Gistro FM 500. put na radiju B92

Postoji izreka da je život bez snova isto što i ptica bez krila. Kao neko kome su razni snovi pokretačko gorivo duže od tri i po decenije, sumnjam da postoji izreka sa kojom sam više saglasan.

Još od srednjoškolskih dana najveći san mi je bio da imam svoju radio stanicu ili bar da budem muzički urednik na nekoj postojećoj. Kako sam se devedesetih zaljubio u radio B92, počeo sam da sanjam o muzičkoj emisiji na talasima 92,5 MhZ. Prilika da biram muziku na radiju koji je imao tako različite muziče emisije kao što su Supermenova sestrica, Dole na uglu, Slušaj sad ovo, Altermeco, Originalni soul rečnik, Pomen crvenom patuljku, Kad malo bolje razmislim tišina me nervira i Honi tonk matine, doživljavao sam kao ostvarenje sna. No, pošto sam tada još bio maloletan, a samim tim mnogo više hteo nego znao, nije bilo druge nego da budem strpljiv.

Strpljenje je urodilo plodom 2001. kada sam postao saradnik Ritma srca. U pitanju je emisija sa dugom istorijom, koja se još ranih osamdesetih emitovala na radiju Studio B, da bi u jednom trenutku nastavila život na B92 (većina onih koji su osnovali devedesetvojku potekli su upravo sa Studija B). Ritam srca je bila neka vrsta probnog rada za sve koji su želeli da se u etru bave nečim kreativnim. Iz te emisije su potekli Veran Matić, Igor Brakus, Toma Grujić, Miško Bilbija, Srđa Anđelić, Dušan Čavić, Dušan Šaponja, Džoni Racković, Radovan Nastić i mnogi drugi. Te 2001. sam sticajem okolnosti upao u poslednju generaciju Ritma srca. Emisija je ukinuta 2005, čime sam zvanično postao poslednji član koji je kasnije nastavio da radi na radiju.

Nisam baš maštao da jednom nedeljno imam petominutni prilog u kome ću pričati o nekim životnim i nazovi gradskim temama, ali znao sam da je to neophodan stepenik ka cilju. Ono što me je ispunjavalo, to je što sam mogao da najavim i pustim jednu pesmu posle svog priloga. Celog života provodim dane i noći u slušanju i otkrivanju nove muzike, a ta šansa da još nekom “javim kako ovo dobro zvuči” i tad je prerasla krug bliskih prijatelja. Ta jedna pesma nedeljno bila mi je tih godina bukvalno razlog za život. Moj prilog u Ritmu srca je bio moj radio. Kad mi se već nije ostvario san da imam svoj pravio radio, rešio sam da ga napravim u okviru tih 5 minuta. Otud i ime Gistro FM.

Nakon tri godine koje sam proveo u Ritmu srca, došlo je vreme za novi stepenik. Početkom aprila 2005. zvanično je rođen “dugosvirajući” Gistro FM kakav i danas postoji. Tih prvih nekoliko meseci, emisija je trajala sat vremena i išla je uživo, ali forma i moj entuzijazam do danas su ostali isti. Ista je ostala i poenta, a to je moja želja da približim slušaocima svu tu divnu muziku koja ne ume da se lakta, bez obzira na žanr i vreme kada je nastala.

Kada kažem entuzijazam, mislim na ljubav. To je jedino što pokreće Gistro FM, ma koliko izlizano zvučalo. Ljubav prema muzici pre svega, prema ljudima koji je prave, onima koji je razumeju, nemaju nikakve predrasude i uprkos obavezama nisu prestali da otkrivaju nove albume. Za ovih deset godina, emisija nikada nije imala letnju ili bilo kakvu drugu pauzu. Počeo sam da je radim bez ikakve plate, a to je i danas slučaj (da nije tako, iskreno sumnjam da bi toliko dugo opstala). Svašta se u međuvremenu desilo i sa radijom B92 i sa mnom, ali ta ogromna ljubav prema muzici je ostalo glavno i jedino gorivo Gistro FM-a.

Gistro FM 500 (25/01/2015) by Hobocan on Mixcloud

Deset godina nedeljom između ponoći i dva ujutru pokušavam da predstavim muziku u kojoj su podjednako važni melodija, tekst, glas, instrumenti, produkcija i aranžmani, a u kojoj su potpuno nevažne žanrovske odrednice. Kao što piše u najavi same emisije, u Gistro FM-u puštam samo ono što moje uši prepoznaju kao iskreno. Ako lažu mene i ja lažem vas.

U nedelju 25. januara emitovana je 500. emisija, koju možete u celosti preslušati na postavljenom linku. U nju sam pokušao da spakujem esenciju svega što sam puštao u proteklih 10 godina, a između pesama su neke od najličnijih priča koje sam ikad izgovorio u etru. Jedini razlog za to je želja da slušaocima učinim tu 500. emisiju posebnom, jer ona za mene svakako jeste. Još uvek nemam decu, a samim tim ni jubilej kojim se više ponosim. Verujem da je redovnim slušaocima Gistro FM-a to jasno i bez pojašnjavanja.

Iako sam siguran da nikada na ovom mestu neću imati svoju radio stanicu, ne prestajem da sanjam. Snovi se vremenom mogu menjati, ali su uvek tu. Kao što reče jednom zgodom Nil Jang “I'll always be a dreamin' man / I don't have to understand / I know it's alright”.

U nadi da ćemo zajedno dosanjati da 2025. proslavimo 1000. emisiju, zahvaljujem svima koji slušaju Gistro FM sve ove godine i poručujem im da se čujemo sledeće nedelje u ponoć na radiju B92. Foto 1: mark sebastian / Flickr.com
Foto 2: OpenEyeVisuals / Flickr.com
Foto 3: Oslo In The Summertime / Flickr.com