“Sterijino pozorje je došlo do rugla”

Već prve najave u vezi sa ovogodišnjim Pozorjem, od pre nekoliko meseci, izazvale su lavine komentara. U javnosti je problematizovan ne samo program festivala već i poziv Emira Kusturice da otvari Pozorje. Kada je reč o predstavama koje su uvrštene u zvaničnu selekciju, Paković smatra da selektor festivala ima pravo da “bira predstave po svom ukusu”, ali u izveštaju bi trebalo da kaže zbog čega neke predstave nisu ušle u selekciju.

“U svom obrazloženju o programu selektor Igor Bojović kaže da predstava ‘Konstantin’, koja po sudu relevantne kritike ne bi trebalo da bude ni na jednom festivalu jer je očajavajuće loša predstava, zaslužila da uđe u koordinatni sistem stručne kritike s obzirom na to da je u nju uloženo mnogo novca i da obeležava godišnjicu u kojoj Niš u nekoj farsi igra ulogu grada Milana”, navodi Paković samo jedan od “problematičnih primera”, dodajući da je to samo jedna od nus pojava koje otkrivaju da koordinatni sistem Sterijinog pozorja puca po šavovima. Komentarišući potez organizatora da Emiru Kusturici udele čast otvaranja festivala, Paković kaže:

“Na otvaranju imate čoveka koji je, kako je rekao ruski reditelj Aleksej Balabanov za Nikitu Mihalkova, čovek izuzetnog talenta, ali je krenuo na pogrešnu stranu”, kazao je Paković. “Kada je on otvorio Pozorje, to je bilo uvredljivo i pre svega glupo. Određivanje tima počasnih ličnosti koje su rođene u Vojvodini kao zamena za deklaraciju... To je menjanje tema.”

Paković smatra da sam poziv upućen Kusturici nije toliko problematičan, jer reditelja zbog njegovih filmskih dostignuća veoma ceni, ali je problematičan bio sadržaj nejgovih reči upućenih na otvaranju. Tako je upravo Kusturica ispolitizovao ovogodišnje Pozorje i dao adekvatan sadržaj koordinatnom sistemu festivala, tvrdi Paković.

Kao dodatne primere o problemima u koje je Pozorje zapalo, Paković navodi gostovanjejermenskog teatra koje je izvođeno uz skandalozne probleme sa titlom, problematičnu predstavu o Tomasu Manu i njegovom odnosu prema fašizmu, ali i izvođenje mjuzikla Zona Zamfirova na otvaranju festivala.

“U Pozorištu na Terazijama gde se igra ‘Zona’ ne možete dobiti kartu mesecima za tu predstavu. Ali to je jedno pozorište koje je estradno, bulevarsko... Na Sterijinom pozorju treba ponuditi nešto više od toga.”

On dodaje da bi pozorište svakako trebalo da bude političko, ali ne u smislu politike kao delatnosti kojom se bavi određena grupa ljudi, već u njenoj drugoj, znatno široj sferi. Zbog toga, prema njegovim rečima, posebno zabrinjava ignorisanje predstava o svešteničkoj pedofiliji, lezbejkama u malom mestu ili Zoranu Đinđiću.

“Stvar je u tome da mi želimo da to bude jedan ozbiljan festival jer je on potreban ovom društvu, ali on godinama već gubi smisao da bi došao danas do rugla. Tu više ne možete da se obavestiti o najvažnijim predstavama koje su rađene na domaćem tekstu, što je nekad bila suština pozorišta”, zaključuje Paković.