Kolike su plate u marketingu?

Više od 3.000 profesionalaca koji rade u marketingu su učestvovali u jednom od najopsežnijih globalnih istraživanja dostupnih u marketinškoj industriji.

Osim analize prosečnih plata po sektorima, ova studija "Marketing vika" je dala odgovore na pitanja o stresu zaposletnih u marketingu, njihovim stavovima vezanim za budžete i o odnosu profesionalaca u marketingu prema znanju i novim veštinama.

Ono što je očekivano jeste da je dve trećine njih (61%) pod stresom ili pod pritiskom, a jaz između plata se u 2014. opet povećao. Prosečna plata u marketingu za muškarce na svim nivoima je 61.022 evra, a za žene 48.404 evra, što predstavlja znatnu razliku. Treba imati u vidu da su iskazane bruto plate na godišnjem nivou i da je većina ispitanih iz kompanija koje posluju na najrazvijenijm tržištima sveta.

Među onima sa najvišim primanjima generalno u marketingu su direktori sa prosečnim primanjima od 114.699 evra, dok za njihove koleginice taj iznos predstavlja 93.825 evra. Veliki procenat njih je u upravnom odboru svojih kompanija i 45% njih kaže da njihova firma ima marketinške direktora najvišeg nivoa.

Najbolje i najlošije plaćeni poslovi u marketingu po sektorima 2014.

Prosečna plata se između 2012. i 2013. povećala sa 3.050 evra, na 54.915 evra, a marketinški direktori u proseku zarađuju 105.121 evra, što je za 14,4% veće od prošlogodišnjih plata. U automobilskoj, industriji alkoholnih pića i TV industriji su najbolje plaćeni. Prosečna povišica plate za prethodnu godinu je 3,7%, što je takođe i prosečna povišica za marketinške menadžere, sa 44.856 evra na 46.954 evra.

Raspodela plata: žene vs. muškarci

Razlike u primanjima između muškaraca i žena u oblasti marketinga iznosi 18.000 evra. Prosečna plata za muškarce je 65.375 evra, a za žene 47.213 evra. Muškarci imaju veća primanja od žena u 20 različitih poslova za koja su sprovedena istraživanja, dok žene zarađuju više od muškaraca u 8 kategorija. Muški marketinški menadžeri zarađuju u proseku 48.619 evra, a žene 44.348 evra, što predstavlja razliku od skoro 10%.

Ovakvi statistički podaci su dobijeni uprkos činjenici da su 65% ispitanika bile žene.

Razlika postoji delimično i zbog toga što muškarci imaju agresivniji pristup kad su u pitanju povišice, iako su žene često prikladnije za taj posao i imaju bolji osećaj za detalje.

Stres u marketingu

Marketinški sektor se možda smatra jednim od najzabavnijih sektora za rad, ali iako je njihov posao da imaju kreativne ideje, oni su takođe pod stresom i to u velikom procentu - 61% kaže da je pod stresom ili oseća pritisak.

Sportski marketinški stručnjaci su pod najvećim stresom, skoro tri četvrtine njih (74,4%) oni takođe imaju i najniža primanja u poređenju sa svojim kolegama iz drugih industrija. Prosečna primanja su im 42.336 evra, u poređenju sa platama u čitavoj marketing industriji, koja je u proseku 53.575 evra. Međutim, visina stresa i plate variraju, sa onima u automobilskoj industriji koji su među najviše plaćenima, iako u velikom procentu ističu da su pod stresom (67,7%). Oni koji su najmanje pod stresom su u sektoru komunalnih usluga, njih 47% kaže da oseća pritisak ili stres.

Stres je umnogome izazvan time što je važnost marketinga u porastu, a stoga i njihova uloga.

Marketinški stručnjaci u upravnim odborima kompanija

Veliki procenat njih se nalazi u upravnom odboru svojih kompanija - 45% kaže da njihova kompanija ima marketinškog direktora najvišeg nivoa. Najveća verovatnoća za marketinškim članom u upravnom odboru je među proizvođačima alkoholnih pića, a oni iz sportskog marketinga imaju najmanje šanse za to. Međutim, 54% svih ispitanika tvrdi da je marketing samo trošak u njihovim kompanijama. Trećina njih kaže da je marketing dobro ulaganje, a 13,6% kažu da uloga marketinga nije najbolje shvaćena u ostatku kompanije.

Nedostatak znanja iz marketinga: šta kažu stručnjaci?

Digitalni marketing je ono u čemu većini marketinških stručnjaka nedostaje znanja; skoro trećina njih (31,7%) su rekli da bi želeli da znaju više o ovoj oblasti. Društveni mediji su druga po redu najpopularnija oblast iz koje bi oni želeli da osveže svoja znanja. Oni koji rade na radiju, spoljnim medijima i proizvodnji alkohola misle da imaju najmanje znanja iz oblasti digitalnih medija. Sportski marketinški stručnjaci, oni koji rade na TV-u i u zabavnoj industriji osećaju najveće "rupe u znanju" o društvenim medijima.