Belgijanci ljuti, zatvaraju fabriku

Belgijska kompanija, vlasnik fabrike Energo-Zelena, za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada, započela je međunarodnu arbitražu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za investicione sporove u Vašingtonu (ICSID), kako bi zaštitila svoje ulaganje u Srbiji od 21,5 miliona evra.

Energo-Zelena je najavila da i će obustaviti sve aktivnosti, ali i mogućnost zatvaranja postrojenja. "Zbog sistematskih propusta Republike Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada, naša investicija je ozbiljno ugrožena i naša kompanija posluje sa značajnim gubicima", rekao je agenciji Beta direktor kompanije Energo-Zelena Tom Hanson.

On je ukazao da je Energo-Zelena, kao jedina kompanija za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada u Srbiji koja posluje u skladu sa važećom zakonskom regulativom, "kontinuirano izložena nelojalnoj konkurenciji i očiglednoj diskriminaciji".

Prema njegovim rečima, sistematskim propustima da sprovede sopstvene propise o preradi životinjskog otpada Srbije je nanela štetu kompaniji Energo-Zelena i ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih gradjana i gradjana drugih zemalja.

Hanson je dodao da je Srbija takođe prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom (Sporazumom između Belgijsko-luksemburške ekonomske unije i Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine).

Direktor Energo-Zelene je precizirao da je Upravni odbor kompanije, da bi se sprečili dalji gubici, odlučio da se obustavi sakupljanje i prerada životinjskog otpada od subote, 29. novembra, "a ukoliko se ne postigne dogovor sa državom do kraja decembra ove godine, zatvorićemo fabriku".

"Duboko smo razočarani investicionom klimom u Srbiji i nespremnošću Vlade Srbije da poštuje sopstveni zakon, ali i da uspostavi konstruktivan dijalog sa cijljem da se pronadje rešenje za ovaj problem", kazao je on, istakavši da je međunarodna arbitraža trenutno jedini način da se zaštiti ulaganje belgijske kompanije u Srbiju.

Hanson je rekao da je kompanija posvećena tržištu Srbije i da je inicijalno uložila 21,5 miliona evra u moderno postrojenje za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada sa ciljem da započne dugoročno poslovanje i kreira održiva poslovna partnerstva.

Kao primer njihove posvećenosti srpskom tržištu, Hanson je naveo pomoć koju je Energo-Zelena pružila tokom majskih poplava vladama Srbije i Bosne i Hercegovine u borbi protiv posledica poplava i čišćenju terena od uginulih životinja, sprečavajući time nastanak i širenje zaraze. Tada je Energo-Zelena preradila oko 1.000 tona životinjskog otpada.

Direktor kompanije Energo-Zelena nije želeo da govori o detaljima arbitraže, jer je proces u toku.

Hanson je kazao da je kompanija pokušala da reši spor mirnim putem, te je 28. marta nadležnima poslala Obaveštenje o predlogu za mirno rešavanje investicionog spora. Ni po isteku šest meseci predviđenih za mirno rešavanje spora, belgijski investitor nije naišao na razumevanje nadležnih, već, kako je rečeno, na prazna obećanja i kontinuirano kršenje zakona.

Investitor je potom podneo Zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova 24. oktobra 2014. godine. Taj zahtev je registrovan i objavljen na veb sajtu Centra 7. novembra 2014. godine.

Početkom novembra Energo-Zelena je takođe obavestila Upravu za veterinu i načelnicu veterinarske inspekcije o svojim planovima, čime je za dva meseca produžila mogućnost za pronalaženje mirnog rešenja.

Po podacima Energo-zelene, u Srbiji se od oko 250.000 tona životinjskog otpada godišnje, propisno sakupi i preradi oko 70.000 tona, a 180.000 tona nestane u prirodi ili se ponovo vrati u lanac ishrane.