Odoše Hrvati u Šengen

EP je posle sinoćne rasprave danas na plenarnoj sednici u Briselu izglasao pozitivno mišljenje o ulasku Hrvatske u zonu bez granica Šengena 1. januara 2023. godine: 534 poslanika glasalo je za, 53 protiv, a 25 uzdržano.

To još nije konačna odluka. Nju donosi Savet Europske unije, odnosno države članice koje odlučuju jednoglasno, a rasprava o donošenju finalne odluke sada počinje u Savetu, na sastancima iza zatvorenih vrata. Očekuje se da će ta odluka biti pripremljena za sastanak Veća ministara unutrašnjih poslova, koji se održava 9. decembra.

"Hrvatsku je čekao Šengen. Hrvatski narod je čekao i sada je došao taj trenutak", rekao je izvestilac za ulazak Hrvatske u šengenski prostor Paulo Rangel na raspravi Evropskog parlamenta o tom pitanju.

Hrvatska je ispunila 281 preporuku u osam oblasti za ulazak u šengenski prostor, a Rangel, portugalski predstavnik iz kluba Evropske narodne partije, podsetio je da je Hrvatska prošla "najsveobuhvatniju i najdetaljniju evaluaciju".

Rangel je naglasio da je Hrvatska jedina članica EU koja je uspostavila nezavisan mehanizam za praćenje policijskog delovanja, a hrvatski evroposlanici su uvereni da će i druge zemlje slediti primer Hrvatske.

Hrvatska zaslužuje da uđe

Slovenački europarlamentarac Matjaž Nemec je, govoreći ispred Kluba socijaldemokrata (S&D), rekao da Hrvatska "zaslužuje" ulazak u Šengen i pozvao Vijeće za pravosuđe i unutrašnje poslove da jasno podrži ulazak Hrvatske, ali je naglasio da su postupci hrvatskih vlasti na granici će se i dalje pratiti .

Očekuje se da će predstavnici sutra velikom većinom glasova potvrditi da Hrvatska ispunjava sve potrebne uslove za ulazak u Šengen, a potom je na potezu Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove 9. decembra.

Uloga Evropskog parlamenta u procesu pristupanja Šengenu je samo savetodavna, ali prema pravilima procedure Savet, odnosno države članice, moraju da traže mišljenje od parlamenta. Konačnu odluku doneće 22 zemlje članice EU, koje su i članice šengenskog prostora.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas naglasio je da je EK još 2019. dala zeleno svetlo i da je Hrvatska "učinila sve što je potrebno" i poželeo dobrodošlicu Hrvatskoj u šengenski prostor.

Dodatna sigurnost

Karlo Resler (EPP/HDZ), govoreći u ime kluba naroda, istakao je da je ulazak Hrvatske u šengenski prostor „u vreme rata na evropskom kontinentu, uz ravnopravnost, slobodu kretanja i veliku razvojnu šansu , takođe donosi dodatnu sigurnost“.

Europarlamentarac Tomislav Sokol (EPP/HDZ) rekao je da je "potvrđeno da Hrvatska najdužu spoljnju granicu Unije štiti od ilegalnih migracija na najbolji mogući način u skladu s evropskim i međunarodnim pravom“, te da oni koji tvrde suprotno "samo obmanjuju javnosti za svoje sitne političke interese“.

"400 miliona ljudi i jedna granica i mi ćemo biti deo toga (...) Hrvatska se time integriše u istorijski, civilizacijski i kulturni prostor EU", rekla je evroposlanica Sunčana Glavak (EPP/HDZ).