Isprika i izvinjenje

Vest o izvinjenjima koja su Svetozar Marović i Stjepan Mesić uputili građanima obe zemlje odjeknula je, čini se, više u svetu nego kod kuće. TV - Bi-Bi-Si je u udarnom terminu emitovao doslovce reči izvinjenja dvojice predsednika označivši taj čin istorijskim. I svetske agencije su ovaj događaj prenele pod oznakom "hitno".

U Srbiji i Crnoj Gori, kao i u Hrvatskoj, mogu se očekivati reagovanja od odobravanja, preko omalovažavanja do osude. Kako god da bude, izvini je jedna lepa reč koja se nažalost vrlo retko upotrebljava i u privatnom životu i u diplomatiji. Ovom prilikom i Marović i Mesić su birali reči. Nisu izričito pominjali zločine niti prethodni rat, već zla, bol, štetu i nepravdu, učinjenu bilo kom građaninu sa jedne i druge strane, u bilo koje vreme i bilo kada. Prvi je, iako to novinari okupljeni u holu Palate federacije nisu očekivali, Marović rekao - izvinjavam se, a onda je to vrlo pristojno Mesić prihvatio i uzvratio izvinjenjem, naglašavajući ga i "produžavajući" ga na "bilo koje vrijeme i bilo kada".

Neko će možda reći da je Maroviću lako da se izvini, s obzirom da je njegov partijski kolega, doskorašnji predsednik Crne Gore još pre dve godine izrazio žaljenje zbog zločina počinjenih nad građanima Hrvatske tokom prethodnog rata. Srpskoj strani je, nekako, to bilo teže da učini, iako je, ne treba zaboraviti, Goran Svilanović, takođe izrazio žaljenje i spoljnom politikom prema Hrvatskoj praktično pomogao procesu pomirenja.

Novinari i analitičari znaju da je hrvatska javnost izvinjenje očekivala i od Vojislava Koštunice, pogotovo posle dramatičnog pada Slobodana Miloševića i promena koje su u svetu označene demokratskim. Koštunica je smatrao da ne treba da se izvinjava. Pokojni premijer Zoran Đinđić je na opasku da se crnogoski predsednik izvinio, a da srpski to ne želi, diplomatski odgovorio: "Možda gospodin Đukanović ima malo više razloga da se izvinajva, jer je bio u vlasti sa Slobodanom Miloševićem u vreme kada su zločini počinjeni, a sadašnja srpska vlast nije. Ja sam za to da se svi svima izvinimo i mislim da je to dobro".

Pa ipak, do sada tu tešku i retku reč niko nije izgovorio. Iako se njome ni u političkom ni u bilo kom drugom smislu ne može naneti šteta sopstvenom narodu. Naprotiv, to govori o svesti onoga ko se izvinjava: da je došlo vreme da se krene napred i da se iz pozicije osuđivanog, zadobije poverenje i tako pređe u poziciju ravnopravnog sagovornika. Nama je ta pozicija zbog sadašnjosti i budućnosti i zbog "hvatanja koraka" sa svetom, itekako potrebna. Ne samo u političkom, već u svakom smislu.
Istorijski gledano, pa i na primeru običnog života, svedoci smo da i za izvinjenje i za praštanje treba snage. Neki hrvatski opozicioni lideri već su pokušali da omalovaže Mesićev potez i rekli su: "Uostalom, Mesić se stalno nešto izvinjava. To je dio njegove politike". Njegov prethodnik, pokojni predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, nije imao taj običaj. Ne sećamo se da se ikada ikome izvinio. Ali, iskustvo nas uči da se izvinjavaju jači, a u stanju su da oproste bolji. Zato je - izvini, dobra i korisna reč.