavnog, izvornog pokreta Dogme 95 Larsa fon Trira u kojem su i Tomas Vinterberg, Lone &Scaron;erfig i Suzane Bir. Pravila su između ostalog podrazumevala da se ne koristi filmska muzika, da se za snimanje koristi isključivo prirodno svetlo i da se snima samo na autentičnim lokacijama.Cilj i ove nemačke Dogme je očuvanje autentičnosti filma nasuprot algoritmima, ve&scaron;tačkoj inteligenciji i striming konvencijama.Manifest DogmeOsnivači DOGMA 25 Germany sada u Kanu su predstavili manifest - deset pravila kojih se filmski stvaraoci koji snimaju pod ovom etiketom moraju strogo pridržavati.Rukom pisan i originalan scenario - kako bi se podstakla direktna kreativna intuicija.Najmanje polovina filma bez dijaloga &ndash; insistira se na vizuelnom pripovedanju i poverenju u publiku, zbog čega film većim delom mora biti li&scaron;en govora.Zabranjeno kori&scaron;ćenje interneta &ndash; internet je strogo zabranjen u svim fazama kreativnog procesa; autori moraju da se oslanjaju na stvarne ljude i fizičku stvarnost.Bez uslovljenog finansiranja &ndash; prihvata se samo ono finansiranje koje ne donosi nikakve uslove koji bi menjali ili uticali na umetnički sadržaj filma.Maksimalno 10 ljudi iza kamere &ndash; filmska ekipa na setu sme da broji najvi&scaron;e 10 članova kako bi se zadržala intimna atmosfera i međusobno poverenje.Snimanje isključivo na stvarnim lokacijama &ndash; film mora da se snima na mestima gde se radnja u priči i odvija, bez lažnog prikazivanja drugih lokacija. Ovo je jedino pravilo koje je direktno preuzeto iz originalne Dogme 95.Bez &scaron;minke i modifikacije tela &ndash; nije dozvoljeno kori&scaron;ćenje &scaron;minke niti bilo kakvo digitalno ili fizičko manipulisanje licima i telima glumaca, osim ako to nije direktni i nužni deo same radnje.Isključivo pozajmljeni, iznajmljeni ili pronađeni rekviziti &ndash; sve &scaron;to se koristi u produkciji mora već da postoji od ranije; zabranjena je kupovina novih stvari kako bi se odbacio konzumerizam.Rok od maksimalno jedne godine &ndash; ceo film, od početka rada do zavr&scaron;etka, mora biti napravljen u roku od najvi&scaron;e godinu dana kako se ne bi blokirao kreativni tok dugotrajnim procesima.&quot;Stvarajte film kao da vam je poslednji&quot; &ndash; poslednje, filozofsko pravilo koje zahteva potpunu umetničku predanost, beskompromisnost i autorsku iskrenost.Ko su inicijatori nemačke Dogme?Najstariji i najpoznatiji je Tom Tikver, reditelj, scenarista, producent i kompozitor rođen 1965. u Vupertalu. Rano je počeo da se bavi amaterskim filmom, a kako nije primljen ni na jednu filmsku &scaron;kolu u Evropi počeo je da radi u bioskopima i studira filozofiju u Berlinu pre nego &scaron;to je stekao svetsku slavu ostvarenjima &quot;Trči Lola trči&quot; i &quot;Parfem&quot;. Kasnije je režirao i čuvenu seriju &quot;Vavilon Berlin&quot;, kao i naučnofantastični film &quot;Atlas oblaka&quot;.&quot;Cilj je da se pokrene neka vrsta kreativnog, radikalnog protivpokreta trenutnom razvoju mejnstrim filmskog sveta&quot;, kaže Nora Fing&scaron;ajt, rediteljka i scenaristkinja rođena 1983. u Braun&scaron;vajgu.Detinjstvo je provela između Nemačke i Argentine, a režiju je diplomirala na Filmskoj akademiji Baden-Virtemberg nakon &scaron;to je prethodno učestvovala u osnivanju alternativne &scaron;kole filmske umetnosti u Berlinu. Svetsku pažnju privukla je dramom &quot;Razbijačica sistema&quot;, a kasnije je u holivudskoj produkciji snimala film &quot;Neoprostivo&quot; sa Sandrom Bulok, kao i dramu &quot;Ostrvo povratka&quot;.