MMF: Odgovorna politika Srbije

Pregovori Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom počeli su jutarnjim sastankom u zgradi NBS, a po podne su nastavljeni sastankom u sedištu Vlade Srbije sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.

Šef misije MMF-a u Srbiji Albert Jeger istakao je, u razgovoru sa premijerom Cvetkovićem, da je Srbija u proteklom periodu vodila dobru i odgovornu fiskalnu politiku.

U saopštenju iz Vlade Srbije se navodi da su Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović razgovarali sa misijom MMF-a o realizaciji kreditnog stend-baj aranžmana, koji Srbija ima sa tom finansijskom institucijom.

Na sastanku je istaknuto da je od izuzetne važnosti što skorije usvajanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti, navodi se u saopštenju.

Zvanični pregovori sa MMF-om počeli su jutros sastankom u Narodnoj banci, na kome su dogovorene glavne teme razgovora u narednih devet dana. Tom susretu prisustvovali su i guverner NBS Dejan Šoškić i predsednik Saveta Boško Živković.

Jutarnji sastanak u zgradi NBS nije dugo trajao, a završen je bez zvaničnih izjava srpskih predstavnika.

O tome će, kako nam je objašnjeno, pričati tek po završetku pregovora sa MMF-om. I to je dogovor postignut među članovima Vlade.

Rečeno nam je da su na prvom sastanku dogovorene teme razgovora koje su već poznate javnosti, a to su zakon o fiskalnoj odgovornosti i nivo zaduživanja Srbije.

A MMF će najviše zanimati upravo podaci. Misija MMF, koju predvodi Albert Jeger, boraviće u Beogradu do 31. avgusta, u okviru petog kvartalnog praćenja rezultata u sprovođenju aktuelnog stend baj aranžmana.

Opširnije o pregovorima sa MMF-om možete čitati na BIZ-u.

Savić: MMF interesuju prihodi

U razgovorima sa MMF-om prvo bi trebalo da budu razmotrena najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja.

Ekonomista Nebojša Savić kaže za B92 da će MMF prvo interesovati kolike je prihode država ostvarila od poreza i ostalih davanja i kako su ta sredstva trošena, odnosno, koliki je minus.

"Ono na čemu će MMF insistrati je koliko su ostvareni prihodi koje država ubira po osnovu poreza i drugih davanja i kako su ta sredstva trošena i koliki je minus“, kaže on.

"Mi znamo da je MMF prošli put prihvatio blago povećanje deficita, to jest blago povećanje rashoda u odnosu na ostvarene prihode. Srbija sad mora da polaže račune i pokaže MMF-u gde se sada nalazimo", dodaje Savić.

Nije sporno da država treba da ima aktivnu ulogu i da će doći do neke vrste povećanja rashoda, a povećanje rashoda prihvatljivo je ako se ono odnosi na infrastruktru, a ne na tekuće troškove.

"I mislim da bi MMF to prihvatio, ali pod nekim uslovima. Povećanje rashoda će biti prihvatljivo ukoliko oni budu usmereni na investicije. Ako država bude razvijala potpuno zapostavljenu infrastrukturu u zemlji i bude ulagala u one stvari koje obezbeđuju rast, razvoj stanovništva na dug rok. Fond neće prihvatiti povećanje tekućih troškova", rekao je Savić.

SNS: Država nema strategiju

Kada razgovori sa MMF-om budu završeni i cifre revidirane, Vlada će morati da pristupi rebalansu budžeta i njegovom prilagođavanju stvarnosti. Rebalans će morati da bude usvojen u Skupštini Srbije, kao i zakoni koji su sa MMF-om dogovoreni, a to su Zakon o fiskalnoj odgovornosti, ali i onaj o reformi penzionog sistema.

Opozicija neprestano kritikuje vladine poteze na rešavanju krize, a kako kaže član ekonomskog tima Srpske napredne stranke Nikola Tasić, najviše zabrinjava to što država nema strategiju ni za pregovore sa MMF-om ni za privredu uopšte.

“Velika je briga što se Vlada Srbije fokusira, kao i uvek, na finansijske tokove, a ne na realne tokove. Najveći problem srpske privrede je trenutno, ali i za svo vreme krize, nelikvidnost”, kaže Tasić za B92.

“Međutim, vidimo da se vlada ne obazire na to kako pokrenuti privredu, kako napraviti neko radno mesto, već ih samo interesuje da li će biti uplata u budžet, da li će biti doprinosa, a ne da li će biti plata i kako nešto proizvesti”, zaključuje on.