Dogma 25 Germany – radikalan odgovor na mejnstrim film

Dogma 25 Germany je filmska inicijativa koju je pokrenulo pet istaknutih nemačkih filmskih stvaralaca: Tom Tikver, Nora Fingšajt, Ilker Čatak, Helen Hegeman i Kurdvin Ajub.

Pokret se temelji na manifestu i "zavetu čistote", pokrenutom u Danskoj 2025. kao moderni nastavak slavnog, izvornog pokreta Dogme 95 Larsa fon Trira u kojem su i Tomas Vinterberg, Lone Šerfig i Suzane Bir. Pravila su između ostalog podrazumevala da se ne koristi filmska muzika, da se za snimanje koristi isključivo prirodno svetlo i da se snima samo na autentičnim lokacijama.

Cilj i ove nemačke Dogme je očuvanje autentičnosti filma nasuprot algoritmima, veštačkoj inteligenciji i striming konvencijama.

Manifest Dogme

Osnivači DOGMA 25 Germany sada u Kanu su predstavili manifest - deset pravila kojih se filmski stvaraoci koji snimaju pod ovom etiketom moraju strogo pridržavati.

Rukom pisan i originalan scenario - kako bi se podstakla direktna kreativna intuicija.

Najmanje polovina filma bez dijaloga – insistira se na vizuelnom pripovedanju i poverenju u publiku, zbog čega film većim delom mora biti lišen govora.

Zabranjeno korišćenje interneta – internet je strogo zabranjen u svim fazama kreativnog procesa; autori moraju da se oslanjaju na stvarne ljude i fizičku stvarnost.

Bez uslovljenog finansiranja – prihvata se samo ono finansiranje koje ne donosi nikakve uslove koji bi menjali ili uticali na umetnički sadržaj filma.

Maksimalno 10 ljudi iza kamere – filmska ekipa na setu sme da broji najviše 10 članova kako bi se zadržala intimna atmosfera i međusobno poverenje.

Snimanje isključivo na stvarnim lokacijama – film mora da se snima na mestima gde se radnja u priči i odvija, bez lažnog prikazivanja drugih lokacija. Ovo je jedino pravilo koje je direktno preuzeto iz originalne Dogme 95.

Bez šminke i modifikacije tela – nije dozvoljeno korišćenje šminke niti bilo kakvo digitalno ili fizičko manipulisanje licima i telima glumaca, osim ako to nije direktni i nužni deo same radnje.

Isključivo pozajmljeni, iznajmljeni ili pronađeni rekviziti – sve što se koristi u produkciji mora već da postoji od ranije; zabranjena je kupovina novih stvari kako bi se odbacio konzumerizam.

Rok od maksimalno jedne godine – ceo film, od početka rada do završetka, mora biti napravljen u roku od najviše godinu dana kako se ne bi blokirao kreativni tok dugotrajnim procesima.

"Stvarajte film kao da vam je poslednji" – poslednje, filozofsko pravilo koje zahteva potpunu umetničku predanost, beskompromisnost i autorsku iskrenost.

Ko su inicijatori nemačke Dogme?

Najstariji i najpoznatiji je Tom Tikver, reditelj, scenarista, producent i kompozitor rođen 1965. u Vupertalu. Rano je počeo da se bavi amaterskim filmom, a kako nije primljen ni na jednu filmsku školu u Evropi počeo je da radi u bioskopima i studira filozofiju u Berlinu pre nego što je stekao svetsku slavu ostvarenjima "Trči Lola trči" i "Parfem". Kasnije je režirao i čuvenu seriju "Vavilon Berlin", kao i naučnofantastični film "Atlas oblaka".

"Cilj je da se pokrene neka vrsta kreativnog, radikalnog protivpokreta trenutnom razvoju mejnstrim filmskog sveta", kaže Nora Fingšajt, rediteljka i scenaristkinja rođena 1983. u Braunšvajgu.

