FON-ovci i farmaceuti najplaćeniji

Računajući dužinu vremena koju provedu čekajući na posao, ali i na početne plate koje ih čekaju na prvom radnom mestu, trenutno su najmanje perspektivni Stomatološki i Arhitektonski fakultet, na kojima su i najveće školarine na Beogradskom univerzitetu.

S druge strane dilomirani farmaceuti i diplomirani inženjeri Fakulteta organizacionih nauka brzo dolaze do posla i imaju veoma pristojne plate. Godišnja školarina na Stomatološkom fakultetu iznosi 220.000 dinara, a na Arhitektonskom 240.000 dinara. S obzirom na to da je prosečna dužina studiranja u Srbiji oko osam godina, logična je pretpostavka da će prosečan student bar dva puta platiti ovu školarinu tokom studija.

Tako, na primer, diplomirani stomatolog, 4.500 evra koje je dao za školarinu tokom studiranja, kroz platu će u svojoj struci moći da zaradi tek za šest do sedam godina od preuzimanja diplome.

Na evidenciji biroa rada stomatolozi posao čekaju oko četiri godine, a i kad se zaposle u početku zarađuju vrlo skromno.

„Odradila sam staž koji nije plaćen u domu zdravlja, ali i na to sam čekala skoro godinu dana. Posle toga sam pauzirala još pola godine i sada radim kod privatnika, pošto nemam novca da otvorim svoju ordinaciju. Radim na procenat i kada najviše imam posla mogu mesečno da zaradim od 200 do 300 evra. Bila sam relativno dobar student i završila sam fakultet za osam godina“, kaže Milena P. (32) iz Beograda.

S druge strane diplomci FON-a relativno dobro prolaze na tržištu rada.

„Istina je da je većina mojih kolega sa FON-a relativno brzo našla posao. Ja sam završio smer Informacioni sistemi i još kao apsolvent sam počeo da radim u jednoj firmi kao programer. I plata je zadovoljavajuća jer u proseku programeri zarađuju dva puta više od prosečne plate u Srbiji“, kaže Vladimir Janković (29).

Priču ovih mladih ljudi potvrđuju i podaci NSZ. Tako, najteže do posla dolaze, a samim tim i najduže čekaju na posao profesori opštenarodne odbrane i društvene samozaštite – čak 4,5 godina, isto toliko i stomatolozi, dok lekari opšte medicine čekaju dva meseca kraće. Istoričari umetnosti, diplomirani inženjeri prerade i obrade drveta i politikolozi na posao čekaju duže od tri godine.

S druge strane, diplomirani farmaceuti za nešto više od pola godine doću do posla, a za manje od 12 meseci posao nađu i diplomci FON-a.

Na evidenciji NSZ-a od visokoobrazovanih kadrova najviše je diplomiranih ekonomista (8.076) i diplomiranih pravnika (4.876).

„Brzina zapošljavanja osoba navedenih zanimanja ne zavisi isključivo od njihovog broja na evidenciji. Pored velikog priliva koji daje obrazovni sistem, veliki broj njih se i brzo zaposli. Na ovo ukazuju i podaci da se za prvih pet meseci 2011. godine sa evidencije NSZ zaposlilo 1.355 diplomiranih ekonomista i 791 diplomirani pravnik, kao i da se tokom prethodne godine zaposlilo više od 18.000 ekonomista i pravnika“, kažu u NSZ. Kako dodaju, brzina zapošljavanja pored kvalifikacije koju osoba ima u velikoj meri zavisi i od dodatnih znanja, veština i sposobnosti koju poseduje.

Na sajtu Infostud poslovi, koji predstavlja najveću bazu slobodnih radnih mesta u Srbiji, na osnovu broja oglasa za određenim profilom vrlo lako mogu se definisati najperspektivnija zanimanja.

„U proteklom periodu poslodavci su najčešće nudili posao, a istovremeno je i interes kandidata bio najveći u administraciji, računovodstvu, ekonomiji i bankarstvu, marketingu, menadžmentu, trgovini i turizmu. Interesantno je da je veliko interesovanje poslodavaca bilo i u IT oblastima, farmaciji i građevini, ali je bio mali broj kandidata za posao“, kaže Elena Erdeljanović, PR u Infostudu.