Energetski div se konačno vraća, rasprodaje u SAD

To s edogodilo 12 meseci nakon najgoreg poslovnog rezultata za celu godinu, a ova kompanija je saopštila i da želi da proda biznis u SAD-u sa naftnim škriljcima.

Zaokret u poslovanju kompanije sa sedištem u Melburnu, u odnosu na gubitak težak 6,4 milijarde dolara u poslovnoj godini završenoj u junu 2016, duguje se visokim cenama rude gvožđa i uglja na koje je uticala tražnja kineske industrije, izveštava agencija AP.

Do tolikog minusa je doveo otpis 4,9 milijardi dolara vrednosti BHP-ove imovine u biznisu sa naftnim škriljcima u SAD, plus katastrofa sa branom u Brazilu koja je kompaniju papreno koštala.

"Zaključili smo da naša imovina u kontinentalnoj SAD nije ključna za naše poslovanje i aktivno tražimo opcije za izlazak iz te imovine", navodi BHP u saopštenju.

Kompanija je objavila da je dobit pre kamate, poreza, deprecijacije i amortizacije (EBITDA) porasla na 20,3 milijarde dolara u poslednjoj fiskalnoj godini, sa 12,3 milijarde dolara godinu dana ranije ranije.

Neto dug kompanije je pao za 10 milijardi dolara na 16,3 milijarde dolara.

Kapitalni rashodi i troškovi istraživanja smanjeni su za 32 odsto na 5,2 milijarde dolara.

Akcije BHP-a su porasle za više od 1,0 posto na 26,04 australijskih dolara (20,67 američkih dolara) na jutarnjem trgovanju na australijskoj berzi nakon objavljivanja poslovnih rezultata.

Generalni direktor BHP-a Endrju Mekenzi opisao je poslovni rezultat kao "veoma snažnu finansijsku godinu".

BHP će isplatiti dividendu od 43 centa po akciji.

Pucanje brane u Brazilu u novembru 2015. godine, u blizini rudnika gvožđa u vlasništvu BHP-a i kompanije Vale, odnelo je 19 ljudskih života i izazvalo najgoru ekološku katastrofu u istoriji te zemlje.

Urušavanje brane Samarko, koja je zadržavala otpadne vode iz rudnika, koštao je u protekloj fiskalnoj godini BHP 381 milion dolara, u odnosu na 2,2 milijarde dolara prethodne godine, navodi agencija AP.