Zlatibor, najposećenija planina

Nekadašnje čobane po livadama odavno su smenili „savremeni nomadi”, ljubitelji odmora na planini, zato su tu mnogobrojni hoteli njima namenjeni. A tek Mokra Gora sa vozom „ćirom”, Stopića pećina sa najdubljim bigrenim kadama na Balkanu, „Staro selo” u Sirogojnu, vodopad visok 20 metara u Gostilju, manastir Uvac, Vodice, Šainovci

Na velikoj tabli kraj magistrale ispred ulaza u turistički centar Zlatibora krupna slova privlače pažnju: „Gledaj visoko, diši duboko, ovo je Zlatibor”. I kao po komandi, pogled sa tog prevoja začas odleti širinom zlatiborskih prostranstava, niz zelene livade i proplanke sve do okolnih uzvišenja. Puca vidik duž blagorodne visoravni, nigde mu kraja, zelenilom se mase došljaka odmaraju od sivila betona i asfalta. A vazduh zlatiborski, dubokim udisajem, namah opija. Od tog opijanja se, vele Zlatiborci, nikad ne trezni – jedini lek je da se ponovo dolazi i udiše.

I dolaze turisti ovde masovno, već duže od veka, mame ih čari „zlatne planine”. Ovo je, statistika kaže, najposećenije planinsko turističko mesto u Srbiji. Pohodi ga oko 250.000 posetilaca godišnje, ostvari se milion noćenja. Gostiju ovde, na hiljadu metara iznad mora, ima i leti i zimi, u sezoni i van nje. Nekadašnje čobane po livadama odavno su smenili „savremeni nomadi”, ljubitelji odmora na planini, pa se deo Zlatibora – premrežen putevima, sa mnoštvom modernih hotela, apartmana, kuća za odmor, terena, restorana, prodavnica – pretvorio, turizmom kao vodiljom poveden, u neveliki grad. Negde s ukusom i merom, negde bez njih, ali prebogat sadržajima, a okružen nenarušenom prirodom, bujnim pašnjacima i bistrim vodotokovima, namirisan dahom četinara.

Odvajkada se Zlatibor zove vazdušnom banjom, i to je jedna od najvažnijih ovdašnjih vrednosti. „Ko nije bio na Zlatiboru taj ne zna šta je zdravo mesto”, napisao je pesnik Jovan Dučić. Sunce ovde izdašno greje, gotovo kao na moru, više je od 200 sunčanih dana godišnje. Leta su topla, a zime blage, magla se i ne zadržava. Kažu da blagotvorni zlatiborski vazduh nastaje sudaranjem kontinentalne i mediteranske klime preko ovih prostora. Takva planina, uz to i stalno provetrena, godi obolelim od disajnih oboljenja, pa i anemije, bolesti tiroidne žlezde, malaksalima, umornim. Tako se turizam ovde i začeo, traženjem leka, da bi vremenom produžio u druge, modernije smerove.

– Snaga Zlatibora je u zdravstvenom, ali i rekreativnom, sportskom, kongresnom, dečjem, tranzitnom turizmu – podseća za „Magazin” Darko Đurović iz Turističke organizacije Zlatibor. – Zdravstveni turizam najčešće se prepoznaje po ustanovi „Čigota”, tu su stručan medicinski rad i moderna oprema decenijama u sprezi sa prednostima ovdašnje prirode. Za rekreativni turizam obeleženo je mnoštvo staza koje se koriste za šetnje, planinarenje, vožnje „mauntibajkom” i druge sadržaje u prirodi, a sve je više i zlatiborskih kupališta (Jokino vrelo, Boškova voda, Mušvete, Semegnjevo).

Mnoštvo sportskih ekipa stalno dolazi na pripreme na Zlatibor, gde postoje svi potrebni tereni i ostali uslovi. Tu je, za zimu, pravi raj za skijaše, Ski-centar Tornik sa preko pet kilometara staza i prvom „šestosednom” žičarom u Srbiji, dodaje Đurović. Kongresni turizam je razvijen uglavnom u vansezoni, mnoga udruženja i kompanije svoje godišnje seminare ovde organizuju, a na usluzi odnedavno im je i nova konferencijska sala za 1.100 učesnika. Zlatibor je pogodno mesto i za dečji odmor, idealno za rekreativnu nastavu, sa dobro opremljenim dečjim odmaralištima. Naravno, ovo je i tranzitni centar, sa putevima prema Crnoj Gori i BiH, nezaobilazno svratište za motorizovane goste. A tu su i izletišta: Mokra Gora sa vozom „ćirom”, Stopića pećina sa najdubljim bigrenim kadama na Balkanu, „Staro selo” u Sirogojnu, vodopad visok 20 metara u Gostilju, manastir Uvac, Vodice, Šainovci i druga...

