Građevinari hoće svoje ministarstvo

Građevinarstvo je u nadležnosti nekoliko ministarstava i to je stvaralo probleme prilikom dogovaranja mera za stvaranje što boljeg privrednog ambijenta za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala.

Taj sindikat, koji je u sastavu Saveza samostalnih sindikata Srbije, predlaže formiranje ministarstva za građevinu koje bi preuzelo nadležnosti dosadašnjih ministarstava koja su bila zadužena za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i infrastrukturne projekte.

Takođe, od nove vlade se traži hitna izrada strategije razvoja građevinarstva Srbije kako bi se što više uposlila domaća preduzeća u zemlji i inostranstvu.

Strategija bi trebalo da obuhvati hitne mere za uposlenost domaćih građevinskih preduzeća, partnerski odnos domaćih građevinskih preduzeća sa inostranim kompanijama, a ne status podizvođača.

Treba obezbediti da inostrane kompanije povere domaćim preduzećima najmanje 50 odsto vrednosti ugovorenih radova i poveravanje poslova kompanijama koje poštuju Granski kolektivni ugovor i legalno zapošljavaju radnike.

Sindikat traži i prekidanje prakse propisivanja tenderskih uslova koji nanose štetu odnosno onemogućuju učešće domaćih preduzeća, jer se uslovi prilagođavaju stranim kompanijama, ali i izmirenje obaveza države prema građevinskim preduzećima po osnovu izvedenih radova. Višestruki efekat pokretanja sektora građevinarstva uključuje pokretanje: elektroindustrije, metalne i preradjivačke industrije, bazne hemije, a svoj uticaj ima i na finansijski sektor.

Uposlenost jednog građevinskog radnika povlači uposlenost sedam - osam radnika iz drugih delatnosti.

Traži se, takođe, dosledna primena posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i postavljanje glavnog inspektora za građevinarstvo.

Najvažnije je da se primenjuje poseban kolektivni ugovor koji ima prošireno dejstvo do aprila 2014. godine i koji garantuje isplatu osnovnih zarada u šest nivoa, kao i druga primanja i naknade zarada, čime će svi radnici i poslodavci u sektoru građevinarstva biti dovedeni u približno iste uslove egzistencije i privređivanja.

"Siva ekonomija" i rad na crno kao nelojalna konkurencija značajno i posebno opterećuju građevinarstvo Srbije i preduzeća koja posluju u legalnim tokovima. Zbog toga je neophodno doneti Zakon o inspektoratu, a u okviru njega predvideti glavnog inspektora za građevinarstvo, kako bi se pojačala inspekcijska kontrola u sivoj zoni i ojačala uloga inspekcijskih organa koji se sada gotovo svi proglašavaju nenadležnim za "sivu ekonomiju".

Sindikat zahteva i usvajanje zakona o osiguranju od nesrećnih slučajeva i povreda na radu, izmene i dopune Zakona o radu kako bi se sprečio rad "na crno".

Zakonski rok od osam dana od dana zaključivanja ugovora o radu za podnošenje prijave na osiguranje daje mogućnost poslodavcu da ugovor zaključuje svakog dana, odnosno nakon posete inspektora rada.

Uvođenjem obaveze da se ugovor o radu registruje, sprečile bi se zloupotrebe poslodavaca.

Predlaže se i ograničenje prekovremenog rada na godišnjem nivou od 200 časova i utvrđivanje obaveze poslodavca o evidentiranju dnevnog radnog vremena, kao i sankcije za poslodavca u slučaju nepoštovanja ove obaveze.

Sindikat zahteva i smanjenje broja radnih sati u preraspodeli u radnoj nedelji, sa 60 na 54 sata.

Ovi zahtevi su upućeni predsedniku Srbije, koalicionim grupama za formiranje vlade, Privrednoj komori Srbije i Uniji poslodavaca Srbije, navedeno je u saopštenju.