Amansio Ortega: Od nule do Zare

Sin železničkog radnika i kućne pomoćnice, Amansio Ortega Gaona u detinjstvu se preselio iz rodnog Valjadolida u La Korunju u španskoj pokrajini Galiciji.

Iz ovog grada, u kom i danas živi, on kontroliše kompaniju koja, u više od 70 zemalja širom sveta, ima preko 3.100 prodajnih objekata i gotovo 60 hiljada zaposlenih.

Ortega je sa 14 godina napustio školu i počeo da radi za lokalnog prodavca odeće kao dostavljač. Nakon toga postaje pomoćnik, a nekoliko godina kasnije i menadžer u jednoj tekstilnoj kompaniji. Već tada počinje da traži način da snizi troškove proizvodnje, a time i cene proizvoda i učini ih dostupnijim kupcima.

Uporedo sa tim poslom, samostalno se bavi proizvodnjom pidžama i noćnih haljina koje prodaje po nižim cenama od konkurencije jer materijale kupuje u Barseloni po mnogo nižoj ceni od drugih. Ušteđenim novcem 1963. godine osniva kompaniju “Confecciones Goa”, koja će postati osnova za jednu od najvećih tekstilnih kompanija na svetu.

Prva prodavnica Zara je otvorena 1975. godine u centru La Korunje. Smeštanje prodajnih objekata na najekskluzivnije i najprometnije lokacije je postala jedna od karakteristika poslovanja njegove kompanije na svim tržištima na kojima posluje.

Zara u La Korunji je prodavala modernu i kvalitetnu garderobu po pristupačnim cenama i bila je toliko uspešna da je ubrzo otvoreno još nekoliko objekata širom Španije, a kompanija se krajem osamdesetih odlučila i na izlazak van nacionalnih granica.

Biti brži od konkurencije

Veliki uspeh kompanija je bazirala na nekoliko osnovnih principa – brzina, praćenje modnih trendova, “osluškivanje“ želja kupaca, ali i vrhunska organizovanost čitavog procesa proizvodnje i distribucije zbog čega roba u prodavnice stiže nekoliko puta brže nego kod konkurencije.

U centralnom logističkom centru u Arteihu kod La Korunje svakodnevno se obrađuju podaci o prodaji iz svih prodavnica širom sveta, pa je kompanija u mogućnosti da veoma brzo odgovori svim zahtevima kupaca.

Po nekim procenama, potrebno je samo dve nedelje za razvoj novog proizvoda i njegovu isporuku u prodajne objekte, što je više od deset puta brže nego kod konkurencije.

Zara svoj uspeh kod kupaca zasniva i na pravilu da se prave male serije proizvoda, pa se oni vrlo kratko zadržavaju na policama u prodavnicama. Ta doza ekskluzivnosti i stav “Kupite danas, sutra neće biti tu”, doveo je do toga da kupci u Zaru ulaze gotovo pet puta češće nego u prodajne objekte konkurencije.

Najbolja reklama je zadovoljni kupac

Još jedna od specifičnosti njegovog pristupa poslovanju je stav da je ulaganje u marketing rasipanje novca.

I zaista, Zara je postala toliko uspešna da joj klasično reklamiranje nikada nije ni bilo potrebno.

Vrtoglavi uspon Zare, koja danas ima više od hiljadu objekata, doveo je do formiranja Inditeks grupe 1985. godine, koja je ubrzo postala, uz Gap i H&M, najveća tekstilna kompanija na svetu. Brendovi Inditeks grupe su, pored Zare, Massimo Dutti, Oysho, Zara Home, Kiddy's Class, Tempe, Stradivarius, Pull and Bear/Often i Bershka.

Ortegina Inditeks grupa se u tekstilnom biznisu izdvaja i po tome što svoju proizvodnju nije premestila na Daleki istok, jer brzina i fleksibilnost da odgovori na želje kupaca i činjenica da ne troši novac na reklame nadoknađuju više troškove proizvodnje.

Manje od četvrtine proizvodnje je smešteno van Evrope, a u Španiji se i dalje pravi više od polovine svih artikala.

Život daleko od očiju medija

Amansio Ortega važi za čoveka koji se veoma retko pojavljuje u javnosti. U javnosti je, sve do 1999. godine, bila poznata samo jedna njegova fotografija. Takođe, nikada nije dao nijedan intervju.

Odlučnost da izbegne pažnju medija dokazao je kada je poslao jednog od svojih saradnika da primi španskog princa Felipea koji je bio u poseti njegovoj kompaniji.

O njemu je objavljena knjiga “Amancio Ortega: De cero a Zara” (Od nule do Zare), koja govori o tome kako se siromašni dečak bez formalnog obrazovanja vinuo među deset najbogatijih ljudi na svetu.

Pored diskretnosti, Ortega važi i za veoma skromnog čoveka, koji odbija da nosi kravate i najbolje se oseća u teksas pantalonama.

U danu kada je Inditeks grupa izašla sa svojim akcijama na IPO (inicijalnu javnu ponudu) i kada je zaradio šest milijardi dolara, nije organizovao nikakvu proslavu. Umesto toga, otišao je na posao, na vestima saznao da postao najbogatiji čovek u Španiji i potom otišao na ručak u radnički restoran.