Karabatić za B92: "Tek ću da budem najbolji"

Devet godina posle poslednje posete Srbiji, Karabatić dolazi u svoj rodni grad Niš gde sa reprezentacijom Francuske gostuje našem nacionalnom timu u prijateljskoj utakmici povodom proslave 60 Rukometnog saveza Srbije.

"Stvarno sam zadovoljan što sam u Srbiji, čast mi je što sam ovde. Odavno sam imao želju da dođem u svoj rodni grad. Dok sam igrao u Nemačkoj nisam imao slobodnog vremena da dođem, nisam imao puno odmora. Nisam nervozan, jedva čekam da vidim svoj rodni grad i svoju familiju."

Pre nego što je napunio 24 godine, Nikola Karabatić proglašen je za najboljeg rukometaša sveta. 2008. dobio je priznanje za najkorisnijeg igrača Evropskog prvenstva i najboljeg strelca. Predvodio je reprezentaciju Francuske na Olimpijskim igrama u Pekingu gde su osvojili zlatnu medalju, a uspeh je ponovljen i na šampionatu sveta u Hrvatskoj. Karabatić kaže da su mu priznanja koja je dobio podstrek da bude još bolji.

Beta

"Vrlo sam ponosan svaki put kada to čujem, kada neko to kaže, ali ne mogu da verujem da je to tako. Ima mnogo dobrih igrača na svetu, to mi je čast, ali to više vidim kao energiju i kao novu motivaciju da budem najbolji, ali to još uvek ne mislim o sebi. To mi je ambicija, to mi dakle ostaje motiv, ali mislim da još uvek nisam najbolji."

Presudan uticaj na Nikolu da postane rukometaš imao je otac Branko koji je i sam bio profesionalni rukometaš, a danas je trener u Monpeljeu u kojem mu igraju oba sina. Branko je rodom iz Trogira u Hrvatskoj, dok je Nikolina majka Radmila iz Aleksinca. Porodica se preselila u Francusku kada je Nikola imao tri i po godine.

"Rukomet je kod mene u familiji. Moj otac je bio stvarno super igrač i sada je odličan trener, danas je moj lični trener. Moj brat sada igra rukomet i on je u Monpeljeu. I ako sam danas ovde gde sam i ako sam uspeo, to je zahvaljujući mom tati."

Proteklog leta, Karabatić je prešao iz Nemačkog Kila u Monpelje. Dosta se spekulisalo o njegovom transferu, a jedan od konkurenata francuskom timu bila je i španska Barselona.

"Hteo sam da odem iz Nemačke. Nisam više bio u dobrim odnosima sa klubom i menadžerom iz Kila i želeo sam da odem. Birao sam između Monpeljea i Barselone. Hteo sam se vratiti u Francusku, mislim da imamo dobru priliku da rukomet postane veliki sport, ljudi tamo baš prate rukomet. Brat je počeo da igra u Monpeljeu, tata mi je tamo trener tako da sam se hteo vratiti u Francusku."