I da se ne zaboravi, mnoštvo je ovde hotela („Palisad”, „Mona”, „Olimp”, „Čigota”, „Vis”, „Satelit” i drugi), sve više sjajno uređenih privatnih apartmana, lepih kuća za izdavanje, primamljivih kafanskih bašta. Nikad u svojoj 117 godina dugoj istoriji organizovanog turizma Zlatibor nije imao bolju ponudu smeštaja, sadržaja, usluga nego sada.

– Kvalitet smeštaja na ovoj planini iz godine u godinu napreduje. Grade se sve modernija zdanja, vlasnici ulažu u obnovu postojećih. A ako tome dodamo da je sve veća ponuda, posebno u privatnoj režiji, dovela poslednjih godina i do pada smeštajnih cena (u ovoj godini od 10 do 15 odsto je jeftinije), jasno je da Zlatibor i ovog leta predstavlja pogodno mesto za odmor – napominje Arsen Đurić, direktor Turističke organizacije Zlatibor.

Milomir Stojanoviæ, vlasnik firme „Zlatiborac” (Foto Slobodan Jovièiæ)

Turiste, pored svega pomenutog, na „zlatnoj planini” privlači i dobra hrana, čuveni zlatiborski specijaliteti koji su ovde uvek ukusniji nego drugde gde ih kopiraju. Jedna internet-anketa pokazala je da gosti Zlatibora najradije u ovdašnjim restoranima jedu kačamak, „zlatiborsku lepinju”, domaće kiselo mleko, pršutu, sir i kajmak ovog kraja, a kome je do jačeg zalogaja neće mimoići selo Mačkat, erski prozvano „Kad jaganjci utihnu”, gde se peče i jede najukusnija jagnjetina. Upravo u tom selu održava se, uvek tokom januara, i popularna „Pršutijada”, a od ostalih masovno praćenih zlatiborskih manifestacija vredne pomena su tradicionalni Sabor trubača zapadne Srbije (krajem jula), „Rakijada” u Šljivovici (u maju), Izbor za mis Zlatiborskog leta, Moto susreti, Erski kabare u Čajetini, Seoski višeboj u Jablanici, Festival narodne muzike na Zlatiboru i druge. Nedavno renovirani Kraljev trg kraj jezera „u centru planine” postao je svojevrsna pozornica redovnih kulturnih i zabavnih sadržaja.

I sve to na „zlatnoj planini”, u srcu zapadne Srbije, udaljenoj 230 km od Beograda i 300 od Novog Sada, povezanoj magistralom s tim gradovima. Železnička pruga Beograd–Bar prolazi preko Zlatibora, svojevremeno su na ovu visoravan sletali i helikopteri, ali turističkoj ponudi nedostaje veći aerodrom, pa najavljena ulaganja u obnovu obližnje vazdušne luke Ponikve daje nadu za bolje veze Zlatibora sa svetom.

-----------------------------------------------

Rekli su o ovoj planini

Josip Broz Tito (1974. godine): Mi smo zaista ovih dana, posle napornih događaja i napornog rada, našli ovde jedan spokojan i miran boravak u izvanrednim klimatskim uslovima. Sve je to ostavilo takav utisak da čovek poželi da opet dođe u ovaj kraj.

Prestolonaslednik Đorđe Karađorđević (1905. godine): Po svojoj romantičnosti Zlatibor se može s punim pravom nazvati Švajcarskom bez jezera.

Olja Ivanjicki (2007. godine): Zlatibor je prelep. Ovde se preporodim i dobijem inspiraciju za slikanje.

Stanko Bloudek, konstruktor skijaških skakaonica (1957. godine): Prijatelji, prokrstario sam celu moju Sloveniju, obišao pola Evrope, ali nigde nisam video ovakvu lepotu.

Milić od Mačve (1986. godine): Uočio sam zlatiborski plato kao „gnezdo bogova za odmor”, i to značenje sam pokušao da opravdam i potvrdim slikajući božanske pejzaže izgubljenog raja...

