Umetnici: Prestanite sa ubijanjem kulture

Protest umetnika i radnika u kulturi zbog neodrživog stanja u kulturi i odnosa države prema umetnicima u svim oblastima stvaralaštva, ali i kompletne sitiacije u društvu biće, kako je rečeno, samo prvi korak.

Reditreljka Milica Kralj je rekla da je izvesno da će se protest istovremeno održati i u Novom Sadu i Nišu, a ideja je da se on proširi na jesen i obuhvati različite akcije kako bi se skrenula pažnja na opasnost od uništavanja kulture u Srbiji.

Kralj je pozvala sve da provedu šezdeset minuta između "jednog izbljuvanog i ižvrljanog spomenika kulture, muzeja koji ne radi, dva pozorišta i jednog kulturnog centra", apelujući na svoje kolege umetnike da se više ne dele, jer kulture možda više neće ni biti ako je budu doživljavali lično.

"Sami smo krivi što smo došli dovde. Politički smo se zaprljali, otrovali i ovo je poslednji vapaj. Mene je strah da živim među nepismenim huliganima, u zemlji netolerancije i ovo je protest za kulturu u svakom smislu, kulturu ponašanja, a ne kuknjava za parama, jer se niko nije upustio u kulturu radi novca", rekla je ona.

Glumica Svetlana Bojković obratila se putem Skajpa iz Helsinkija i naglasila da kultura nije luksuz već nasušna potreba svakog društva i bez obzira na krizu, država mora da iznađe načina da zaštiti i neguje kulturu, jer duhovna snaga koja se crpi iz kulture je upravo potrebna u takvoj situaciji.

Ona je upozorila da se zapostavljanjem i uništavanjem kulture otvara mogućnost da narod izgubi vrednosti, da se prostor svede na imitaciju stranih loših modela čega smo svedoci, i otvara put za devijacije društva svake vrste u šta smo već zakoračili.

Fonet

Ona je naglasila da nepodržavanje poezije na jednom jeziku vodi osiromašenju i u krajnjem slučaju ubistvu jezika, dodavši da je i za uglednog proznog pisca postalo teško da objavi knjigu, jer su se urušili mehanizmi vrednovanja.

U Srbiji, prema njenim rečima, nema dobrog izdavača i "svedoci smo bujanja diletantizma". "Nikad veći broj izdavača i nikad manje mogućnosti da se objavi knjiga", ocenila je.

Njena koleginica po peru Jelena Lengold rekla je da od osamdesetih kada je počela da piše nijedan režim nij bio specijalno naklonjen umetnicima, ali da se nikad nije osećala toliko marginalizovano kao poslednjih meseci.

Ona je upozorila na opasnost od ukidanja stečenih prava i da je "došlo vreme kada profesionalizam u kulturi nije potreban", a od umetnika se očekuje da se svojim poslom bave iz hobija. "Ova vlast ima dva lica: jedno (evropsko) koje pokazuje u Briselu i drugo (srednjevekovno) koje pokazuju ovde u Srbiji, naročito prema kulturi", dodala je Lengold.

Glumac Radoslav Milenković je upitao zašto su pristojni i učtivi prema "neznalicama, korumpiranoj bagri koja o nama odlučuje".

"Ti ljudi koji nam poslednjih 13 godina pričaju o tržištu, profitu i uče nas da zarađujemo na blagajnama, pitam se da li bi oni bilo šta zaradili na blagajnama Skupštine, Predsedništva", ogorčeno je kazao Milenković, konstatujući da se ogroman novac troši na političke igre i postojanje stranaka, a "rezultati su katastrofalni".

"Protest u subotu je početak buđenja. Ne pristajemo da budemo škart i parazit, zato što to nismo. Protest u subotu je nada da se može zaustaviti stihija primitivizma", rekao je Milenković.

Slikar Uroš Đurić konstatovao je da je njegova struka u Srbiji nezvanično ukinuta pošto su njene jedine referentne institucije - Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti zatvorene, a umetnici moraju prvo da plate da bi radili.

"Protest u subotu je pobuna ljudi koji se bore za život. Mi tražimo sistemske, a ne kozmetičke promene - uspostavljanje novih kriterijuma vrednovanja na nivou celog društva, jer bez toga kultura ne može da opstane", istakao je Đurić.

On je naglasio da to treba da bude opšti protest, a ne samo ljudi koji su profesionalno vezani za kulturu i primetio da je to prvi socijalni protest u zemlji političkih protesta i previranja. "Kultura je samo povod, ovo je mnogo šire", poručio je Đurić.

Akademik i kompozitor Isidora Žebeljan je u pismu podrške navela da je protest od sudbonosne važnosti da bi se konačno ukazalo prstom na ono što najviše nedostaje današnjoj Srbiji - mašta.

"Maštoviti ljudi imaju ideje kako da se pobedi ekonomska kriza, maštoviti ljudi umeju da pokrenu proizvodnju, maštoviti ljudi znaju da oduševe investitore. Cela istorija govori o tome da jedino obrazovani ljudi koji imaju razvijene kulturne potrebe, a samim tim i kreativni potencijal, mogu od nemogućeg da naprave moguće. Zato, zbog jedine prave budućnosti naše dece i svih nas, poručimo glasno - prestanite sa ubijanjem kulture", napisala je Žebeljan u Londonu.