&quot;Samo polovina filma sme da sadrži dijalog, to ćemo lako postići. Veći izazov je, međutim, to &scaron;to se celokupan kreativni proces odvija bez interneta. Ne smeju se preko interneta tražiti lokacije niti glumci. A najteže pravilo je: iza kamere sme da radi svega deset ljudi &ndash; uključujući režiju, kameru i sve ostalo.&quot;Prema njenim rečima, na taj način neizbežno nastaje ne&scaron;to drugačije od uobičajenih produkcija koje se razvijaju i finansiraju godinama. Jer, od pisanja scenarija do zavr&scaron;ne montaže filma može da prođe najvi&scaron;e godinu dana.&quot;Za mene je izuzetno vredno da kao kolege razmenjujemo iskustva i da jedni drugima pružamo podr&scaron;ku, jer je rediteljski posao često usamljen. Imate tim, ali retko i kolege reditelje uz sebe. Zato je sjajno biti deo grupe&quot;, kaže Ilker Čatak, reditelj i scenarista.Rođen 1984. u Berlinu u porodici turskih imigranata, posle srednje &scaron;kole u Istanbulu vratio se u Nemačku gde je diplomirao režiju na univerzitetu Dekra u Berlinu, a master zavr&scaron;io u Hamburgu. Nakon osvajanja studentskog Oskara za kratki film &quot;Vernost&quot;, postigao je veliki međunarodni uspeh filmom &quot;Zbornica&quot;, koji je bio nominovan za Oskara, dok je za film &quot;Žuta pisma&quot; osvojio Zlatnog medveda na Berlinalu. Kurdvin Ajub je rediteljka, scenaristkinja i umetnica rođena 1990. u Bagdadu, ali se njena porodica ubrzo preselila u Beč gde je odrasla i diplomirala slikarstvo, eksperimentalni animirani film i performans. Privukla je pažnju javnosti svojim provokativnim dokumentarcima pre nego &scaron;to je osvojila nagradu za najbolji debitantski film na Berlinalu sa dramom &quot;Sunce&quot; i Specijalnu nagradu žirija u Lokarnu za film &quot;Mesec&quot;.Helen Hegeman je rediteljka, scenaristkinja i književnica rođena 1992. u Frajburgu. Odrasla je u Berlinu gde je već sa 14 godina počela da pi&scaron;e scenarije i rano napustila klasično &scaron;kolovanje kako bi se posvetila književnosti i pozori&scaron;noj režiji. Postala je poznata po kontroverznom debitantskom romanu &quot;Axolotl Roadkill&quot;, čiju je filmsku adaptaciju pod nazivom &quot;Aksolotl Overkil&quot; sama režirala, a radila je i na serijama &quot;Kazna&quot; i &quot;Vreme zločina&quot;.Planirano je pet filmova&quot;Tom Tikver, Ilker Čatak i Helen Hegeman jo&scaron; ove godine počinju snimanje&quot;, kaže Fing&scaron;ajt.Produkcije pet planiranih filmova finansiraju X Filme Creative Pool, Zentropa Hamburg i if&hellip;productions.Već se uključila i severnonemačka filmska fondacija MOIN. Njen direktor Helge Albers kaže:&quot;Imamo dva projekta koja će se snimati u Hamburgu, možda i vi&scaron;e. Grad će se pojaviti i na filmu. Za svih pet filmova zajedno obezbeđujemo budžet od 1,2 miliona evra. To radimo jer nas zanima kako nemačka kinematografija može da izgleda drugačije.&quot;U produkciji učestvuje i Zentropa Deutschland, iza koje stoji dugogodi&scaron;nja producentkinja Larsa fon Trira, Luiza Vest. Sa danskim rediteljem realizovala je filmove poput &quot;Melanholija&quot; i &quot;Nimfomanka&quot;.&quot;Tada je danski film privukao veliku međunarodnu pažnju. Zahvaljujući &#39;Dogmi 95&#39; naučila sam da, ako zaista želi&scaron; ne&scaron;to da promeni&scaron; u filmu, mora&scaron; da promeni&scaron; način rada.&quot;Ona očekuje da će nastati veoma lične priče za bioskop.

Dogma 25 Germany – radikalan odgovor na mejnstrim film

0 Komentari