"Prosečna penzija će pratiti rast prosečne zarade do nivoa od 70 odsto. To teorijski znači da, ukoliko privredni rast bude takav da omogući veći rast zarada, prosečna penzija, koja je sada nominalno 63 odsto prosečne zarade, neće rasti preko nivoa od 70 odsto prosečne zarade", pojasnio je potpredsednik Vlade, dodajući da to piše i u Sporazumu sa MMF-om.
Na pitanje da li pomenuto usklađivanje penzija s kretanjem zarada podrazumeva i, eventualnu, kombinaciju s praćenjem kretanja troškova života, kao što je to bio slučaj ranijih godina, ili s inflacijom, potpredsednik Vlade Srbije odgovorio je da će formula biti utvrđena tokom narednih meseci. S obzirom na to da formula za obračun penzija mora biti deo zakona o budžetu za 2011. godinu, ima vremena za izračunavanje koliko će budući sistem usklađivanja penzija koštati državu.
Krkobabić je potvrdio da bi do kraja februara iduće godine trebalo da bude gotov predlog reforme penzionog sistema, u koji će biti unete promene dogovorene sa MMF-om.
"Oko dve stvari bilo je sporenja sa MMF-om i Svetskom bankom. Izjednačavanje starosne granice za muškarce i žene za odlazak u penziju nismo prihvatili, tako da će žene ići u penziju sa 60, a muškarci sa 65 godina života, kao što predviđa naše aktuelno zakonodavstvo. Drugo, postavilo se pitanje plaćanja penala, tačnije umanjenja penzija, za one koji idu u penziju s navršenim godinama staža, a nisu ispunili starosni uslov od 60, odnosno 65 godina života. Njima pripada puna penzija i mi nismo pristali da takvi penzioneri plaćaju penale dok ne navrše godine života, 60 ili 65, za odlazak u starosnu penziju", kaže Krkobabić.
Po njegovim rečima, radna grupa za reformu penzijskog sistema će preispitati postojeća rešenja za beneficirani radni staž, penzije ostvarene po posebnim uslovima i porodične penzije. Sasvim je izvesno, kaže, da će biti povećana starosna granica za ostvarivanje prava na porodičnu penziju za muškarce. Inače, prema važećim propisima, žene stiču pravo na porodičnu penziju sa 50, a muškarci sa navršenih 55 godina života.
Švedski proizvođač nameštaja Iakea obezbedila je zemljište za prodajne centre u Nišu i Čačku, a trenutno pregovara o kupovini zemljišta u okolini Beograda.
Vlada neće uvoditi nove poreze i neće se prezadužiti, već će se truditi da u naredne tri godine deficit budžeta svede na nulu, kaže premijer Mirko Cvetković.
Deficit budžeta Srbije u prvih deset meseci dostigao je 75,1 milijardu dinara, pošto su prihodi bili 525,5 milijardi dinara, a rashodi 600,6 milijardi dinara.
Aneks ugovora o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, i dinamici ulaganja u zajedničku kompaniju biće potpisan u utorak, 10. novembra, u Kragujevcu.
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
NIS i Petrohemija potpisali su paket sporazuma o reprogramu dugova Petrohemije NIS-u, predvidđenih Protokolom o strateškoj saradnji, koji je ranije usaglašen.
Potrošnja na informaciono-tehnološke (IT) usluge u Srbiji prestaće da raste u ovoj godini i stagniraće u sledećoj godini, pokazuje istraživanjime kompanije IDC.
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Kurs dinara u odnosu na evro pao je u poslednjih pet dana za više od jedan dinar, dostigavši juče 94,21 dinar, dok je današnji kurs već 94,42 dinara za evro.
Unika osiguranje Srbija u provoj polovini ove godine ostvarilo je premiju od 1,3 milijarde dinara, što je 29,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Budžet za 2010. će imati prihode od oko 655 milijardi dinara, rashode od oko 760 milijardi, pri čemu će deficit budžeta iznositi oko 105 milijardi dinara.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
