1972 - Nemci dolaze

Kvalifikacije su lepo počele za ekipu Rajka Mitića. Remi u Roterdamu protiv Holandije, potom pobede nad Luksemburgom, Holandijom i Istočnom Nemačkom, bile su dovoljne za prvo mesto u grupi i prolaz Jugoslavije u četvrtfinale.

Među najboljih osam plasirala se i Rumunija jer je njena odbrana primila dva gola manje od konkurenta Čehoslovačke. Mađari nisu imali mnogo problema u grupi sa Bugarskom, Francuskom i Norveškom. Engleska je bila superiorna u svojoj grupi, baš kao i SR Nemačka, Italija, Belgija i Sovjetski savez u svojim.

Na putu do završnice „plave“ je čekao više nego stari rival, Sovjetski savez. Bila je to nova generacija „zbornaje“ koju je sa klupe vodio Nikolaj Guljajev. 30. aprila 1972. godine na „Marakani“, pred 100.000 hiljada ljudi, „plavi“ nisu uspeli da naprave previše povoljan rezultat pred revanš u Moskvi. Tankih 0:0, najavljivao je neuspešan ishod, jer se znalo da je Sovjetski savez nepobediv na „Lužnjikiju“. Selektor Vujadin Boškov je u Beogradu izveo sledećih 11:

Marić, Ramljak, Stepanović, Pavlović, Paunović, Holcer, Janković, Oblak, Bukal, Aćimović i Džajić.

U Moskvi je umesto Bukala igrao Antonijević, ali otpor „plavih“ trajao je samo jedno poluvreme. Gol Envera Marića prvo je pogodio Kolotov u 53. minutu. Na 2:0 povećao je Baničevski u 74. dok je konačnih 3:0 postavio Kozinkevič u poslednjem minutu meča.

Mađari su stigli do završnog turnira tek nakon pobede nad Rumunijom na neutralnom terenu, Stadionu JNA u Beogradu. Belgija je uspela da odoli napadima Italijana na stadionu „Đuzepe Meaca“, a onda i da savlada u Briselu evropske šampione sa 2:1. Derbi je igran između Engleske i SR Nemačke. Nekako ta generacija Helmuta Šena je apsolutno potvrdila staro pravilo da utakmica traje dok sudija ne odsvira kraj, jer je upravo nesrećne Engleze dotukla u finišu meča na Vembliju.

Poveli su Nemci u 27. minutu golom Ulija Henesa. Dvanaest minuta pre kraja utakmice Li je izjednačio na 1:1. A onda, u poslednjih šest minuta, surova završnica gostiju. Prvo Necer iz penala, a potom i Gerd Miler, uspevaju da od revanša naprave samo formalnost. Naš sudija Milivoje Gugulović nije imao mnogo posla na stadionu u Zapadnom Berlinu. Englezi nisu uspeli da stignu prednost Nemaca, bilo je 0:0.

Finalni turnir odigran je u Belgiji.

U prvom polufinalu u Briselu, Sovjetski savez je pobedio Mađarsku sa 1:0, golom Konjkova u 53. minutu, posle gužve u šesnaestercu. Imali su Mađari svoje prilike, a najveću u 85. minutu kada je Rudakov odbranio penal Zambou.

U drugom polufinalnom meču sastali su se domaćin Belgija i zahuktala SR Nemačka. Gosti su bili superiorni, imali su savršeno raspoloženog Gerda Milera i nepremostivu liniju Bekenbauer-Švarcenbek. Miler je dao dva gola, u 24. i 71. minutu, dok je Belgija uspela samo da ublaži nemačku dominaciju golom Pulenisa, sedam minuta pre kraja utakmice.

Finale je odigrano na stadionu Roi Baudouin u Briselu, a gledaoci su imali priliku da uživaju u javnom času totalnog fudbala. Dugo se na tako važnim mečevima nije videla tolika razlika u klasi, kao kada je u pitanju to finale. Igrao je samo jedan tim, a to je te noći bila ekipa Helmuta Šena. Bekenbauer, Necer i Miler bili su tvorci tog trijumfa.

Povela je SR Nemačka golom Milera u 27. minutu, koji je uspeo posle Hajnkesovog šuta i odbijene lopte od strane Rudakova, da prvi put savlada golmana Sovjetskog saveza. U 7. minutu drugog poluvremena, Herbert Vimer je povećao prednost na 2:0, posle pasa Hajnkesa i greške Rudakova. Konačnih 3:0, ko drugi nego Gerd Miler...

Te godine Bekenbauer je proglašen za najboljeg evropskog fudbalera, Necer je bio drugi, a Miler treći. Toliko o tome...