U Srbiji živi 2.076 osoba inficiranih HIV-om

Direktor Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić kaže da je Srbiji od januara do novembra 2015. godine novootkriveno 130 HIV pozitivnih osoba i da je to 37 odsto više nego u istom periodu 2014. godine.

"To je vrlo zabrinjavajući podatak koji jasno govori o tome da mi borbu sa HIV-om u Srbiji nismo završili", rekao je Ilić novinarima u Beogradu, povodom Medjunarodnog dana borbe protiv HIV-a i side.

Prema njegovim rečima, od 130 osoba zaraženih HIV-om u 2015. godini 56 osoba je iz Beograda, 40 iz Vojvodine, a 33 osobe su iz ostalih okruga centralne Srbije.

"Registrovano je 25 puta više muškaraca u odnosu na žene, a većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta od 20 do 49 godina", rekao je Ilić.

Kako je naveo, u 114 slučajeva HIV infekcija je preneta nezaštićenim seksualnim odnosom, a od tog broja 95 muškaraca prijavilo je rizične seksualne odnose sa muškarcima. Tri novoregistrovane osobe inficirane HIV-om su "injektirajući" korisnici droge, dok za 13 osoba nije prijavljen način prenosa infekcije.

Ilić je rekao da je od januara do novembra 2015. godine kod 34 osobe dijagnostikovana AIDS (sida) i da je 14 osoba umrlo od te bolesti.

"Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u starosnoj grupi od 30 do 59 godina, ali je oboljevanje registrovano i kod tri osobe od 25 do 29 godina", rekao je Ilić. U Kliničkom centru Vojvodine u toku 2015. godine otkriven je rekordan broj osoba koje žive sa HIV-om, njih 38 i da je to podatak do 26. novembra 2015. godine, te da se na Klinici za infektivne bolesti, Odsek za HIV/AIDS, trenutno prati i leči 250 pacijenata obolelih od HIV infekcije sa teritorije AP Vojvodine.

U saopštenju se navodi da se trećina novootkrivenih pacijenata nalazi u fazi AIDS-a, odnosno poodmakle HIV infekcije, da je većina pacijenata otkrivena u toku ispitivanja i lečenja drugih bolesti, te da je samo manji broj otkriven putem samoinicijativnog testiranja u centrima za dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje.

Praćenje i lečenje obolelih od HIV infekcije na Odseku za HIV/AIDS na Klinici za infektivne bolesti KC Vojvodine obavlja se od 2008. godine. To odeljenje ima ambulantni i stacionarni deo, a KCV raspolaže svim potrebnim reagensima za praćenje uspešnosti lečenja tih pacijenata.

"Na Odseku rade tri lekara, jedna strukovna medicinska sestra i sedam medicinskih sestara tehničara. Lekovi za HIV infekciju prepisuju se od strane tri ovlašćena infektologa i podižu u Apotekatskoj ustanovi Novi Sad", kaže se u saopštenju, uz napomenu da lekova ima dovoljno i da su besplatni za sve pacijente. U Pomoravskom okrugu registrovano je 26 osoba obolelih od HIV-a, a 2015. godine su registrovane dve nove obolele osobe, pokazali su podaci Zavoda za javno zdravlje u Ćupriji.

Načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Vesna Stefanović rekla je novinarima da je među obolelima 21 muškarac i pet žena.

Najviše obolelih evidentirano je u Jagodini - osam, u Paraćinu sedam, Ćupriji pet, Despotovcu tri, Svilajncu dva i Rekovcu jedan.

Najviše obolelih je medju mladjom populacijom, do 29 godina, a kada su rizične grupe u pitanju, najviše je homoseksualaca, intravenskih korisnika droga i hemofiličara, rekla je Vesna Stefanović.

Od side je u Pomoravlju do sada umrlo osmoro ljudi. Državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko rekao je da će se Srbija pridružiti planu UN u edukaciji cele populacije o rizičnim faktorima koji dovode do side.

"Bitno je da edukujemo naše ljude i da predupredimo bilo koji vid diskriminacije, jer diskriminacijom potkopavamo prevenciju", rekao je Vicko.

On je dodao da rano otkrivanje bolesti omogućava blagovremeno lečenje obolelog i uspostavljanje hroničnog stanja koje dozvoljava dug i aktivan život.

Prema njegovim rečima, svetska strategija koju sledi i Srbija, u borbi sa HIV-om je da se do 2030. godine iskoreni ova infekcija.

"Mislim da je to moguće, ali to znači bespoštednu borbu koja je već započeta, ali koju treba nastaviti da bi bilo uspeha", rekao je državni sekretar.

Obeležavanje Dana borbe protiv side u Indoneziji (Foto: Beta / AP Photo/Trisnadi)

Agencija UN za borbu protiv side (UNAIDS) izrazila je danas nadu da će uspeti da "razbije epidemiju side" dupliranjem broja ljudi koji će primati antiretrovirusnu terapiju do 2020. godine, dok trenutno samo polovina seropozitvnih ima pristup lečenju.

"Svakih pet godina uspemo da udvostručimo broj ljudi koji primaju terapiju. To treba da učinimo još jednom kako bismo razbili epidemiju side i sprečili je da se dalje širi", izjavio je izvršni direktor UNAIDS-a Mišel Sidibe povodom 1. decembra Svetskog dana borbe protiv side.

Prema najnovijem izveštaju te agencije UN objavljenom u Ženevi, do juna 2015. godine registrovano je 15,8 miliona HIV pozitivnih koji primaju antiretrovirusnu terapiju, dok ih je 2010. bilo 7,5 miliona i 2005. 2,2 miliona.

"Svet je zaustavio širenje virusa HIV-a", ocenila je UNAIDS i dodala da je učinjen "izvanredan napredak". Stopa smrtnosti vezana za sidu smanjena je 42 odsto od 2004. godine kada je zabeležen najveći broj smrtnih slučajeva od side. "Napredak je postignut u svim regionama u svetu, ali tempo tog napretka i dalje je suviše spor", ocenio je Sidibe u izveštaju.

UNAIDS strahuje od povratka epidemije ako zemlje ne učine više protiv širenja infekcije, ali je navela da se broj novih registrovanih smanjio 35 odsto između 2000. i 2014. godine. Ukupno 36,9 miliona ljudi, pretežno u Africi, 2014. godine je registrovano da živi sa sidom. Od 2000. i 2014. zaraza se proširila 30 odsto u regionu istočne Evrope i centralne Azije, kao i 26 odsto na Bliskom istoku i severnom delu Afrike. UNAIDS je napravila spisak u kojem se nalazi 35 država u kojima je zabeležen najveći broj inficiranih, a koje bi trebalo da ulože dodatne napore u borbi protiv epidemije side.

Ta agencija je procenila da će do 2020. godine biti neophodno 31,9 miliona dolara godišnje na globalnom nivou u borbi protiv te zarazne bolesti. Sida ili sindrom autoimune deficijencije uzrokuje virus koji napada imunološki sistem. Virus uništava bela krvna zrnca, zbog čega je pacijent oboleo od side osetljiviji na dobijanje tuberkuloze i nekih vrsta raka (rak limfnih žlezda i Kapošijev sindrom).

Virus, koji se prenosi seksualnim i putem krvi, kao i s majke na dete tokom trudnoće i dojenja, zove se virus HIV 1, koji je najrasprostranjeniji, kao i HIV 2.