Oni su pravili neponovljive zabave...

Ove fiktivne žurke načešće imaju dramsku ali i socijalnu funkciju. One su pozadina za neki značajan događaj poput intrige, zavođenja, svađe, čak i ubistva. Često su povod za satiru, naročito kad je tema društvena aspiracija skorojevića, a sami domaćini teže da budu „veći od života”.

1. Gaj Pompej Trimalhion („Satirikon”, Gaj Petronije)

Oslobođeni rimski rob koji postaje pomorski trgovac, Trimalhion organizuje verovatno najekstravagantniju večeru u istoriji književnosti koja čini okosnicu romana „Satirikon”. Njegovi gosti moraju da prođu kroz 12 „kaznenih” obroka, uključujući i celog vepra sa prasićima i kuvanim teletom koje nosi šlem.

Ovaj kulinarski komplet služen je uz robove koji igraju i pevaju i recituju Trimalhionovu poeziju. U neukusnoj završnici domaćin organizuje detaljnu probu garedrobe za sopstvenu sahranu, sa sve muzičarima i narikačama.

2.Džej Getsbi („Veliki Getsbi”, F. Skot Ficdžerald)

Junak romana „Veliki Getsbi” je tajanstveni domaćin niza kućnih žurki na Long Ajlendu u leto 1922, na vrhuncu doba prohibicije. Uprkos navici da nosi ružičasto odelo, Getsbi uspeva da ostane pritajen na sopstvenim žurkama i većina njegovih gostiju ne zna ko je. Spekuliše se oko količine njegovog bogatstva, sa teorijama da je nemački špijun, krijumčar ili čak dalji đavoljev rođak.

Ali, postoji tajna iza Getsbijeve društvene izdašnosti - on se nada da će među svojim gostima jednog dana ugledati Dejzi Gej, devojku koju je voleo i izgubio pre Prvog svetskog rata. Međutim, kad je zabavama došao kraj, vidimo da su Getsbijevi gosti bili pravi prevrtljivci - samo se dvoje pojavilo na njegovoj sahrani. 3. Madam la Markiz de Sant-Uvert („U traganju za izgubljenim vremenom”, Marsel Prust)

Pomodna pariska domaćica organizuje žurke kroz sedam tomova Prustovog serijala. Poznata po muzičkim soareima ona gostima daje naznaku koji će se umetnik pojaviti na njenoj sledećoj dobrotovornoj akciji. Uprkos tome što su joj brat i zet nadbiskupi, nju s prezirom posmatraju stanovnici aristokratskog pariskog kvarta Fobur Sen-Žermen koji posećuju njene salone. Možda zbog njene navike da poziva apsolutno svakog u visoko parisko društvo bez ikakve diskriminacije, a onda da dojavi svoju listu gostiju novinama.

4. Vojvotkinja od Ričmonda („Čajld Harold”, Lord Bajron i „Vašar taštine”, Vilijam Takeri)

Istorijska domaćica žurki duguje svoj renome slučajnosti. Ova neprijatna snobica živela je sa suprugom u Briselu. Njen bal, održan 15. juna 1815, bio je samo jedan u nizu društvenih dešavanja koja su organizovana za oficire Velingtonove vojske smeštene u belgijskom glavnom gradu. Ali, na svu sreću po vojvotkinjinu budućnost, Napoleon je odabrao isti taj dan da pokrene ofanzivu koja je kulminirala bitkom kod Vaterloa.

Ledi Kerolajn Lamb je opisala žurku sledećim rečima: „Nikad još ne videsmo takav bal - i lep i tužan. Svi mladići koji su na njemu bili poginuli su nekoliko dana kasnije”. U stvarnosti je samo 11 gostiju bilo među nastradalima.

Scena iz filma Gospoða Dalovej (1997)

5. Žan Frederik Tejefe („Šagrinska koža“, Onore de Balzak)

Bivši vojni hirurg preko noći postaje bogati finansijer, a glasine govore da je bogatstvo zgrnuo ubivši poslovnog saradnika. Tejefe potom odlučuje da sebi pokloni novi imidž i to imidž novinarskog magnata. Da bi lansirao prve novine u javnost organizuje veličanstvenu zabavu, celovečernji provod sa egzotičnim vinom i još egzotičnijim ženama, na kojoj je pozvan krem Pariza. Žurka se odvija u neočekivanom pravcu a Tejefe se nada da će uspeti da skupi dovoljno materijala za najavljene novine.

6. Gospođa Dalovej („Gospođa Dalovej“, Virdžinija Vulf)

Klarisa Dalovej, žena poslanika iz konzervativnih redova, heroina je neobičnog „život-u-jednom-danu“ romana Virdžinije Vulf. Savršena londonska domaćica dvadesetih godina prošlog veka, Dalovej provodi ceo dan kupujući cveće, sređujući haljinu, odmarajući malo na sofi i ispisujući pismo dok njene sluga organizuju zabavu sa uputstvima do najsitnijih detalja.

Savršenih manira, gospođa Dalovej dočekivala je goste najavljene od strane batlera, sa istim ubedljivim „tako mi je drago što vas vidim“ frazama. Zabavaljala je sve goste, uključujući i važne zvanice poput premijera, i sve to sa naizgled savršenom lakoćom koja joj je sasvim pristajala.

Truman Kapote na svojoj zabavi

7. Truman Kapote („Podzemlje“, Don DeLilo)

Čuveni pisac Kapote iskoristio je talas slave kojim je zaplovio nakon objavljivanja romana „Hladnokrvno ubistvo“ da organizuje legendarni crno beli bal (Black and White Ball) u njujorškom hotelu „Plaza“, novembra 1966. Na listi su se našle najpoznatije ličnosti tog vremena, holivudske zvezde Frenka Sinatre do prvog direktora FBI-a Džeja Edgara Huvera. Bio je to bal pod maskama, mada je većina zvanica došla sa minimalnim povezima za oči. Ovo okupljanje o kojem se godinama govorila satirično je ovekovečeno u DeLilovom romanu „Podzemlje“ uz rečenicu: „Da li ste ikada videli toliko ljudi okupljenih na jendom mestu kako bi zajedno bili bogati, moćni i ljigavi?“

8. Đavo („Majstor i Maragarita“, Mihail Bulgakov)

Đavo stiže u Moskvu tridesetih godina kako bi organizovao čuveni „Prolećni bal punog meseca“. Njegova lista gostiju sastoji se od poznatih grešnika koji su se okupili u skromnom stanu na raskalašnoj, tropskoj zabavi uz šarene papagaje i leptire, dve plesne dvorane, simfonijski orkestar i džez bend, fontanom sa pićem umesto vode i bazenom koji biva ispunjen prvo šampanjcem koji kasnije biva zamenjen konjakom... Neponovljivi domaćin jedinstvene dekadentne žurke.