Najbrže rastuća verska grupa u Americi - ljudi koji ne veruju ni u šta posebno

Prema nedavnom istraživanju jedne analitičke i savetodavne kompanije, prvi put u istoriji većina Amerikanaca ne pripada nikakvoj crkvi.

"Zvanično živimo u paganskoj naciji", rekao je urednik jednog katoličkog časopisa.

Podgrupa koja ne veruje "ni u šta posebno"

Stručnjaci za ispitivanje javnog mnjenja pripisuju pad članstva u crkvama porastu onih koji se ne povezuju s religioznim institucijama, što sada predstavlja trećinu stanovništva. No njihova podgrupa, odnosno oni koji (ne) veruju "ni u šta posebno" je ta koja prekraja američki verski krajolik.

Premda se takvi ljudi obično svrstavaju zajedno s ateistima i agnosticima, oni su dvostruko brojniji od njih; odnosno gotovo svaki četvrti Amerikanac ne veruje "ni u šta posebno" te takvo razumevanje sopstvene religioznosti raste brže od bilo koje verske skupine, piše Economist.

Većinom takav stav imaju ljudi srednjih godina

Kao što i naziv govori, karakteristika te grupe ljudi je odbojnost prema definisanju.

Za razliku od ateista i agnostika, koje većinom sačinjavaju mlađi muškarci, u ovu "ni u šta posebno" grupu većinom spadaju oni srednjih godina i imaju jednak broj žena i muškaraca. Većina njih veruje u Boga, a trećina povremeno ide u crkvu. Ipak, odbacuju pripadnost bilo kojoj verskoj grupi i skeptični su prema institucionalnim autoritetima.

Analitičar i politolog Rajan Burdž rekao je kako su pripadnici grupe "ni u šta posebno" u proseku najniže obrazovani od bilo koje veće verske grupe; samo svaki peti ima diplomu više škole ili višu kvalifikaciju. Gotovo 60 odsto njih zarađuje manje od 50.000 dolara godišnje. Što se tiče politike, oni ne naginju ni desno ni levo. Retko učestvuju u političkim aktivnostima, poput protesta ili doniranja novca za kampanju.

"Apatija je reč koja mi pada na pamet", kazao je Burdž.

Njihov broj se povećao za 60 odsto

Dok se broj hrišćana u Americi smanjuje, grupa "ni u šta posebno" raste zapanjujućom brzinom. Od 2008., kada stručnjaci počeli da ih prate, njihovi su se redovi povećali za 60 odsto.

Burdž smatra da za to postoje dva razloga. Prvo, kako se američki verski sastav menja, postaje prihvatljivije ne identifikovati se kao hrišćanin. S druge strane, možda se "ni u šta posebno" manje odnosi na one koji napuštaju organizovanu religiju, a više na one koji su otkrili da zapravo nikada nisu ni bili deo nje.