"Prekratko primirje od sedam dana"

Ruski i austrijski predsednik su se založili za produženje primirja, kao i za početak suštinskih pregovora.

Putin je, na zajedničkoj konferenciji za štampu u Beču, nakon razgovora s Fišerom, ocenio da se saglasio sa svojim austrijskim kolegom da krvoproliće treba da se zaustavi i spreči.

On je sa žaljenjem izneo podatak da je upravo saznao da u Slavjansku ponovo ginu ljudi, rekavši da treba preduzeti konkretne korake da se to više ne ponovi.

"Podržavamo nameru predsednika Ukraijne Petra Porošenka, ali smo saglasni da sedam dana neće biti dovoljno za konkretan dogovor svih strana“, objasnio je Putin dodajući da je taj stav prenet šefu ukrajinske države.

On je kazao da je inicijativa osuđena na neuspeh ako se za sedam dana očekuje razoružanje, a da ne pruži ništa suštinsko za istočni deo Ukrajine.

Putin je naglasio da su potrebni konkretni pregovori koji bi vodili ka garantovanju njihovih legitimnih interesa i da samo to može voditi ka uspehu.

Istovremeno je pozdravio jučerašnje prve direktne konktakte predstavnika istoka i Kijeva, dodajući da, iako nije bilo dogovora, to je važno, jer je došlo do razgovora.

"Samo proglašenje primirja nije dovoljno. Nadamo se da će obustava sukoba biti produžena i da će uslediti pregovori“, kazao je Putin dodajući da za sada nisu preduzeti dovoljni koraci za izlazak iz krize.

On očekuje da će se prvo razoružati oni koji su prvi uzeli oružje u ruke, ukazujući da radikalne snage, kao što je Desni sektor, još nisu razoružane, te se to ne može očekivati od ljudi na istoku zemlje.

Isto tako je ukazao da ni „Majdan“ nije razoružan i da se ne može tražiti od ustanika da predaju oružje.

Primirje je svakako, prema njegovim rečima, predlog u pravom smeru i potrebno je stvoriti potrebne preduslove za uspeh mirovnog procesa.

Putin je istakao da je bitno da se razgovara o izmeni Ustava, o tome kako će ljudi na istoku živeti, kako će im biti zagarantovana prava.

On je podvukao da to što je od Saveta Federacije tražio da se povuče odluka o korišćenju ruskih trupa ne znači da Moskva neće pratiti događaje u Ukrajini, istakavši da će stalno nadzirati i čuvati interese etničkih Rusa u toj zemlji, kao i onih delova stanovništva koji sebe smatraju delom šireg kruga ruskog sveta.

Putin je naglasio da Rusija nije koristila svoje trupe na Krimu za intervenciju, već samo da bi omogućila izjašnjavanje stanovništva, te je za vreme referenduma blokirala neke formacije ukrajinske vojske koje su želele da ih u tome spreče.

Predsednik Fišer istakao je da je stav Austrije da u Ukrajini mora doći do miroljubivog rešenja, dodajući da je inicijativa Porošenka razumna osnova o kojoj treba dalje razgovarati.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se konflikt smiri i pređe u konstruktivnu fazu razgovora.

On je naglasio da je potrebno da se produži primirje kako bi postojala šansa za napredak i da nema daljeg naoružavanja, kao ni lica koja oružjem žele postići neke ciljeve.

Kijev, takođe, mora dati svoj doprinos, podvukao je Fišer dodajući da su potrebni razgovori sa „separatistima“, ali i ozbiljni napori u promeni Ustava, odnosno politika ispružene ruke prema istoku.

“Mi nemamo samo želje prema Rusiji, već i prema Kijevu”, poručio je on.

Fišer se, na pitanje novinara, izjasnio protiv sankcija, rekavši da neki misle da su one neizbežno sredstvo kada ostali ne uspeju.

“Ja sam mišljenja da treba na drugačiji način rešavati probleme, kroz pregovore, prilaženje, a ne sankcijama”, kazao je on dodajući da od sankcija niko ne profitira.

Istovremeno se šef austrijske države pravdao zbog kritika upućenih Austriji zbog posete Putina.

Princip austrijske politike je da se i u teškim vremenima razgovara. Opasnost je uvek velika da se nekada premalo priča. Ova poseta se odvija pod tim motom”, kazao je Fišer.

Fišer je naglasio da je Austrija lojalni partner EU I da je privržena odlukama Unije i da razgovori s Putinom nisu predstavljali njihovo kršenje.

"EU je za mene mirovni projekat, a kao član takvog smo zainteresovani za miroljubiva rešenja“, poručio je on.

Vladimir Putin započeo je zvaničnu posetu Austriji susretom s predsednikom Hajncom Fišerom, ispred čije palate u Beču je dočekan uz vojne i državničke počasti.