------------------------------------------------------------------------------

LJUDI I SIMBOLI

Narodna Bosa i „Staro selo”

„Pa to je naša Bosa”, začuje se po zlatiborskim domovima kad u televizijskim emisijama etnolog Bosa Rosić govori o svom dugogodišnjem radu na proučavanju i zaštiti duhovnog i materijalnog nasleđa Zlatibora i okoline. Znaju ovu vrednu ženu i stari i mladi, osoben pečat utisnula je u narodni život ovog kraja. Rodom iz Branežaca podno Zlatibora, pune četiri decenije Bosa krstari ovim područjem, posećuje sela, istražuje tradiciju i davnašnje vrednosti, običaje, verovanja, sve zapisuje i potom objavljuje u knjigama i mnogobrojnim stručnim radovima. Ima zvanje muzejskog savetnika i ukazanu čast da joj SANU pre nekoliko godina poveri odgovoran posao na projektu „Položaj srpske nacionalne manjine u susednim zemljama”.

Za Bosu Rosić se zna i po njenoj neraskidivoj vezi sa jedinstvenim etnomuzejom „Staro selo” u Sirogojnu. Kao desna ruka poznate Dobrile Smiljanić, ona je dala važan doprinos osnivanju tog muzeja narodnog graditeljstva, koji decenijama pohodi hiljade posetilaca iz celog sveta.

– Radila sam tih sedamdesetih godina kao maneken, lepotu džempera Sirogojna i umeće pletilja pronosila širom sveta. Igrom sudbine, uključila sam se u poduhvat stvaranja „Starog sela”, koje je počelo da se gradi 1979. godine, a zvanje kulturnog dobra od izuzetnog interesa dobilo 1983. Vezala za tradiciju, bogato nasleđe srpskog sela, iskazala veliki entuzijazam, najviše tome posvetila – seća se Bosa, ponosna na stasavanje i prestižno mesto etnomuzeja iz Sirogojna.

Dugo je potom radila u užičkom Narodnom muzeju, a ni sada, u penziji, ne smiruje se. Boravila je nedavno, radeći za SANU na svom projektu, u Rumuniji i Albaniji. Svet je, inače, Bosa proputovala, bila na četiri kontinenta. „Možda sam prema zavičaju subjektivna, ali ovakvih lepota kao na Zlatiboru nema nadaleko”, kaže.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Apoteka biljobera Borivoja

Lek protiv ženskog zvocanja

Borivoje Šišoviæ zvani Pokretni žbun (Foto Slobodan Jovièiæ)

Znaju ga svi pod nadimkom „Pokretni žbun”. Sav okićen biljem, s naramkom svakojakih trava, promiče zlatiborskim ulicama i puteljcima, nudi i prodaje lekovito bilje ovog podneblja. Odavno je postao zaštitni znak „zlatne planine”. Gotovo da nema boljke za koju kod njega, Borivoja Šišovića(59), nema leka.

– Moje trave leče bolestan želudac, jetru, prostatu, oteknuća, jake prehlade, svašta još. Hoćete li „dragoljuba”, siguran preparat protiv ženskog zvocanja? I to žena mora 30 litara dnevno da popije. Imam i „jutarnji spas života”, za mamurluk. Ali moje trave ne leče neizlečive bolesti i alergije. A imam lek i protiv svinjskog gripa: nemojte gledati televiziju – u šali i zbilji govori prolaznicima „Pokretni žbun”, najpoznatiji biljober Zlatibora.

Svoje bilje, veli, nalazi po zabačenim predelima, kanjonima i dubodolinama ove planine. Tvrdi da je do sada, tako tumarajući, pronašao oko 120 vrsta trava koje se mogu koristiti kao lekovite, za čajeve. Carica svih biljaka je iva, no i ona je ugrožena.

– Bilje sakupljam već četiri decenije, Zlatibor je bogomdan za to. Radio sam nekad u mašinskoj struci, pa odlučio da se potpuno posvetim travama, postanem gospodar svog vremena. Da, može se živeti od ovog posla ako ste uporni, spremni i živite u skladu s prirodom. Zahvaljujući tome, sada sam u stalnoj svađi s lekarima, povremeno i sa ženom, ali sa prirodom nikada – kaže nam Šišović na čijoj vizitkarti piše V.APS.P.G.M. (večiti apsolvent prve godine mašinstva). Branko Pejović