Detinjstvo je provela između Nemačke i Argentine, a režiju je diplomirala na Filmskoj akademiji Baden-Virtemberg nakon što je prethodno učestvovala u osnivanju alternativne škole filmske umetnosti u Berlinu. Svetsku pažnju privukla je dramom "Razbijačica sistema", a kasnije je u holivudskoj produkciji snimala film "Neoprostivo" sa Sandrom Bulok, kao i dramu "Ostrvo povratka".

"Samo polovina filma sme da sadrži dijalog, to ćemo lako postići. Veći izazov je, međutim, to što se celokupan kreativni proces odvija bez interneta. Ne smeju se preko interneta tražiti lokacije niti glumci. A najteže pravilo je: iza kamere sme da radi svega deset ljudi – uključujući režiju, kameru i sve ostalo."

Prema njenim rečima, na taj način neizbežno nastaje nešto drugačije od uobičajenih produkcija koje se razvijaju i finansiraju godinama. Jer, od pisanja scenarija do završne montaže filma može da prođe najviše godinu dana.

"Za mene je izuzetno vredno da kao kolege razmenjujemo iskustva i da jedni drugima pružamo podršku, jer je rediteljski posao često usamljen. Imate tim, ali retko i kolege reditelje uz sebe. Zato je sjajno biti deo grupe", kaže Ilker Čatak, reditelj i scenarista.

Rođen 1984. u Berlinu u porodici turskih imigranata, posle srednje škole u Istanbulu vratio se u Nemačku gde je diplomirao režiju na univerzitetu Dekra u Berlinu, a master završio u Hamburgu. Nakon osvajanja studentskog Oskara za kratki film "Vernost", postigao je veliki međunarodni uspeh filmom "Zbornica", koji je bio nominovan za Oskara, dok je za film "Žuta pisma" osvojio Zlatnog medveda na Berlinalu.

Kurdvin Ajub je rediteljka, scenaristkinja i umetnica rođena 1990. u Bagdadu, ali se njena porodica ubrzo preselila u Beč gde je odrasla i diplomirala slikarstvo, eksperimentalni animirani film i performans. Privukla je pažnju javnosti svojim provokativnim dokumentarcima pre nego što je osvojila nagradu za najbolji debitantski film na Berlinalu sa dramom "Sunce" i Specijalnu nagradu žirija u Lokarnu za film "Mesec".

Helen Hegeman je rediteljka, scenaristkinja i književnica rođena 1992. u Frajburgu. Odrasla je u Berlinu gde je već sa 14 godina počela da piše scenarije i rano napustila klasično školovanje kako bi se posvetila književnosti i pozorišnoj režiji. Postala je poznata po kontroverznom debitantskom romanu "Axolotl Roadkill", čiju je filmsku adaptaciju pod nazivom "Aksolotl Overkil" sama režirala, a radila je i na serijama "Kazna" i "Vreme zločina".

Planirano je pet filmova

"Tom Tikver, Ilker Čatak i Helen Hegeman još ove godine počinju snimanje", kaže Fingšajt.

Produkcije pet planiranih filmova finansiraju X Filme Creative Pool, Zentropa Hamburg i if…productions.

Već se uključila i severnonemačka filmska fondacija MOIN. Njen direktor Helge Albers kaže:

"Imamo dva projekta koja će se snimati u Hamburgu, možda i više. Grad će se pojaviti i na filmu. Za svih pet filmova zajedno obezbeđujemo budžet od 1,2 miliona evra. To radimo jer nas zanima kako nemačka kinematografija može da izgleda drugačije."

U produkciji učestvuje i Zentropa Deutschland, iza koje stoji dugogodišnja producentkinja Larsa fon Trira, Luiza Vest. Sa danskim rediteljem realizovala je filmove poput "Melanholija" i "Nimfomanka".

"Tada je danski film privukao veliku međunarodnu pažnju. Zahvaljujući 'Dogmi 95' naučila sam da, ako zaista želiš nešto da promeniš u filmu, moraš da promeniš način rada."

Ona očekuje da će nastati veoma lične priče za bioskop.